Интервју - Семберац, Лука Јовић: Причали су да сам дебељко!

А сада имам шест килограма више него у Звезди! Постоји сан о Откријте Арени! „Тамо играмо против Бразила, тамо сам постигао гол на отварању стадиона“, поручује за портал Моззартспорт нападач Ајнтрахта.

Фудбал 06.04.2018 | 23:07 Његова трансформација од запуштеног талентованог пачета до сјајног голгетерског лабуда за многе је трајала дуго. Толико дуго да су били убеђени да ће после неадекватне епизоде у редовима Бенфике завршити у фолдеру играча који су много обећавали, а мало дали.

За многе предуго, али за апсолутну сензацију Бундеслиге Луку Јовића - кратко. И када је на лисабонским ливадама, играјући за други тим Бенфике, био далеко од озбиљног фудбала нападач рођен 1997.године је веровао у период препорада. Баш овај који тренутно доживљава.

Германски принципи тренера Ајнтрахта Ника Ковача легли су му као кец на пројектоване десетке његовиг голгетерских квалитета. Ове сезоне је постигао седам голова - три у низу. Статистика каже да је само Роберт Левандовски убојити од њега, али - то су само бројке. Главни утисак је да је некадашња Звездина златна кока сазрела и да српски фудбал добија оно што је одавно било записано - нападач за наредну деценију.

„Полако ствари долазе на своје место. Читам шнемачку и срспку штампу, видим и бројне позитивне коментаре. Искрено, ласка ми све то. Хоће ме гол, остаје само жал што нисмо остварили позитиван утисак против Вердера. Заслужили смо. Рекао бих да ствари полако долазе на своје место. Можда су појединци посумњали у мој квалитет и таленат, али ја - никада. Реално, ове сезоне сам показао да могу да играм фудбал на овом нивоу. Међутим, верујем да је ово само почетак једне лепе приче“, каже за наш портал Лука Јовић.

Када се говорило о крајњим дометима момка рођеног у Батару децембра 1997.године, занемарена је једна битна ставка. Још као тинејџер морао је да гледа сунце туђег неба. Просто, његов дебитански гол за Црвену звезду у Новом Саду (најмлађи стрелац у историји клуба) је била његова визит карта, али његов највећу усуд. Очекивало се да једе лопту на свакој утакмици.



„Људи су очекивали више, али... Не знам колико је то било реално. Када ми неко каже да сам прерано гурнут у ватру, ја кажем да нисам. Уосталом, статистика је на мојој страни. Дао сам 12 голова. Тада још нисам био пунолетан, данас је незамисливо да неко у том узрасном добу добије шансе. Знао сам шта носи са собом играње у Звезди. Сви те гледају кроз једну промашену шансу. То је донекле нормално, али за сваког мора да има стрпљења. Као што је за мене тренер Ковач имао стрпљење“.

Сада у Ајнтрахту подсећа на дане када је играо за омладинце и кадете Црвене звезде. Делује и да је физички ојачао, да није онај исти дечак кога су мамили грехови у Црвеној звезди. Знате сигурно причу о килажи Луке Јовића, која је, према појединим мишљењима, била главни разлог стагнирања.

„Такав је утисак са стране. Чуо сам и прочитао свашта, али ја никада нисам имао проблем са килажом! Никада! Грађен сам изузетно добро, са веома ниским процентом масти у крви и мишићима. Пазите сад ово: тренутно имам шест килограма више него у периоду када сам био у Црвеној звезди. Толико о тим причама о дебељку и вишку килограма“, смеје се наш саговорник.

Лука Јовић је и даље фудбалер Бенфике, тренутно на двогодишњој позајмици у Ајнтрахту. Овосезонски сјај отвара му много опција, о томе се свакодневно пише у Немачкој и Португалу. Зато и српски нападач гледа напред.

„Добро је што је јавност имала превисока очекивања од мене. Међутим, зар је неко стварно помислио да могу да играм у Бенфики стандардно? А тамо су вам конкуренти Жонас, Митроглу, Хименез... Отишао сам у тако велики клуб као дете и било ми је много тешко да се уклопим. Нов град, нов клуб, непознат језик. Само ми је Љубомир Фејса био на услузи. Он је један феноменалан момак који ми је много помогао. После годину дана нисам био задовољан минутажом, па сам у договору са агентима променио клуб. Испало је одлично“.

Ајнтрахт се и даље нада Лиги шампиона, као што се Лука Јовић нада да ће наставити да ради на штанцовању голова и занимљивих бројки. Статистика каже да у Бундеслиги постиже гол на сваких 94.минута.

„Чуо сам за то, као и да је Левандовски једино ефикаснији. Није сад да се оптерећујем тим бројкама. Мени је најбитније да играм и дајем голове. Када будем имао овај просек на дупло већем броју одиграних утакмица онда ћемо причати и томе“.

Спонтано се дотакао хрватског стручњака Ника Ковача, можда и будућег стратега Бајерна.

„Он је велики професионалац - перфекциониста. Много сам напредовао од када радим са њим. Говоримо истим језиком, што ми додатно олакшава посао. Генерално, људи мора да знају да се брже напредује у иностранству. Видим то по себи. Није то нека наука. Једноставно, тренираш са врхунским фудбалерима. Прошао сам и период прилагођавања“.

Није тајна: многи виде Луку Јовића као тајног адута Србије на Мундијалу у Русији. Тачније, као нападача који би могао да се нађе у друштву неприкосновених Митровића и Пријовића.

„Верујем и ја у такву опцију. Зашто да не верујем? Надам се да ћу до краја сезоне наставити да дајем голове и препоручити се селектору. Постоји и један мање познати мотив... Играћемо на Откријте Арени против Бразила. У лепом сећању ми је остало то здање. Играли смо против Спартака из Москве, а ја сам био стрелац".

Извор: моззартспорт