Исповест Младена Крстајића...

Отишли смо у крајност, хоћемо да скидамо главе! Напали би ме на аеродрому да смо изгубили од Нигерије! Селектор уверава да је атмосфера у репрезентацији подигнута на виши ниво и да екипу неће састављати тако да би му имена у њој служила као алиби.

Фудбал 30.03.2018 | 23:50 Једна за бригу, друга  за охрабрење. Утакмице са Мароком (1:2) и Нигеријом (2:0) показале су не само два разиличита резултата, већ и начина игре српске репрезентације. У Торину скоро ништа није ваљало, у Лондону смо подсетили на учесника Мундијала и на мање од три месеца од планетарне смотре у Русији нема тог навијача који не би рекао Орловима - онакви какви сте били у среду, будите и на Првенству света.

А шта на све каже Младен Крстајић, посел друге турнеје у својству селектора, премијерне без одреднице „вршилац дужности“?

„За ових десет дана шта се све издешавало, мислим да бих био нападнут већ на аеродрому да смо изгубили од Нигерије“, сматра Крстајић у интервјуу Куриру.

Наравно, реч је о одјеку који је до селектора, његових сарадника и играча стизао из Србије после пораза од Марока, али и претходне одлуке да се промени капитен.

„Полако, људи, па у коју смо то крајност отишли?! Ми бисмо да скидамо главе, али ово је спорт! Ја сам навикао да седим са људима свих навијачких опредељења. Шта сад, треба да ме неко нападне зато што је неко у јавности тумачио догађаје у репрезентацији на начин који нема везе са животом. Размишљао сам и о томе да, ако би кренуло све наопако, узмем жену и децу и одемо негде преко да живимо у миру. Зар да доживим да ми неко малтретира децу у школи?!“

Крстајић уверава да није било претњи, али како сам истиче преживео је десет психички тешких дана.

„Не, није било претњи. То је осећај створен од моје околине после меча са Мароком. Није ни чудо што нам је један премијер убијен, а актуелни председник изложен нападима са свих страна. Да ли ја знам добро да радим свој посао, остављам стручној јавности да процени, али да размишљам о безбедности породице кад изађем на улицу, ту се онда губи сваки смисао. Ја сам лично три дана пред меч са Нигеријом престао да читам и текстове и било какве коментаре“.

Открио је селектор и део разговора са играчима после пораза од Марока.

„Рекао сам им: „момци, у Србији не постоје пријатељске утакмице. Свака је на нож, ми тако живимо, такав смо народ.“ Играчи су осећали притисак, није то био обичан притисак. Иза нас је остало десет дана живота под невероватном тензијом“.

Нема сумње да је истој допринела и Крстајићева одлука да промени дугогодишњег капитена БраниславаИвановића и траку премести на руку левог бека, Александра Коларова. Уверава да тим чином није нарушена хијерархија у државном тиму, нити амбијент у свлачионици.-

„Као играч сам научио да је атмосфера темељ свега. Ништа спорно није било ни током квалификација, само ми се учинило да ћу добру атмосферу поставити на виши ниво ако направим тај потез. Ниједног тренутка нисам био у проблему са играчима. Сваког гледам у очи и кажем му шта мислим. Верујте, Бранислав Ивановић је прихватио то као професионалац. У таквим ситуацијама ти не буде свеједно, али примиш одлуку и временом схватиш зашто се тако све одиграло. Тим је најважнији. Сећам се кад сам се вратио у Партизан, па сам добио траку, а поред мене Саша Илић, који је носи цео свој живот као легенда клуба. Нема ту места зависти и сујети, систем је битан“.

Сад строго о фудбалским темама. Тактици. На пример, оној из Торина, где је Немања Матић био једини задњи везни у изузетно офанзивној поставци, која јесте лепо изгледала на папиру, али није функционисала на терену. Бар док се на њему није нашао Лука Миливиојевић.

„Није Матић остављен сам, јер су два везна играча испред њега добила јасне задатке, али могу се сложити да је била офанзивнија и ризичнија поставка. Желели смо да искористимо брзину играча да видимо како ћемо се понашати у ситуацијама када нас резултат натера на игру са више ризика“, објашњава Крстајић одлуку да меч са Мароком почну Андрија Живковић, Адем Љајић, Душан Тадић, Филип Костић и Александар Митровић

На овој турнеји није могао да рачуна на повређеног Сергеја Милинковића Савића. А реч је о тренутно можда и највреднијем српском репрезентативцу, па се народ пита - где ставити везисту Лација.

„Није на првом месту играчки квалитет, већ како ће се то што сваки појединац зна уклопити у функцију тима. Остаје жал што га због повреде нисмо могли видети на ове две провере, али зато смо видели Љајића како је поднео напоре две утакмице, доказао је да може бити много битан за екипу ако му се пронађе „жица“. О Матићу и Миливојевићу не треба ни трошити речи. Мислим да је Матић показао да је прави лидер тима“.

Курир на крају интервјуа питањем примећује - да ли би постављање Тадића, Милинковић Савића, Матића и Љајића у првих 11 било класично тражење алибија по систему „ставио сам најбоље што имамо“?

„Сигурно нећу састављати екипу да би ми имена у њему послужила као алиби. На терен ће излазити да бисмо победили утакмицу“, закључио је Младен Крстајић.

Извор: моззартспорт