На данашњи дан: Носио сам овај дрес 25 година...

Шта човек може више да пожели од живота?! Дан када је Вујадин Бошков на терен увео 16-годишњег Франческа Тотија.  "Суперхерој" Тоти: Недостају ми копачке! "Принц Рима" се присетио свог дебија пре 25 година.

Фудбал 28.03.2018 | 23:10 На данашњи дан - 28. март - пре тачно 25 година почела је прича која се претворила у једну од најзначајнијих у историји фудбала. 

Вујадин Бошков је одлучио да против Бреше у игру уведе тада 16-годишњег Франческа Тотија(имао 16 година, шест месеци и један дан), а сјајни везиста је временом постао - "Принц Рима".

Одиграо је чак 618 утакмица за Рому само у Серији А, а укупно 785 у свим такмичењима. Постигао је 307 голова и уписао 127 асистенција. Шампион Италије са "вучицом" је постао 2001. године, док је пехар националног Купа подигао 2007. и 2008, а Суперкупа 2001. и 2007.

За репрезентацију Италије је одиграо 58 утакмица, а врхунац каријере стигао је 2006, када су "Азури" постали светски прваци.

"Бојим се будућности. Недостају ми једноставне ствари, као што су обување копачки, играње утакмица, ритуали у свлачионици, вечере са саиграчима... Све што је представљало мој живот претходних 25 година", искрен је Тоти, који је по истеку прошле сезоне завршио каријеру, али његова нова функција у клубу није баш најјаснија.

Зна се једино да је део тима који предводи спортски директор Монћи.

Бивши шпански голман, који се прославио као директор Севиље, бираним речима говорио је о Тотију.

"Он има способност, утицај и кредибилитет који је толико јак да Рома то свакако мора да искористи. Било би апсурдно да имамо суперхероја у нашој средини, а да не користимо његове моћи. А, Тоти јесте суперхерој", истакао је Монћи.

Рим данас слави сећање на фудбалско рођење Франческа Тотија! Пре тачно 25 година легендарни Принц Рима дебитовао је за Вучицу са свега 16 година. Тада је велику фудбалску наду Вечног града чувени српски стратег Вујадин Бошков позвао да уђе на терен у утакмици са Брешом, а све након тога део је блиставе историје једног од највољенијих играча у историји фудбалске игре на Апенинима.

Од тадашњег дебија прошло је 25 година, а од последњег контакта с лоптом садашњег директора Роме, тачно 10 месеци. Ипак, сећања на његова фудбалска мајсторства, али пре свега спортску и људску величину, још увек су прилично свежа.

„Када ми је тренер реко да се загрејем, мислио сам да се обраћа Роберту Муцију, који је седео поред мене. Испоставило се да је имао мене на уму. Нисам могао да верујем, емоције које сам осетио су биле неописиве. Загрејао сам се око 10 секунди, додирнуо сам лопту само пар пута, био сам превише узбуђен и срећан“, присетио се Франческо Тоти.

Тада вероватно нико од навијача Роме није могао ни да претпостави да ће кроз свега неколико година на терену имати не само врхунског играча, већ апсолутног лидера, који ће у клупске витрине донети толико чекани трећи Скудето и остати заувек забележен у историји клуба због своје оданости.

Пензионисао се са 40 година, иако је деловало да је могао још тога да пружи италијанском и светском фудбалу. Када је одлазио у пензију плакао је цео Олимпико, али и многи крај ТВ екрана.

“Он је светска класан на терену и ван њега. Франческо је много тога дао клубу, а клуб је толико тога учино за њега. Био је покретачка снага Роме више од 20 година”, рекао је Тотијев саиграч из шампионске генерације Венсан Кандела.

Тоти је током читаве своје каријере био већи од клуба. Не зато што је он то желео или на томе инсистирао, већ што је то заиста било тако. Од Роме је добио само један шампионски трофеј, круну каријере је добио на Светском првенству у Немачкој када се са Италијом попео на кров света, али је у клупској каријери освојио премало трофеја. Тако је уосталом сам изабрао. Почетком новог века одбио је моћни Реал Мадрид и шансу да постане члан чувених Галактикоса јер је желео да остане веран свом клубу.

И у томе је успео. Личну емоцију ставио је испред милионских уговора и највећих спортских резултата, а због тога ће му заувек бити захвални сви навијачи Роме, али и они који истински воле ову игру.

Ни данас, 25 година од дебија за зениорски тим Роме, не крије да му фудбалска каријера недостаје, која је заправо била све за шта је живео у претходне три деценије.

„Бојим се живота, бојим се будућности. Недостају ми једноставне ствари, попут поправљања копачки, играња утакмица, ритуала у свлачионици, вечера са својим колегама. Све што је представљало мој живот свих ових година”, исрен је Тоти.

Те речи заправо говоре да се иза тог поносног Принца Рима крије врло једноставна и емотивна особа. Тотиније био играч, нити човек, којег ће понети слава. На терену је био велики ауторитет, а у свлачионици неко ко није правио разлику између себе и осталих саиграча, иако су сви они били свесни да деле исти квадратни простор са једним од највећих играча које је Италија икада имала.

„Ја носим овај дрес већ 25 година. Такође и капитенску траку. Шта бих више могао да пожелим од живота?”, рекао је не тако давно Франческо Тоти и објаснио суштину оданости играча према једном клубу.



Извор: моззартспорт/мондо.рс/Бета

Фото: Ацтион имагес