Интервју - Вон о преживљеном терористичком нападу у Бриселу...

Шта га повезује са Геријем Пејтоном и колико га је мотивисао Новичин говор пред финале са Звездом. . . ? Амерички кошаркаш о досадашњим тренуцима у Партизану, али и каријери која је до сада имала нека прилично занимљива поглавља.

Кошарка 30.03.2018 | 22:45 Када је потписао за Партизан, добар део навијача први пут је чуо за Квамеа Вона. Требало је овом 27-годишњем беку из Оукленда се тражио у првом периоду, али је у финишу лигашког дела такмичења на Јадрану показао да може да буде појачање за посрнулог великана.

Вон је имао и среће да веома брзо по доласку у клуб освоји Куп Радивоја Кораћа, први трофеј у каријери која је до сада имала нека прилично занимљива поглавља.

"Свиђа ми се екипа, имамо добру групу момака. Полако се уклапам се и сви су до сада имали доста стрпљења за мене. Куп у Нишу је био сјајно искуство за нас, претходно смо баш интензивно тренирали. Заслужили смо због свега тога да освојимо пеха. То ми је први значајнији трофеј, имао сам само Суперкуп француске. Драго да сам се уписао у историју Партизана. Знам да је Партизан раније стално освајао трофеје, видео сам да је овај трофеј свима донео много среће", рекао је Вон на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

Да ли си знао нешто о београдском клубу пре него што си потписао уговор?

"Чуо сам за Партизан, за богату историју клуба и пре доласка овде. Такође, знам да су били у ФИБА Лиги шампиона прошле сезоне, као и мој бивши клуб Франкфурт. Али, искрено, нисам могао да замислим себе да ћу једног дана заиграти у Србији".

Да ли си много размишљао или се можда двоуимио када си сазнао да постоји понуда Партизана?

"Све се десило у последњем тренутку, већ сам био на путу ка САД. Звао ме је менаџер и постигли смо договор. Одлучио сам се за Партизан због богате историје и традиције. Када играте у Партизану, многи вас гледају, менаџер ми је рекао да је добра ситуација. И ја сам се мало распитао".

Ко вас је посаветовао?

"Френк Робинсон, њега знам од раније. Он је мало старији од мене, али ишло смо на исти колеџ. Разговарао сам са њим, причао ми је како су добри навијачи. Рекао ми је - иди тамо човече, биће ти сјајно".

После уводних скромнијих партија, Вон је заблистао у дуелима са Олимпијом, Будућношћу и Цедевитом.

"Навикавам се на систем, саиграче, само да пронађем своје место, могу да постижем кошеве, асистирам. Тренер тражи да будем вођа, али да не форсирам. Трудим се да пружим шта год захтевају од мене. Атмосфера у екипи је веома позитивна, сви су ми много помогли".

Вратимо се још мало на финални дуел купа у Нишу. Партизан је у првих 20 минута одиграо сигурно најбоље полувреме у сезони.

"Прво нас је тренер мотивисао на прави начин пред финале, а онда нас је Новица запалио својим говором. Ишао је од играча до играча и свима причао да јесмо аутсајдери, али да смо одлично радили и да смо сјајни као екипа, права породица. А после се то пренело и на терен."

Као и већини странаца који дођу српску кошарку, атмосфера из дербија београдских ривала оставља посебан утисак. С тим што је Вон и то имао са чиме да упореди.

"Атмосфера из српског дербија - па, слично је било у дуелу Ариса и ПАОК-а у Солуну. Само не баш тако гласно, али свидело ми се у Нишу. Иначе,деби у дресу Ариса сам имао баш у дербију са ПАОК-ом, било је лудо."

У Партизан је дошао отприлике у исто време кад и Бонџа Си који је веома брзо продућио уговор до лета следеће године. Има ли Квон такве амбиције?

"Мој уговор је до краја сезоне. Засад не размишљам даље од тога, фокусиран сам на тренутне обавезе. Наравно, то је нешто о чему ће одлучивати и тренер, управа и мој менаџер. Али, све у свему, свиђа ми се у Партизану".

Црно-бели су други пут у последње три године остали без пласмана у плеј-оф Јадранске лиге, па им сада преостаје још такмичење у домаћој Суперлиги.

"Наш циљ је да освојимо шампионску титулу, али морамо озбиљно да радимо да би се то остварило. Не можемо да се задовољимо освајањем купа. Сваки дан причамо о томе о Суперлиги".

Иначе, Вон је у Оукленду ишао у средњу школу Скајлајн која је имала још неке познате ученике.

"Ту је Гери Пејтон, из истог смо града, ишли су у исту школу, али нисам га баш гледао уживо, мало сам млађи (хаха). Али много га поштујем, волео бих да га упознам. Сјајан играч, поготово у одбрани, није ни чудо да је добио надимак Рукавица.. А ту је и Том Хенкс од познатих, као и Грег Фостер који је са Лејкерсима 2001. године био НБА шампион".

По чему највише памтиш средњошколску кошарку и која је разлика између колеџа и Европе?

"Највише се сећам тренера, неки су били баш строги, али онај у средњој школи ми је био као отац. Зове се Теренс Ренсом. Било је много трчања, изласка из блокова. Слично је и овде. Чанак је строг на другачији начин, захтева и заслужује поштовање. У Европи, се више игра тактички, другачија је припрема. Играчи су искуснији, а на колеџу су атлетски јачи."

Србија ти је у професионалној каријери већ седма европска земља. Какав је био почетак у италијанском друголигашу Агриђенту са Сицилије?

"Био сам једини Американац и морао сам да научим мало италијанског. И дан данас идем тамо да тренирам, свидело ми се тамо. Остао сам у контакту са људима, чак стекао и једног од најбољих пријатеља. Ипак, само место је далеко од аеродрома, нема тржних центара, а знате колико они значе нама Американцима и све је затворено од један од четири поподне. То је било на неки начин и најтеже искуство до сада."

Сунце Медитерана заменио је облацима западне Европе, тачније Антверпена где је доживео и најтрауматичније искуство у животу.

"У Белгији је стално падала киша, тренер и екипа су били донри. Али време ми се није свидело. Лига је била у реду, имали смо и лепу серију у ФИБА Еврокупу. Ипак, десио се онај бомбашки напад у Бриселу на аеродрому. Цео тим је био тамо на чекирању. Сећам се да је био и Дикембе Мутомбо. Срећом, код нас се нико није повредио, али је погинуло је 11 људи. То је била лудница. Долазим из Оукленда где сам свашта видео, али ово је било... Кад су сви ти људи кренули да трче и беже, као у филмовима".

Застао је Вон за тренутак, а онда наставио са присећањем.

"Последње што ми је пало на памет је да је бомбашки напад, мислио са прво да је неко витлао са оружјем. Био сам смирен, говорио сам себи - биће све у реду. Али, када су нам рекли шта се стварно десило и колико људи је погинуло помислио сам - О не, не желим да будем овде".

И врло брзо је и отишао из Белгије, прво у израелску Ирони Нахарију, а онда и у француски Асвел.

"Животни стил у Израелу је сјајан, стално је сунчано као у Калифорнији. Лига је добра, смирено је. Нису тешки тренинзи, само играш утакмице. Као да сам имао одмор од годину дана, без притиска. Уживао сам и у Француској, тамо сам упознао Бонџу Сија. Искрено, нисам знао да ће и он доћи у Партизан. Али одмах ми је послао поруку када је потписао. Био сам баш пријатно изненађен".

Доста лепих речи Вон има о кошаркашкој Бундеслиги где је носио дрес Скајлајнерса из Франкфурта.

"Сјајно ми је било у Немачкој, играли смо ФИБА Лигу шампиона. Бундеслига је баш озбиљна, физички веома захтевна. Отишао сам после у Грчку, Арис је велики клуб, има велико ривалство са ПАОК-ом. Чуо сам и да су навијачи Партизана у братским односима са њима".

С обзиром да си рођен у Оукленду, значи ли то да навијаш за Голден Стејт?

"Поштујем Вориорсе, али нисам њихов навијач. Својевремено сам подржавао Лејкерсе због Кобија Брајанта. Сада због Расела Вестбрука навијам за Оклахому. Али, Вориорси су важна ствар за Оукленд, чак је њиховим освајањем титуле отворено и доста нових радних места, људи имају више прилика да нађу посао."

И за крај, да ли у Воновом животу има места за још нешто поред кошарке?

"Волим видео игре, а доста слободног времена проводим разговарајући са породицом. И да, велики сам фан бокса и Флојда Мејведера! Волим, наравно, и Мохамеда Алија као и Андреа Ворда. Он је из Оукленда и повукао се непоражен као двоструки светски шампион, а освојио је и олимпијско злато. Не волим Мајка Тајсона и тај његов стил", закључио је Партизанов кошаркаш.

Остаје да видимо како ће црно-белом Американцу од средине априла пријати борбе у српском суперлигашком кошаркашком рингу.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт