СП - представљамо фаворите: Белгија...
Лепотица којој фали "оно нешто"! Паклен напад, акумулација квалитета у вези, проблем - "стаклена" одбрана. . . ! Притисак расте, очекивања од Црвених ђавола су велика, неопходан је искорак у Русији, а Роберту Мартинезу већ траже замену. . .
Фудбал 26.03.2018 | 00:00
Роберто Мартинез важи за педантног стручњака. Много пажње посвећује психолошкој припреми екипе, методологији и најситнијим детаљима па није случајно што су се из белгијског савеза одлучили баш за њега. Своје пулене је на креативне начине упознавао са историјом репрезентације, а док је радио као менаџер Евертона играо је квизове са фудбалерима на тему клупских легенди и значајних тренутака у историји Карамела. Наизглед тривијално, суштински веома важно. Све ово говори да је Мартинез и те како свестан важности психологије. Играчи морају бити свесни у сваком тренутку чији дрес носе. Наравно, значи и то што је више од 20 година провео на Острву, одакле и сада у репрезентацији има гро играча.
Ствар је једноставна - од Мартинеза се тражи да направи искорак у односу на претходника Марка Вилмотса који је Црвене ђаволе одвео до четвртфинала Мундијала 2014. и Европског првенства 2016. године. Лакше рећи но учинити. Није Шпанцу лако. Очекивања су велика, притисак расте, већ је увелико у току лобирање за његову смену и поставку Мишела Прудона ма шта овај урадио у Русији. Таленат и квалитет су ту, проблем су континуитет и резултат. Суштински - победнички менталитет. То је оно што недостаје Белгијанцима. Мартинез није добио само селекторску функцију, већ и психолошку улогу како би "ушао у главу" играчима и променио им начин размишљања, што је најтежи део посла, јер Белгија досад није остварила никакав већи резултат на светским првенствима, још од четвртог места на Мундијалу у Мексику 1986. године. Победнички ДНК још увек није синоним за белгијску репрезентацију, а од ове генерације се очекује да то промени. Због тога је Мартинез у свој стручни штаб довео легендарног Тијерија Анрија како би му помогао у мисији да од дечака направи мушкарце. Засад је на добром путу. У квалификацијама је завршио на првом месту уписавши девет победа и један реми уз гол-разлику 43:6, односно преко четири постигнута гола по мечу. Обећавајуће. Истина, противници нису били богзна каквог квалитета, али Мартинез се није плашио да преузме одговорност, мења формације у потрази за идеалним рецептом - Вилмотсу се неретко замерала ригидност - све више пружа шансу младима...
Мартинез је у квалификацијама најчешће користио формацију 3-4-3, као и варијанту 3-4-2-1. Волео је и да ескпериментише па је прибегавао стратегијама 3-2-4-1, 3-5-2, 4-2-3-1, што никако не треба да чуди с обзиром на поливалентност белгијских репрезентативаца. Тако рецимоЕден Азар и Кевин де Брујне могу да играју плејмејкера и крило, Дрис Мертенс на страни или месту "лажне деветке", Јан Вертонген штопера и уз леву аут-линију, Тоби Алдервејрелд централног и десног бека, Леандер Дендонкер задњег везног и штопера, многи бочни играчи лако да замене стране... Позитивно у овом приступу су непредвидивост и збуњивање противника (још увек не може са сигурношћу да се тврди како ће Белгија изгледати у Русији), као и то да - под условом да се уиграност тима доведе до савршености - можете да играте своју игру без обзира на то ко је преко пута. Основа за нешто тако свакако има јер Мартинез у душу познаје добар део играча. Негативна страна је што претерано тумбање може да изазове негодовања, као што је то био случај након пријатељске утакмице са Мексиком када је Мартинез користио формацију 5-3-2. Понајбољи фудбалер Манчестер Ситија Кевин де Брујне јадао се тада да се екипа претерано ослања на индивидуални квалитет и таленат, уместо на тимски рад те да уопште тактички не напредује, за шта је окривио селектора и његово "играње" формацијама. Шпанац је, чини се, мудро поступио изабравши да одговори линијом мањег отпора.
"Де Брујне је рођени победник и његова изјава је била искључиво у том контексту јер жели да репрезентација побеђује. Није ту било ничег злонамерног. Сви ми различито реагујемо. Неко то чини јавно, неко у свлачионици. Тачно је да још увек нисмо тактички сазрели, али исто тако на пријатељским утакмицама морамо да испробавамо различите варијанте. Мексико је репрезентација жељна лопте и поседа, а са тиме се нисмо сусретали у квалификацијама. Зато је неопходно да се припремамо за различите типове противника."
Искреност или дипломатија зарад мира у кући?
Како било, стартна постава се назире. Ваљда је свима јасно да је Тибо Куртоа неприкосновен међу стативама. Симон Мињоле је прва замена голману Челсија, а Мац Селс и Коен Кастелс бориће се за место "друге пратиље". Селс је у другом делу сезоне почео редовније да брани за Андерлехт услед повреде Франка Букса, Кастелс је стандардан у Волфзбургу па је реално очекивати да квалитет лиге и јаче утакмице пресуде у његову корист. Свеједно, осим у случају непредвиђених околности друга двојица у Русију путују искључиво туристички.
Када је реч о одбрани, конкретно штоперима у формацији 3-4-3, квалитет није споран - барем што се тиче пројектованих првотимаца - али Мартинезу главобоље задају неке друге ствари: учестале повреде, мала минутажа појединих играча у клубовима и неуверљиве алтернативе. Јан Вертонген и Тоби Алдервејрелд су незаменљиви у репрезентацији, добро се познају, играју заједно у Тотенхему, уиграни су и то је свакако плус. Ипак, док Вертонгена углавном заобилазе повреде, некадашњи дефанзивац Атлетико Мадрида је од новембра чешће у амбуланти него на терену. А шта тек рећи за "стаклену господу" Венсана Компанија и Томаса Вермалена? Капитена Манчестер Ситија свако мало муче озледе, а другог осим тога и чињеница да, бар до скоро, није уживао поверење у Барселони. Предност пре њега имају Ђерар Пике, Самуел Умтити, по потреби Серхио Бускетс, убрзо вероватно и аквизиција из Палмеираса Џери Мина. Ипак, одлазак Хавијера Маскерана отворио је простор за Вермалена, а и Ернесто Валверде је сам рекао да ће у будућности више користити Белгијанца.
Долазимо до кључног питања - ко су алтернативе? Пријатељски мечеви са Мексиком и Јапаном показали су да Кристијан Кабаселе, Лоран Симан и Дедрик Бојата нису озбиљне замене Компанију, Алдервејрелду, Вермалену и Вертонгену. Уколико се неко из поменутог квартета повреди уочи Мундијала, Мартинеза ће озбиљно заболети глава. Једноставно, није то тај ниво. Колико је конкретно Кабаселе био критичан на појединим мечевима сведоче писања белгијских медија да су га саиграчи намерно прескакали у грађењу акција да не би направио грешку и успоравао нападе?! Истина, Кабаселе је неизоставан шраф у Вотфорду, али то очигледно није довољно. Притом, и њега је захватила "епидемија повреда". Симан редовно игра у Лос Анђелесу, међутим, МЛС је светлосним годинама далеко од статуса озбиљног шампионата. Могао би евентуално да помогне искуством. Бојата је стандардан у Селтику, али је имао проблема са повредом. Џејсон Денајер или седи на клупи у Галатасарају или је ван строја због повреде. Ретко одигра 90 минута.
Проблем је међу првима лоцирао бивши селектор Вилмотс. Можда мало сурово, али тачно у мету.
"Белгија има 12 одличних офанзиваца, али и одбрана мора да буде на нивоу ако желимо да направимо искорак. А уколико Компани, Вертонген, Вермален и Алдервејрелд не буду спремни, биће проблема. Немамо квалитетне алтернативе. Џејсон Денајер и Џордан Лукаку, који су играли код мене, заправо су фудбалери другог или трећег реда."
Као једно од решења илити алтернатива алтернативама фигурира искусни Николас Ломбартс који игра у животној форми за Остенде. Ту је и Бјорн Енгелс из Олимпијакоса и Брижов драгуљ Брендон Мехеле, белгијски новинари тврде - најбољи штопер Про лиге у овом тренутку и будућност белгијске репрезентације. Не треба заборавити ни Дендонкера са почетка текста. Мартинез га је већ користио на централном беку. Евентуални проблем могли би да буду Дендонкерово неискуство, "усијана" глава и то што ће мислима вероватно бити у прелазном року. Недавно му је пропао практично завршен договор са Монаком. Иако су и Дендонкер и Андерлехт памтили боље дане, селектор озбиљно рачуна на овог младића.
"Веома је важно да имате играча који може једнако добро да одговори на различитим позицијама. Овакве ствари посебно долазе до изражаја на великим турнирима. Зато ми је битно што, рецимо, Дендонкер одлично покрива и задњег везног и штопера."
Мартинез ће бити на слатким мукама око везног реда. Довољно је само да баците поглед на имена: Де Брујне, Најнголан, Азар, Дембеле, Фелаини, Витсел... Да се смрзнеш. У средишту везе је паклена конкуренција и тешко је очекивати нека изненађења, тим пре што и Де Брујне и Азар могу да преузму улогу организатора игре. Дембеле је сазрео, играо добро недавно против Јувентуса, у домовини га пореде са Ћавијем и Андреом Пирлом, што је наравно претерано, али опет више него довољно говори о његовој репутацији. Због тога је, рецимо, некадашњи репрезентативац Ерик ван Меир, предложио да Дембеле и Кевин де Брујне играју на месту централних везних, а у нападу на крилима Еден Азар и Дрис Мертенс, јер би се тако максимално искористио потенцијал овог колектива. Дембеле би играо "шестицу", обављао "прљав" посао и дириговао испред одбране, а Де Брујне"осмицу" са офанзивнијом улогом. Имао би функцију "боx-то-боx" играча. Ипак, постоји нешто што кочи ову тезу. У том случају би Аксел Витсел испао из првих 11, што је мало вероватно, јер је везиста Тјенђин Кванжана незаменљива карика, као некада код Марка Вилмотса. Мартинез и даље не рачуна најозбиљније на Дембелеа. Како било, изражен креативац мора да буде у вези. То се најбоље видело када је Белгија гостовала Грчкој. Централне везне су играли Витсел и Фелаини (иначе има велике проблеме са повредама) што се одразило на креативност па су Црвени ђаволи морали да граде нападе од штопера који су гађали крила или пасивног Лукакуа. Белгија је најбоље партије пружала када је Де Брујне играо на "осмици", а Мертенс и Азар уз Лукакуа у нападу. Само се поставља питање може ли Де Брујне да кликне са Мартинезом као што је са Гвардиолом. Светско првенство ће бити адекватан тест.
А случај Раџе Најнголана је посебна прича. Мартинезу за резултате у квалификацијама нико ни "а" не сме да каже, али ако је нечиме нацији стао на жуљ, онда је то учинио изостављањем Нинџе са неких претходних спискова. Није спорно, еуфемизам је рећи да везиста Роме има незгодан карактер, но чињеница је и да се играч таквог педигреа не прецртава тек тако...
„Пронашли смо начин на који репрезентација функционише, играмо тактички добро, тако да је непозивање Најнголана чисто фудбалска одлука. Ви новинари покушавате да драматизујете ствари и правите проблем тамо где га нема. Прва смо репрезентација из Европе која се квалификовала за Мундијал. Тренутно има играча који дејствују боље у репрезентацији од њега. Раџа је само један од 50-55 фудбалера које пратимо, уверио сам се да су неки од његових мечева које сам гледао - компликовани“, неуверљиво се бранио Мартинез.
То није све. Шпански стручњак је позивао и повређене играче, што је додатно подгрејало приче о сукобу са Раџом, односно да није реч о тактичком неслагању, већ о личном анимозитету. Најнголан се пак нашао на последњем списку. Да ли је то примирје на помолу? Белгија са Раџом и без њега - признаћете, ни не звучи исто.
Када је реч о алтернативама, суперталентовани Јури Тилеманс са топом у ногама има недефинисану ситуацију у Монаку, час игра, час је на клупи, што га спутава да оствари континуитет. Денис Пратредовно игра у Сампдорији, може да одговори и на крилу, али није реално да добије неку већу минутажу. На место Стивена Дефура који је упитан за Мундијал због тешке повреде колена могли би да ускоче Ханс Ванакен (Бриж), талентовани Питер Геркенс и искусни Свен Кумс (обојица из Андерлехта).
Одлазак Јаника Фереире Караска у Кину изазвао је полемику у белгијској јавности око тога коју ће улогу у тиму имати некадашњи везиста Атлетико Мадрида. Наиме, Караско у Далијену игра шпица, што би могло да поремети Мартинезову концепцију јер га је досад користио на његовом природном "станишту" - левој страни. Мартинез тврди да није забринут због новонастале ситуације.
"Нема ту никакве мистификације. Кина је нови изазов за Караска, играће више што је супер. Тачно је да га тренер користи на другачијој позицији, у шпицу, али и то је боље него да седи на клупи у Атлетику. Пробаћемо да пронађемо компромис, нема никаквих проблема."
Повреда Насера Шадлија отворила је место скроз лево у вези, а шансу је дочекао талентовани Брижов клинац Антони Лимбомбе. Заслужено. Момак "убија" ове сезоне. Занимљив играч, брз, продоран, постиже важне голове у лиги. Медији сипају само хвалоспеве на његов рачун. Интересантно је да су га 2014. године у матичном Генку прогласили за "технолошки вишак", слали на позајмицу у Лирс, потом продали НЕЦ Најмехену за тричавих 100.000 евра, а сада је догурао до репрезентације и реалног кандидата за планетарну фудбалску смотру! Живот дефинитивно пише романе. Прошлог лета је био близу одлуке да напусти Бриж јер из клуба отишао Мишел Прудон, тренер који је инсистирао на његовом трансферу из Холандије и потенцијални Мартинезов наследник. Шадлију ће бити потребно неко време да уђе у ритам након повреде, питање је коју ће улогу имати Караско, Џордан Лукаку није толико добијао шансу, а и генерално конкуренција на овој позицији није богзна шта, наравно, у односу на остала места у тиму. Караско не игра на завидном нивоу у одбрани и у овом тренутку не постоји разлика између њега и Лимбомбеа у том смислу, иако је неоспорно да је Караско прави фудбалски генијалац. Такође, Лимбомбе ће у репрезентацији играти у сличном систему као и у Брижу тако да време за тактичко прилагођавање неће бити потребно.
С обзиром на релативно танку конкуренцију на боковима везног реда - Тома Меније је "закуцан" на десној страни, иако му је редукована минутажа у Пари Сен Жермену доласком Данија Алвеса - бивши белгијски фудбалери и новинари месецима брује о томе да би Мартинез требало да пружи шансу неким новим лицима. Питају се зашто Тимоти Кастањ из Аталанте не добија позив, шта је са Аднаном Јанузајем (Реал Сосиједад), Томасом Фокетом (Гент), Луисом Педром Кавандом (на позајмици у Стандарду из Галатасараја), Себастијаном Покоњолијем (Стандард), Дионом Колсом (Бриж)... Мартинез посебно мотри на Колса за којег је рекао да је веома близу врхунског нивоа. Интересантна прича је и младог десног бека Фокета. Имао је договор са Аталантом, која и те како зна да намирише "младо месо", али се читава ствар закомпликовала јер су му на прегледима откривени срчани проблеми, морао је на операцију, паузирао шест месеци...
Ромелу Лукаку редовно игра у Манчестер Јунајтеду и даје голове. Подразумева се - први Мартинезов избор на месту центарфора. Миши Батшуаји је један од ретких белгијских репрезентативаца који је зимус променио средину и то му се исплатило. Спасио се трансфером у Дортмунд који је Мартинезу практично учинио услугу. Батшуаји је коначно наишао на разумевање и поверење, на шта је одговорио како најбоље уме - головима. Слично је и са Кевином Мираљасом. Крилни офанзивац је морао да бежи из Евертона и сада је на позајмици у Олимпијакосу где бар редовно игра. А на питање новинара зашто нема Кристијана Бентекеа на последњем списку Мартинез је направио драмску паузу и потом открио да жели да испроба неке нове опције. Није спорно, Бентеке има очајну сезону у Кристал Паласу, муче га и повреде, постигао је тек два гола на 25 утакмица и логично је да су Лукаку и Батшуаји испред њега. Али исто тако је неспорно и да Мартинез беспотребно компликује и својим недореченим ставом баца "ровце" тамошњим медијима. Дивок Ориги је отишао на позајмицу у Волфзбург како би убрао који минут и то му успева, но и његове су бројке катастрофалне. Бентеке се није нашао на последњем списку, а као потенцијалне замене још фигурирају Лоран Депуатр (Хадерсфилд) и Лендри Димата (Волфзбург). Мартинезу је за око запао и млади нападач Вотфорда (на позајмици у Антверпену) Оби Уларе, но од њега ће се више очекивати у будућности јер су Лукаку и компанија због искуства и квалитета у овом тренутку миљама испред њега. Није искључено да због прејаке конкуренције на позицији центарфора буде позван неки алтернативни крилни нападач попут младих Закарије Бакалија, Теа Бонгонде, Аднана Јанузаја, помињао се и Чарли Мусонда...
Извор: моззартспорт
Фото: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар