Анализа: Звездина мука са тројкама!

Гледајући период од Купа Радивоја Кораћа средином фебруара до данас, Црвена звезда је само два пута успела да изађе као победник када би противнику дозволила 10+ погођених далекометних хитаца. . . Будимо реални, мало ко уме да изађе на крај са екипама у правом шутерском расположењу и ту не може много тога да се замери тиму са Малог Калемегдана. Опет, несхватљив је изостанак праве дефанзивне реакције код шута за три поена, понајвише јер се небројено пута десило да противнички играчи остану усамљени на стрелишту, после чега би обично уследила казна. . .

Кошарка 27.03.2018 | 22:40 "Ко од шутева живи, од шутева и умире".

Толико пута изговорена кошаркашка крилатица крије истину у којој може да се пронађе и Црвена звезда. Махом шутерски оријентисана, односно супротно играчким постулатима из претходних година, Црвена звезда је ове сезоне највише пажње посветила управо овом сегменту игре, којим је крцкала отпор већине такмаца. Не треба заборавити ни да је однела неколико великих победа управо захваљујући изнадпросечним успехом ван линије 6,75 метара - Макаби (13 тројки), Реал Мадрид (17), Ефес (14), Партизан у оба меча Јадранске лиге (по 14), Морнар на старту плеј-офа (14)...

Ипак, полуфинална представа у Тополици окренула је ону другу страну медаље и оголила слику једног од највећих проблема одбране актуелног шампиона Јадранске лиге - решавање задатака код противничког шута са дистанце. 

Када нишанске справе нису подешене, а противник уђе у шутерски транс, Звезда улази у проблем. Ограничавамо се на период од Купа Радивоја Кораћа средином фебруара до данас. Црвена звезда је само два пута успела да изађе као победник када би противнику дозволила 10+ погођених далекометних хитаца... Против Борца у Нишу и Валенсије у Београду. Будимо реални, мало ко зна како да изађе на крај са екипама у правом шутерском расположењу и ту не може много тога да се замери тиму са Малог Калемегдана. Опет, изостанак праве дефанзивне реакције код шута за три поена све више боде очи. Понајвише јер се небројено пута дешава да противнички играчи остану усамљени на стрелишту или да имају делић секунде предности због закаснеле реакције одбране, после чега би обично уследила казна...

Чак и да не идемо много далеко, довољно је да вратимо филм на дешавања у Бару и током прошлонедељног окршаја с Фенербахчеом у Београду, а кадар усмеримо на Немању Врањеша и Бобија Диксона. Тренутно најбољи шутер Морнара одиграо је партију живота против Црвене звезде и показао саиграчима пут до успеха пред мајсторицу заказану за следећи понедељак.

Неко ће његовим погоцима дописати фактор среће, на пример због оног поготка о таблу преко Фелдина на почетку меча, неко жељу за доказивањем или само квалитет. Истина је можда негде између. Његови покушаји су можда на тренутке били нерезонски, али су производ доброг уласка у утакмицу и праве енергије коју је Морнар показао у намери да узме скалп Звезди. Самопоуздање ту игра важну, ако не и кључну улогу. То, опет, не оправдава изабранике Душана Алимпијевића. Да сузимо круг на дешавања из последњег квартала синоћње утакмице - три Немањина поготка са дистанце (укупно 6/10 за три поена, остатак тима 3/16) Звездина одбрана испратила је са закашњењем. А сваки пут када је било важно, по неписаном правилу, лопта је мрсила мрежицу. 



Проблем Звездине одбране у мечу са Морнаром показао је комплекснију ноту - гледајући како су Дерек Нидам - свих седам промашаја за три поена у Бару - и Немања Врањеш кроз транзицију претрчавали последњу линију и поентирали готово без проблема, Душан Алимпијевић је имао разлог да буде незадовољан. Да ли је у питању замор, или једноставно недостатак комуникације и концентрације, Звезда током већег дела сезоне показује слабост управо у овом сегменту одбране. На све то сада се надовезује мука у одбрани спољашњег шута. 

Подсетимо, Боби Диксон је у фуриозној трећој четвртини у Београду четири пута погодио у центар, а заједно са Николом Калинићем и Марком Гудурићем Фенербахче је имао седам прецизних хитаца само у овом периоду игре. Укупно 14/24, што је још и лош учинак гледајући да је у моменту најјачег залета било 12/16. Оно што је понајвише изазвало пажњу јесте слаб моментум дефанзивне ротације, односно преузимања супарничког играча углавном после пик'н'рол блокада, када играч остане сам на црти. Видели смо Диксон како користи делиће секунде предности, наскочи и погоди пре него што одбрана успе да реагује како ваља. Диксон је на крају убацио 7/10 тројки на мечу. 



Да не идемо много уназад, довољно је подсетити на Бамбергових 14 тројки пре месец дана (Лука Штајгер 4/6),  Барсиних 11 хитаца (Петери Копонен 4/6, Пау Рибас 4/5), Валенсијиних 12 погодака којим се дуго држала на површини (Рафа Мартинез 4/6, Ђоан Састре 4/4)... Суштина је јасна. Јесу то све екипе са добрим шутерима, па је баш због тога фокус одбране требало да буде на умањивању тог нападачког сегмента.

Одбрамбена проблематика уме да буде и много дубља. Наравно, није ни све тако црно, али у последње време постаје све приметније. Такоћи - терет. Звезда се више ослања у моћ напада, него у чврстину одбране, што се коси са свим начелима из ере Дејана Радоњића. То је, опет, право Душана Алимпијевића - да постави игру по својој визији и ради у зони у којој се осећа најсигурније, не како би већина желела. Треба само наћи праву алтернативу за дане када Џејмс Фелдин, Дилан Енис, Тејлор Рочести или Огњен Добрић нису у шутерском расположењу. Ако то реши у најважнијим данима сезоне, за Звезду неће бити проблема. 

Још није критично, али Звезда више не сме да се коцка. Не ако жели да остане на трону и буде део Евролиге и наредне сезоне. 

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт