СП - представљамо фаворите: Аргентина...

Само је Меси сигуран. . . Дибала и Икарди далеко од Русије! Лакше је погодити седмицу на лотоу него одгонетнути с каквим тимом и у којој формацији Сампаоли долази на Мундијал.

Фудбал 27.03.2018 | 22:30 За све мундијалске фаворите већ сада можемо да претпоставимо како ће им изгедати тим у Русији јер се контуре познају. Осим за Аргентину...

„Провалити“ стартних 11 Гаучоса за Мундијал је у овом тренутку као тражите комбинацију за седмицу у лотоу. Лакше је убости прелаз 1-2 или 2-1 него одгонетнути с којим тимом ће се Аргентина представити у Русији. Као и која 23 фудбалера ће задужити плаво-бело опрему следећег лета.

Разлози? Мало тога је до саме Аргентине у којој никад никоме ништа не ваља и атмосфера је увек на ивици жилета, а много више је до главнокомандујућег Хорхеа Самаполија. Ући у главу овог контроверзног стручњака је немогућа мисија. Какве се све комбинације, системи и ротације мотају по Сампаолијевим мислима, то нико не може да докучи...

Као следбеник доктрине Марсела Бијелсе, Сампаоли је присталица ретких система које константно мења у потрази за оним савршеним који ће најбоље одговарати играчима и извући оно најбоље из њих. Сампаоли је преузео репрезентацију у недоба када је ситуација била критична, али ни то га није обесхрабрило да експериментише, лута и тражи идеалан систем игре. Захтева брзу пас-игру у којој лопта „шиша траву“, брзу транзицију из одбране у напад и да његова екипа не буде надтрчана. На први поглед би то требало да буде лако са техничко-тактичким квалитетима аргентинских репрезентативаца. Али...

Нешто ту већ годинама не функционише, а с Месијем и његовом феноменалном каријером је додатно порастао, ионако хистеричан, притисак нације. Утисак је да Аргентина већ дуго није имала селектора калибра играча који су му на располагању. Од Бијелсе и 2002. године... А ни то се није завршило добро. Можда евентуално Пекерман. Селектори Базиле, Марадона, Батиста, Сабеља, Мартино и Бауза нису били дорасли задатку нити су тражени тренерски калибар. Сампаоли јесте. Ако се коцкице сложе, Аргентина може да постане шампион света. Ако његови експерименти и стално дизање тензије оду у супротном смеру, биће то катастрофа равна оној са његовим ментором Бијелсом пре 16 година.

Када је дебитовао против Бразила, Сампаоли је заиграо у формацији 3-4-3 која му спада међу омиљене. У другој утакмици је шокирао свет са сензационалном поставком 2-3-5 каква није виђена у модерној историји фудбала и још од предратног аустријског Вундертима Хуга Мајзла. Ситуација у квалификацијама је била драматична и у такмичарске мечеве је ушао са системом 3-4-3 у којем је, на пример, Ди Марија имао улогу офанзивног бека?! Али два разочаравајућа ремија против Уругваја и Венецуеле су врло брзо покварила Самполијеве планове и одустао је од 3-4-3 пребацивши се на 4-2-3-1 у мечу бити или не бити против Перуа, када је пораз могао да значи и крај мундијских нада. Али ни формација с класичним нападачем Бенедетом и три „десетке“ Месијем, Дибалом и Ди Маријом није дала резултат. Напокон, у последњем колу на гостовању у Еквадору је променио на 3-4-2-1, појачао је бокове, осигурао леђа Месију, избацио друге „десетке“ и оставио само Ди Марију као офанзивног везисту уз Леа. Резултат је био Месијева експлозија, хет-трик и пласман на Мундијал.

Можда је кључ у томе? Жртвовати играче попут Дибале, Гомеза и осталих офанзиваца да би Меси више имао лопту и већи простор.

Ипак, у следећа два пријатељска меча Сампаоли је опет експериментисао. Аргентина је против Нигерије и Русије играла 3-3-3-1 и изгледала јако лоше. Али желео је да проба и то. Тројица штопера, тројица централних везних, два крила, Меси и класични шпиц. Чини се да Месију то не одговара, али Сампаоли је чудна цвећка...

Пре неколико дана против Италије је почео у 4-2-3-1 и јаким темпом и изменама сломио Азуре у финишу. Меси није играо, али како ствари стоје и какав је тренер Сампаоли, у шали се каже да је само Лео сигуран на списку од 23 путника за Русију.

Ако кренемо од голмана, ту не би требало да буде изненађења. Иако резерва у Манчестер Јунајтеду, Серхио Ромеро је већ годинама стандардан код сваког селектора, па и Самполија. Али колико је нови селектор жељан експеримената најбоље говори да је против Италије бранио ветеран ВилиКабаљеро. Резервиста Челсија је дебитовао у 36-ој години! Ипак, чини се да је селектор само хтео да га проба.

Ромеро би требало да буде први голман, а Нахуел Гузман из мексичког Тигреса други. За место трећег голмана конкуришу поменути Кабаљеро, Маркезин из мексичке Америке и фантастични Франко Армани из Ривера. Никакве шансе се не дају Херониму Руљију из Реал Сосиједада. То је што се тиче голмана...А онда пакао за сваког селектора и навијача Аргентине – одбрана! Вечита рак рана Аргентине, а сада више него икад пре.

Сампаоли углавном инсистира са тројицом штопера у последњој линији и ултраофанзивним бековима који шире противника и остављају простор Месију и осталим мајсторима из везног реда и напада.

Прво питање је: Шта с Маскераном?

Сампаоли би га најрадије видео у улози из Барселоне, али наводно је Хефесито саопштио селектору да му је преко главе штоперске улоге и да је то један од разлога због којих је напустио Камп Ноу. Али и Сампаолију је јасно колико Маскерано може да допринесе у вези и сви се сећају како је на тој позицији одиграо претходну Мундјал. Ако се Маскерано ипак повинује вишем циљу и пристане да се од репрезентације опрости као штопер, онда то отклања много дилема. Он и Отаменди би били сигурни у штоперској тројци, а за треће место се боре Фацио и Рамиро Фунес Мори који се опоравио и Сампаолиозбиљно рачуна на њега. За штоперске позиције конкуришу и двојица универзалаца Меркадо и Рохо, а скоро сигурно би озбиљан био и Емануел Мамана. Кажемо „био“ јер је дочивео тешку повреду колена и питање је да ли ће стићи да се опорави за Мундијал. Веће су шансе да неће... А он је баш играч какве Сампаоли обожава. Дете које је обожавано у Аргентини. Момак који има такву фудбалску интелигенцију, техничку обученост и физичке предиспозиције да без проблема може да буде десни бек, штопер, задњи везни... Ипак, повреда му полако затвара врата Русије.

Маманина повреда и успон форме неких других играча полако на место трећег штопера гурају Сампаолијевог миљеника Габријела Меркада. Десни бек који подједнако успешно игра и у линији са тројицом је још један универзалац чији кредит је велики. Због њега би Фацио и Фунес Мори могли на клупу, а он би покривао десну страну штоперске линије, Маскерано средину, а Отаменди леву. Са свестраним Маркосом Рохом као једном од алетрнатива с клупе. У том случају се врата репрезентације полако затварају штоперима попут Парехе, Пецеле, Мусакија... То је све под условом да Маскерано не буде задњи везни и да Меркадо не буде десни спољни.

Ту долазимо до позиције бекова/крила. Јако битних играча за сваки Сампаолијев систем игре. У неким варијантама то могу да буду екстремно офанзивни играчи попут Анхела ди Марије и Едуарда Салвија, а у некој везни играчи попут Акуње из лисабонског Спортинга. Међутим, пажњу треба обратити и на двојицу бочних играча недовољно познатих европском фудбалу.

Како време пролази, тако главни фаворит за позицију левог бека постаје Никола Таљафико, који је прошле зиме стигао из Индепендијентеа у Ајакс и налази се у великом успону форме. Он је у овом тренутку у предности у односу на Акуњу јер има нешто боље дефанзивне квалитете. А у офанзиви је подједнако опасан као Спортингов везиста. Акуња је више крило него бек, док Таљафико без проблема игра и као леви бек у поставци са четворицом позади. Трећа опција би и овде био МаркосРохо...

За десни бок је тренутно први кандидат 21-годишњи Фабрисио Бустос који је експлодирао у Индепенијентеу и ускоро га можемо очекивати у неком јачем европском клубу. Он је такође тип офанзивног бочног играча који је нешто између крила и бека. Сампаоли је на овој позицији у квалификацијама често користио и Бенфикино крило Едуарда Салвија, као трећи кандидат се у последње време појавио Индепендијентеов везиста Макси Меза. Сви су бољи у офанзиви него у дефанзиви и то довољно говори какав стил ће форсирати Сампаоли.

Са толиком ширином у нападу, Аргентини су потребни мотори на средини терена како не би била надтрчана. Двојица „дубоких“ плејмејкера који ће патролирати испред високо постављене одбране и диктирати темпо игре. Једно место би требало да је резервисано за Лукаса Биљу који је миљеник сваког селектора као „продужена рука тренера“, а у последње време диже и форму у Милану. Наравно, опција је и Маскерано ако селектор одлучи да га не користи у одбрани. Другој позицији је тренутно најближи Евер Банега, играч офанзивнијих карактеристика. Као и Леандро Паредес из Зенита. Опција је и да Ло Селсо заигра повученије, као и двојица прекаљених бораца из Ривера и Боке: Енцо и Пабло Перез. Али само један од њих може да се нада Сампаолијевом позиву... Пратиће се и ситуација са тетивом Фернанда Гага. Ако се на време опорави, Сампаоли ће га сигурно позвати на Мундијал.

А највеће муке, селектор ће имати при избору нападача. Чини се да је тренутно само Лео Месисигуран на списку. У игри са тројицом нападача, Месија чека место на десном крилу. Али Сампаолије спреман и на друге варијанте попут 4-4-2 из Барселоне или 3-3-3-1 и 4-2-3-1 где би Месија чекала улога полушпица у средини.

У варијанти са Месијем на десном крилу, његове алтернативе су највероватније Дијего Пероти и одлични Карлос Павон из Боке. Позив ће вероватно добити само један од њих двојице. А на левом крилу би требало да игра Анхел ди Марија који је био редован на Самаполоијевим списковима без обзира на форму и игра разне улоге: од левог бека преко „десетке“ до крила. Конкуренција на његовој позицији је паклена, а најбоље шансе да избаци Ди Марију из стартних 11 има Мануел Лансини. Када је здрав, Вест Хемов офанзивац је јако битан за Сампаолијеву визију фудбала. Иемов Хемов ОИма добар кредит код селектора и можда ће у Русији бити и стартер. Тек трећа опција на том месту је Пауло Дибала.

Како се десило да Јувентусов Драгуљ буде тако лоше котиран у националном тиму? Прокоцкао је многе шансе... Играо је на различитим позицијама и углавном био међу најгорима на терену. А поготово се никако не уклапа с Месијем на терену. Сампаоли је већ најавио да је Дибала у озбиљној опасности да пропусти Мундијал. Ако је Дибала трећа опција на овој позицији, Папу Гомез из Аталанте је тек четврта. Па ви видите колико је тежак Сампаолијев посао...

Још тежи избор селектор има с класичним нападачима. У квалификацијама је играо Дарио Бенедето из Боке, али се тешко повредио и неће се опоравити за Русију. Тако ће Сампаоли морати да бира стартера између три звезде европског фудбала: Игуаина, Агуера и Икардија. У овом тренутку је Пипита најближи првој постави. Агуеро би требало да добије позив, али Сампаоли тражи од њега да промени начин игре и да буде Агуеро из Индепендијентеа који трчи, дрибла, мења позиције, а не онај из Европе који је закључан у шеснаестерцу.

Икарди

Што се Икардија тиче, све су веће шансе да га нећемо гледати на Мундијалу. Ма колико голова дао до краја сезоне у Интеру. Јавна је тајна да га већи део свлачионице не жели, јер је бившем пријатељу и саиграчу преотео жену и да Лео Меси предводи тај клан. Осим тога, селектор у јакој конкуренцији има сјајан алиби да не зове Икардија.

Игуан и Агуеро ипак неће бити једини класични нападачи. Све су веће шансе да ћемо пре Икардија у Русији видети и нову сензацију аргентинског фудбала Лаутара Мартинеза. Тинејџер који наредног лета долази у Интер да можда буде и замена за Икардија је опчинио аргентинску јавност и Сампаолија. Селектор га је три пута уживо гледао, а Лаутаро је на тим мечевима постигао два хет-трика. Он би требало да буде аргентинско тајно оружје за Мундијал, а неће бити изненађење и ако почне као стартер.

Конкуренција у нападу и офанзивном делу везног реда је таква да скоро никакве шансе за одлазак у Русију немају играчи као што су: Ерик Ламела (Тотенхем), Анхел Кореа (Атлетико), Емилијано Ригони(Зенит), Хавијер Пасторе (ПСЖ), Себастијан Дријуси (Зенит), Хоакин Корбеа (Севиља), Ђовани Симеоне(Фјорентина)...

А не искључујте ни могућност да све додатно закува Карлос Тевез ако уђе у форму у Боки и ако Сампаоли дође под притисак јавности да врати неуништивог Апача у репрезентацију од које се овај никада није званично ни опростио.

Извор: моззартспорт