Азиланти пронашли начин да остану

Прошле године из Њемачке није депортовано 65. 000 људи само зато што нису имали путне исправе, пише Дојче веле.

Свијет 31.03.2018 | 12:52 Државе које треба да им издају нове исправе често не сарађују. То многи користе како би остали у Њемачкој.

Џон О. (право име познато редакцији Дојче веле) је 2014. године добио писмо у којем стоји да је његов захтјев за азил одбијен. Нигеријац је у Њемачкој већ три године. Уред за странце хоће да врати Џона у његову матичну земљу. Али то не иде, зато што каже да му је пасош украден. Без путне исправе нема враћања из Баварске у Нигерију.

“Трпљени боравак (Дулдунг) му се продужава сваких мјесец дана“, каже за ДW правник Лотар Панцер, који савјетима помаже 41-годишњем Нигеријцу. “Сваког мјесеца мора да иде у уред како би му се продужио боравак.“

Џон О. је један од стотина хиљада странаца у Њемачкој чији је захтјев за азил одбијен. Њих не депортују – зато што су болесни, зато што нема безбједног пута да би се вратили у земљу из које су дошли, зато што се у њој води рат или зато што важе за особе без државе. Или, као у случају Нигеријца из Баварске, зато што им недостаје пасош или други документ.

Без документа не могу напустити државу

Према подацима Министарства унутрашњих послова, прошле године је 65.000 људи требало да напусти Њемачку, али до тога није дошло зато што немају документе. Скоро двоструко више него годину дана раније.

Тај пораст је у вези са доласком великог броја избјеглица 2015. и 2016. године, каже Ернст Валтер, предсједник полицијског синдиката. За депортацију оних који су дужни да напусте земљу задужена је савезна полиција.

“Али то има везе и са тим да све више њих покушава да прикрије свој идентитет, како не би били изложени опасности од депортације“, каже Валтер за ДW.

“А ми као служба смо ту да успоставимо владавину права. Наравно да је недопустиво да неко ко баци свој пасош и крије свој идентитет остане у земљи, а да морају да се враћају они који су поштени“, додаје.

Разјаснити порјекло и идентитет

Зато је важно разјаснити порјекло и идентитет особа којима је одбијен захтев за азил и обезбедити привремене пасоше, каже Валтер. Савезна полиција би то требало да ради јер је у сталном контакту са полицијским службама других земаља, попут Марока.

Према интерном извештају Министарства унутрашњих послова, који су ових дана цитирали њемачки медији, сарадња са страним службама се често одвија веома отежано. У Индији је “обрада захтјева за издавање пасоша или спора или је нема“, у Пакистану “касни“, у Либану су “одговори на захтјеве крајње ријетки“.

Министарство унутрашњих послова зато жели да повећа притисак на земље порјекла које нису кооперативне – јер је изостанак документа тренутно најчешћи разлог за “Дулдунг“. Средства за извршење притиска могу бити “политика која се тиче развојне помоћи или визне политике“, каже портпарол министарства Јоханес Димрот. На крају крајева, земље порјекла су обавезне да назад приме своје држављане.

Кријумчари избјеглицама узму документе

Хоће ли Њемачка ускратити развојну помоћ земљама уколико не буде издавале пасош људима који су обавезни да напусте Њемачку? У Министарству за развојну помоћ такве идеје наилазе на мало подршке. Тамо се више ради на позитивним подстицајима.

До 500 милиона евра годишње би требало издвојити за отварање радних мјеста и школовање за повратнике у Ираку, Нигерији, Авганистану и другим земљама. Тиме министар Герд Милер из Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) жели да подстакне 20.000 до 30.000 одбијених тражилаца азила годишње да се добровољно врате у своје земље, најавио је у интервјуу за лист Аугсбургер алгемајне.

Ипак, није сваки странац без пасоша намјерно уништио своју путну исправу. Често се дешава да кријумчари избјеглицама узму документе, каже Клаус-Улрих Прелс из Савјета за избјеглице у Келну. Због страха од полиције и војске у матичној земљи, неки људи уништавају документе већ на самом одласку из земље, као што је случај у Еритреји.

“Наравно да пасош треба и мора да се покаже уколико постоји, како би од почетка био утврђен идентитет“, каже Пресл за ДW. “Али сам пасош није довољан да би неко био депортован из земље, неопходни су и други разлози.“

Пресл упозорава људе који су поднијели захтјев за азил да не дају погрешне информације њемачким службама. То би могло да им се обије о главу када касније, добро интегрисани, треба да добију право на боравак.

“Тада људи долазе у савјетовалишта и кажу да су измијенили слова у имену или датум рођења. То онда постаје проблем јер је заташкавање личног идентитета у многим случајевима разлог да се не одобри право на боравак.“

Прибавити нови пасош
Уколико пасош нестане, подносилац захтева за азил треба да помогне у прибављању новог и расветљавању идентитета. Уколико неко не испуни ту обавезу, надлежне службе могу да изврше претрес стана, провјере садржај мобилног телефона, као и да изрекну казне.

У случају Џона О. на кућну адресу је стигла казна “због недовољног пружања помоћи у прибављању докумената“. Уложио је жалбу, али прошле седмице је Окружни суд пресудио: 700 евра казне. То је много новца за овог Нигеријца. У међувремену је био у нигеријској амбасади и поднио је захтјев за нови пасош.

(Дојче веле)