Анализа, Србија - Мароко: 3 позитивна и 3 негативна утиска!

Шта је Младен Крстајић променио и како ће Србија убудуће играти? Зашто је овај систем игре идеалан за Александра Митровића, а нимало пријатан за Немању Матића? Анализирамо меч са Мароком који су "орлови" изгубили 2:1.

Фудбал 25.03.2018 | 23:45 Ера Младена Крстајића на клупи Србије почела је поразом.

Нови селектор, који је током "азијске турнеје" носио префикс вршилац дужности, представио је против Марока (1:2) дуго најављивани нови систем игре који, бар је за сада то утисак, подразумева далеко офанзивнију игру него што је то био случај са његовим претходником Славољубом Муслином.

Током Муслиновог мандата, Србија је више играла "реактиван фудбал" препуштајући противнику иницијативу на средини, док је утисак да "нови орлови" више желе лопту за себе.

Више не играмо са три штопера, односно са пет играча у последњој линији када ривал држи посед, сада је ту "стандарднија" четворка, а поред промене капитена - Крстајић је представио и потпуно нове улоге за Андрију Живковића и Адема Љајића, видећемо да ли за стално или због околности.

Србија је током првог полувремена практично играла 4-3-3, где је Матић био испред одбране, а Живковић и Љајић имали улоге такозваних "боx то боx" фудбалера који се крећу од једног до другог казненог простора, док када би ривал имао лопту - линију ниже спуштали би се и Душан Тадић и Филип Костић формирајући практично формацију 4-1-4-1.

Иако је Србија претрпела пораз на "премијери" новог система игре - веома је рано говорити да ли је то нешто што је изводљиво, те да ли је корак напред или уназад у односу на квалификације.

У овом тексту ћемо издвојити шест најзанимљивијих ствари из меча са Мароком, такође учесником Мундијала у Русији, а прво ћемо о позитивним утисцима...

АЛЕКСАНДАР МИТРОВИЋ СЕ ОДЛИЧНО СНАШАО!

Митровић није постигао гол у Торину, али је био вероватно најбољи српски фудбалер.

У репрезентацију је коначно дошао у форми, постигао је седам голова у девет утакмица - па макар то био и Чемпионшип - а одлично се борио са одличним мароканским штоперима Медијем Бенатијом и Роменом Сајсом, односно Мануелом да Коштом.

Најбољи стрелац Србије из претходних квалификација је поново једини истурени нападач, али са мало другачијом улогом која подразумева више учешћа у самом грађењу напада.

Митровић сада излази играчима "у сусрет" и тражи лопту док има чувара на леђима, али уместо задржавања лопте, што је био случај код Славољуба Муслина када би прилазио по лопту, сада се од њега очекује да из прве одигра саиграчима у нападу.

Опет, новина је у томе што има више играча у последњој трећини терена, бекови су такође високо, па му није проблем да без већих проблема пронађе слободног саиграча.

Тако је одлично успевао да одигра са Љајићем или Живковићем, док је у претходном периоду то најчешће било само са Душаном Тадићем који му је обично био најближили, али често предалеко од њега како би из прве могао да добије лопту.

Његова "бољка" и даље остаје завршница која мора да се поправи.

ОФАНЗИВАН ФУДБАЛ - ОПАСНИЈИ СМО, КРЕАТИВНИЈИ...

Мучила се Србија са стварањем шанси током квалификација и у највећем делу ослањали смо се на бриљантност Душана Тадића, док су након његовог благог пада у форми и доброг "читања" противника оне биле све ређе, стога ни он није успевао да дође до изражаја.

Сада је идеја да кад једног офанзивног играча "затворе" - појави се други.

"Био сам дефанзивац, али сам волео да играм рискантно и да кренем у напад и с лоптом. Моја идеја је да играмо офанзиван фудбал, наравно са добром дефанзивом кад смо у фази одбране. Битна је дисциплина, да сви играју за екипу. У нападу са максималном слободом", испричао је Младен Крстајић у недавном интервјуу за "Спортски журнал".

То смо видели и на делу против Марока када су играчи долазили из "другог плана" и услед веће слободе долазили на позиције које им нису "зацртане" на табли пред меч.

Душан Тадић се сјајно убацио на пас Адема Љајића, тада практичној играјући као "лажна деветка", док је сам Љајић знао да оде на позицију Костића, Живковић на крило, док се Александар Митровић знао извлачити и на бок отварајући простор бековима.

Све ове ствари доносе много простора Србији за веома офанзиван фудбал, могло би се назвати фудбалом за "рушење бункера", али и то има своје мане о којима ћемо касније.

КОНТРЕ МОГУ ДА НАМ БУДУ МОЋНО ОРУЖЈЕ, АЛИ...

Током мало већег дела утакмице Србија је држала лопту у свом поседу и покушавала да диктира темпо, али је било и доста периода у којима смо били "иза лопте".

Да ли је то била идеја Младена Крстајића да се опробамо и у тој улози - или је то просто био ток догађаја на терену - у овом тренутку је мање важно, важније је што се оштрина у контрама није изгубила и да управо већи број офанзивнијих играча омогућава лакше постизање голова.

Видели смо одлична комбиновања Костића и Љајића који су очас посла пренели лопту на противничку половину, али би често тада остали без подршке играча коју су помислили "ма, они ће то сами".

У неким ситуацијама недостајала је воља бекова да испрате напад и - макар не учествовали у њему - тако "рашире ривала" коме би остајао већи простор за брањење, што би лукави везни фудбалери могли да искористе за убацивања из другог плана.

Ипак, оно што није добро је што је већина контри уследила након лоших потеза Мароканаца, а не из добро усмереног пресинга... Опширније у наредној тачки.

НЕЈАСНА СЕЛЕКЦИЈА ПРЕСИНГА ИЗ КОГ НАСТАЈУ ВЕЛИКЕ "РУПЕ"

Србија је на "махове" играла пресинг у Торину.

"Орлови" су у појединим деловима меча одмах нападали задњу линију Марока покушавши да у раној фази њиховог напада украду лопту, што им није најбоље полазило за руком, или боље речено екипа Ервеа Ренара имала је одличне методе за излазак из "пресинг опасности".

Било је периода и када смо им дозволили да "зидају" своју игру чекајући их на половини терена, а само повремено су играчи који су били у "лепези" испред Матића излазили у пресинг.

Та селекција пресинга као да до краја није била довољно јасна, односно - није јасно био утврђен "прекидач" за пресинг, па смо стога често гледали неочекиване излете и по двојице играча испред Матића - иако то није било предвиђено и тако су настајале рупе "иза леђа".

На искакање Живковића - коју нису пресингом пратили везни фудбалери и бек на тој страни - остајала би "ливада" у међупростору коју ни Мароканци нису нарочито мудро користили.

Немања Матић је тако имао много проблема да сам изађе на крај са свим играчима Марока који су се убацивали "између" линија, а у наставку сусрета, када је добио дефанзивнијег Миливојевића поред себе, чешће смо гледали четири играча испред задње линије и једног офанзивца који је "искакао".

Оно што је био проблем са оваквим пресингом јесте што су ван своје позиције, баш због "рупа" лево и десно од Матића, често морали да излазе штопери...

ОДБРАНА ДЕЛУЈЕ ВЕОМА РАЊИВО 

Србија је желела да игра офанзивније, а то значи и више проблема за одбрану.

Задња линија у саставу Баста - Максимовић - Тошић - Коларов није била добра у мечу против Марока пошто су се на све мањкавости које овакав систем игре оставља на њих - надовезале и индивидуалне грешке којих је било у изобиљу.

Тако је Максимовић деловао веома несигурно и директан је кривац за два примљена гола, док је Тошић често морао да "искаче" и остављао је тако свог колегу на милост и немилост.

"Био сам дефанзивац, али сам волео да играм рискантно и да кренем у напад и с лоптом", такође је казао Младен Крстајић у изјави за "Спортски журнал" и то је нешто што је очигледно желео да научи и играче које сада предводи са клупе.

Максимовић је више пута излазио са лоптом, али му је она много пута "побегла" што је за последицу имало опасне контре Мароканаца.

У фази почетка напада, када не би износили лопту високо, штопери би остајали негде на двадесетак метара од гола док би бекови одлазили практично у линију са Немањом Матићем, док би се одатле тражили Љајић и Живковић, много пута неуспешно.

Стога смо у неколико наврата гледали и Матића који одлази између двојице штопера по лопту, практично играјући као трећи штопер... 

Ипак, кључно за мање грешака у овој фази јесте добар хоризонтални пас за везне фудбалере који ће лако успети да се ослободе чувара и да тако у старту направе "вишак" на средини терена који ће се брзим преносом лопте искористити у даљој фази напада.

НЕУИГРАНОСТ НА ТРИ МЕСЕЦА ПРЕД МУНДИЈАЛ

Мало је репрезентација које се одлуче на овако драматичан и ризичан потез.

То ће сигурно урадити Аргентина која није имала јасан систем игре током квалификација за Светско првенство у којима су их водила чак тројица селектора, а до краја ни Хорхе Сампаоли није успео да пронађе идеалну формацију и окружење како би врлине Леа Месија долазиле до изражаја, те да опет мањкавости остатка тима не би биле толико упадљиве....

Србија је формацију и систем игре променила због смене тренера који је имао резултате, па тако након два пријатељска меча у Азији која су "бачена у блато" остају тек три месеца за право уигравање.

За сада је много непознаница у игри фудбалске репрезентације која има новог десног бека (34), нови штоперски пар, видећемо да ли и новог голмана, али и двојац на средини терена који није играо до сада на овакав начин, бар у репрезентацији.

Колико је тим против Марока био "изнуђен" због повреда, а колико "планиран" - показаће нам већ сусрет са Нигеријом у понедељак у коме ће, надамо се, ствари функционисати много боље.

Превише је било грешака у Торину коју би боље репрезентације скупо казниле.

Оно што је такоше проблем је што се у оваквом систему игре још увек није опробао и Сергеј Милинковић-Савић, узимајући у обзир све околности - сигурни стартер на Мундијалу и лидер "орлова" у годинама које долазе.

С њим у саставу екипа би добила на већем балансу на средини терена, да ли и довољно избалансираном фудбалу за мечеве против Бразила, Швајцарске и Костарике?

Извор: мондо.рс