Анализа: Споља гладац, а унутра јадац?

Некадашњи врсни дефанзивац Партизана, Шалкеа и Вердера храбро је загризао црвљиву јабуку српског националног тима, оног тренутка када је пристао да наследи много искуснијег Славољуба Муслина. Међутим, да не буде на крају представе, тамо негде крајем јуна, да је Младен Крстајић само храбро погинуо. . .

Фудбал 24.03.2018 | 23:00
Анализа: Споља гладац, а унутра јадац?
Све у вези селекторовања Младена Крстајића, бар за сада, слути на једну од чувених реплика из остварења „Ми нисмо Анђели“, када Богдан Диклић у улози таста, врло промискуитетном зету Николикога игра Никола Којо каже: „Децо, у данашње време стварати породицу, то је лудост, али и храброст“.

Некадашњи врсни дефанзивац Партизана, Шалкеа и Вердера храбро је загризао црвљиву јабуку српског националног тима, оног тренутка када је пристао да наследи много искуснијег Славољуба Муслина. Међутим, да не буде на крају представе, тамо негде крајем јуна, да је Младен Крстајић само храбро погинуо.

Победа над Кином, реми против Јужне Кореје и пораз од Марока. То је словима и бројевима учинак Младена Крстајића на клупи Орлова. Ту су и видљиве промене и повратак на формацију са четири позади. Све споља некако изгледа глатко, али млади стручњак морао би после мароканског теста да спозна јадац. Челници Савеза су пристали да на Мундијал оду са селектором без искуства (пристао је на коцку и Младен Крстајић), тако да ће до смотре у Русији бивши репрезентативац добити привилегију да његове потезе гледамо кроз прсте... А тамо...

Па надамо се да тамо неће поновити грешке из дуела са Мароком. Јер ако жели да постане тренер мора да почне да се понаша и резонује као тренер. Његова поставка за Мароко била је укусна и за фудбалске гурмане, сигурни смо да би добар део навијача слично резоновао. Само, кад би навијачи заиста водили екипе - то ни на шта не би личило. Накрцао је Крстајић везни ред племенитим и лаконогим играчима попут Љајића, Костића, Тадића, Живковића...

Ипак, жртва таквог мега техничког квалитета нису били Мароканци, већ Немања Матић. Ас Манчестер Јунајтеда, принуђен да крпи велики део терена, повремено се осећао да се налази у игри између две ватре... Није могао да стигне све да похвата, није имао помоћ у тренуцима када су Мароканци оголили лошу процену Младена Крстајића. Фрустрали су и навијаче, а вероватно играче на терену, способношћу да играју неку врсту афричке тика-таке... Ми смо били учинковити само у транзицији, што је можда заоставштина бившег селектора.

Све набројано је лоше, јако лоше.

Добро је што Младен Крстајић човек из народа и што није хтео да глуми сујетног типа, већ је своју прву озбиљну грешку спознао и експресно исправио. На полуврмену је увео Луку Миливојевића како Немања Матић усамљен у мароканској зони не би изгубио играчку репутацију и дигнитет. Можда, али само можда би то другачије изгледало да је на терену био Сергеј Милинковић Савић.

Проблем за Крстајића је и то што неће имати времена да нам покаже шта је желео са надареном, али меканом формацијом, као што неће имати времена да отклања деценијске пропусте у одбрани. До Мундијала у Русији остале су му три, највише четири провере и једно велико окупљање. Премало заједничких тренутака да би се направили аутоматизми у дефанзиви која је Славољуб Муслин донекле имао.

Сигурни смо да је Младен Крстајић, човек тако мршавог тренерског искуства, током каријере научио да инспирација доноси велике победе. Али, да одбрана доноси резултат на великим турнирима. Нисмо је имали у Немачкој, нисмо је нажалост имали ни у јесени селекторовања Радомира Антића. И зато смо као самостална Србија још без пласмана у други круг. Са само једним тријумфом на два претходна Мундијала на којима смо учествовали.

И још нешто је током играчке каријере научио Младен Крстајић. Да дефанзивна четврока мора да има тутора. Баш оно што је он био Немањи Видићу током мандата Илије Петковића када смо у квалификацијама за Мундијал примили само један гол. Зато ће наш млади селектор почев од Нигерије морати да почне да размишља о рехабилитацији ражалованог капитена Бранислава Ивановића. Какав год да је, он је у оваквом орловском окружењу најискуснији. А то игра велику улогу на великим турнирима.

Довољно времена за размишљање и мало времена за озбиљан рад Младена Крстајића... У овом послу мораће да се више ослања на мисли, него на компоненте које су га учиниле великим штопером.

И да, нема времена за експериментисање. Три до четири утакмице... То је све.

Извор: моззартспорт

Фото: МН пресс

Коментари / 0

Оставите коментар