Прича: Нешто ново на мапи фудбалског свијета...
Никад јача претња европској супремацији! Или је у питању само тренутна слабост или су Јужноамериканци решили да после 60 година узму титулу на територији Старог континента.
Фудбал 27.03.2018 | 23:14
За три дана, на колико су се развукли конторлни мечеви, чак осам латиноамеричких репрезенатција славило је против селекција са Старог континента. Довољно да на нашем подручју зазвони аларм, а да се на супротном крају планете предстојеће Светско првенство чека као на иглама, јер је тамошњем народу у глави само једна мисао - да коначно неко понови успех Бразила из 1958, с обзиром да је Селесао засад једина репрезенатција у историји која је освојила круну на територији Европе.
Титеова селекција делује и као највећи фаворит за шести титулу. Са квотом 6,00 у Кладионици МОЗЗАРТ и тимом који се малтене већ сад зна, Бразилци су били убедљиви у Мосвки, савладавши Русију 3:0, што је био само уводу у терот Латиноамериканаца над Европљанима ових дана.
Истовремено је Аргентина тукла Италију без Месија и Агуера (2:0), Перу Хрватску у Мајамију (2:0), Мексико узео меру Исланду (3:0), Костарика - која је у групи са Србијом - славила у Шкотској (1:0), Уругвај лако отресао Чешку (2:0), док се за највеће изненађење постарала Колумбија, пошто је у Сен Денију „окренула“ Француску, надокнадила два гола минуса и славила 3:2, да би потврда квалитета стигла у суботу вече, кад је Чиле надвисио Шведску у Стокхолму (2:1).
Посебну вредност овим резултатима даје податак да су Европљани дали само три гола на поменутих осам мечева (два су дело Француза, а један Швеђана), што може да се тумачи и као наговештај да су Јужноамериканци научили како да се такмиче. Да играју опрезније, а не само напред. Руку на срце, Италија, Чешка и Шкотска не иду на Мундијал, међутим, не иде ни Чиле, па је показао какав је то грех према фудбалу, било је право уживање гледати Ла Роху и страст којом одише ова репрезентација.
Утисак је да Јужноамериканци одавно нису били овако мотивисани. Не бирају утакмице. Исто им је да ли се игра за нешто или ни за шта. Посебно то важи за Бразилце и њихову прву звезду Нејмара (ако жели да буде најбољи на свету мора да освоји Мундијал) и Аргентинце, предвођене Лионелом Месијем(вероватно му је ово последња шанса да узме светску круну и стане уз раме Дијегу Марадони).
Статистику Европљана донекле је поправила Данска. С тим да није имала тежак задатак. Бар не на папиру. Преко пута је била Панама (држава из Кариба), која се држала све до средине другог полувремена сусрета у Брондбију (1:0).
Може бити да су Европљани овај мартовски циклус пријатељских утакмица схватили баш тако. Пријатељски. Као да нису запели из све снаге. Уосталом, види се то и по резултатима других репрезентација у сударима са екипама са, на пример, афричког континента. Пољска је изгубила од Нигерије (0:1), Португал се поштено презноијо против Египта (слави тек головима Кристијана Роналда у надокнади времена, 2:1), док је Србија поражана од Марока (1:2).
Све ово не мора ништа да значи. Поготово кад су Африканци у питању. Деценијама се распредају приче о томе како ће „фудбал да поцрни“, па се ништа није десило. Ако је судити на основу историје и неће (скорије), јер су досадашњи прваци света долазили искључиво са два континента. Европе (11 наслова) и Јужне Америке (девет).
Међу њима ваља тражити и победнике следећег Мундијала. Поготово што је само осам држава досад освајало титулу: Италија, Немачка, Енглеска, Француска, Шпанија, Уругвај, Бразил и Аргентина.
И још нешто: последња три Мундијала завршила су у рукама Еворпљана: Италијани су били најбољи у Немачкој 2006, Шпанци у Јужној Африци 2010, а Немци пре четири лета у Бразилу. Да ли је време да Латиноси узврате ударац или ово само пролазна слабост?
Коме дајете веће шансе?
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар