Прича: Саша Обрадовић и ремек дјело у стварању...

Локомотива постигла што нико није у Еврокупу и зато је српски стручњак заслужио да му се скине капа!

Кошарка 02.04.2018 | 22:45 Србија ће имати свог представника у овогодишњем финалу Еврокупа. Мада су многи навијали за окршај српских тренерских глава, Александар Ђорђевић са својим Бајерном није успео да прође Дарушафаку, док је Саша Обрадовић доминантно прегазио Ређо Емилију и Локомотиву тако довео на праг освајања новог пехара Еврокупа након пет година, али и још важније - повратка у Евролигу.

Како кошаркашки критичари кажу - уметник Саша Обрадовић врло је близу да створи кошаркашко ремек дело. Локомотива ове сезоне не зна за пораз у Еврокупу, нанилазала је 20 победа што је низ какав у историји другоразредног европског клупског такмичења није виђен. Зато је побрао велике похвале и у тексту на сајту Еврокупа.

Пред Обрадовићем сада је најтежи посао - да сезону заврши без пораза и оствари ултимативни циљ: освоји европски пехар! 

Није Саша Обрадовић тренер код кога успех долази случајно. Када је у новембру 2016. године замениоФоциса Кацикариса, био је свестан у какву се авантуру упушта. Клупска управа пред њим је ставила најтежи задатак - да у наредне две године врати Локомотиву у Евролигу, кроз Еврокуп или ВТБ лигу. Ни за један, ни за други пут не може да се каже да је лак. Први јер доноси преозбиљну конкуренцију тимова жељних уласка у елитно друштво, док најјача европска регионална лига важи за такмичење у којем имаш увек бар четири-пет претендената за финале, а једно место увек заузме неприкосновени ЦСКА из Москве.

Не треба заборавити да је Обрадовић од Кацикариса преузео Локомотиву без самопоуздања, одбрамбене дисциплине, ростера без главе и репа. А он је у само неколико месеци окренуо ствари и од Локомотиве створио екипу за респект. Како то обично буде, успех није дошао експресно, па су елиминације у полуфиналима Еврокупа (Уникаха) и ВТБ лиге (ЦСКА) зауставили захукталу Локомотиву.

Ситуација је ове сезоне знатно другачија. Мало ко може уопште да се похвали да је успео да узме меру Локомотиви (ЦСКА, Уникс, Автодор, Цмоки), а до почетка фебруара била је у свеукупној серији од 26 победа.

„Кључ серије је у једној константности на тренинзима, приступу утакмицама и обавезама и јаком колективу који из недеље у недељу расте заједно са својим резултатима. Успели смо да изградимо добру тимску хемију, да екипа игра по мом укусу, пре свега чврсто у одбрани, са једноставним решењима у нападу. Не размишљамо превише о серији коју смо направили, већ само о свакој следећој утакмици и сваком следећем тренингу. Да будемо максимално концентрисани на наше обавезе и да увек дајемо свој максимум“, говорио је Саша Обрадовић средином јануара, када је Локомотива нанизала 22 тријумфа у свим такмичењима (девет у ВТБ лиги, једанаест у Еврокупу и две у Купу Русије).

Када је добио цело лето за себе и кројење селекције по свом укусу, Локомотива је прешла на следећи ниво и добила облик у каквом је данас познајемо. Одбрамбено потковану, дисциплиновану, агресивну и нападачки ефикасну екипу која своје противнике меље брзом игром из транзиције. Обрадовић је тренер који воли да функционише по старом, добро провереном систему Светог тројства - ред, рад и дисциплина. Уосталом, такав је и сам био као играч - освајач три Евробаскета (1995, 1997, 2001) и светског злата (1998), сребрни са Олимпијских игара у Атланти 1996. и бронзани са континенталног турнира у Француској три године касније. У годинама најјаче постратне југословенске репрезентације био је њен неизоставни шраф. Сурови професионалац и велики радник. Када је у свој тим усадио та начела и пробудио му ген победника, резултати су почели сами да долазе. 

У времену када нападачка кошарка постаје модел којим иду многи, Локомотива својим противницима дозвољавама тек 68,5 поена. То је, веровали или не, европски минимум у последње три године! Један од начина како Локомотива хвата такмаце у „машину“ јесте и умањење опште тимске ефикасности. Сви клубови који су досад налетели на Локомотиву имали су најмање проценте убачених кошева за два и три поена управо против машинерије из Краснодара. Што, статистички гледано, Обрадовићеву одбрану чини најбољом у историји Еврокупа и првом икада која има најбоље резултате у три главне одбрамбене категорије.

После тренерских успеха у Немачкој, где је освојио шампионску круну 2006. године са Келном и још четири национална Купа (Келн 2007, Алба 2013, 2014, 2016) и титуле са Кијевом у Украјини 2009, ове године је са Локомотивом већ подигао пехар освајача Купа Русије и надомак је највећег успеха у досадашњој тренерској каријери.

Због свега што је досад урадио и како је окренуо ствари набоље у Локомотиви заслужио је да му се скине капа. Пехар освајача Еврокупа био би шлаг на торти. А успех у ВТБ лиги - трешњица. 

Извор: моззартспорт