19 година од НАТО бомбардовања

Данас се навршава 19 година од почетка НАТО бомбардовања. За 78 дана, на територију Србије НАТО је бацио најмање шест тона осиромашеног уранијума.

Србија 24.03.2018 | 07:47 Стручњаци сматрају да је то довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе, каква је бачена на Хирошиму.

Све су гласнији они који тврде да је против тадашње Југославије вођен хемијски рат и да је то главни разлог за повећање броја оболелих од канцера. 

Био је то кажу у НАТО "Милосрдни анђео". Срби би пре рекли анђео смрти, који је сеје и две деценије касније. Анализа Републичког завода за статистику показује да је број умрлих од рака за 30% већи у односу на 1999. годину. 

Највише оболелих од рака је на Косову. О томе се тамо мало говори из политичких разлога. Осиромашеним уранијумом контаминиран је југ Србије. Околина Врања и Прешева. 

“2005. године 262 хемиотерапије, 2010 - 539 хемио терапије, 2015 - 742 хемио терапије, 2016. можда најори резултат повећан број пацијената 849. Ово није коначан број”, каже Златан Елек из Здравственог центра Косовска Митровица. 

Да ли то утиче и на остатак земље? 

“Ово је отишло без икакве контроле у ваздух, у воду у земљу, ушло у ланац исхране. Шта ће се с нама дешавати то ће се тек видети”, рекла је Даница Грујичић, неурохирург. 

Скоро две деценије касније, доказати штетност од осиромашеног уранијума је скуп пројекат, а шта све до сада научници знају? 

“У том моменту, ко се нашао и ко је удисао те честице у том опсегу, нано честица, какве се емитују приликом удара у тврде мете, како се каже био је изложен радијацији”, рекла је научна саветница Института за физику у пензији Зорка Вукмировић. 

Међутим, постоје и они, који сматрају осиромашени уранијум није главни кривац за повећан број оболелих од рака. 

“Када сам то писао никад нисам рекао да он није опасан, него да није канцероген. То је велика разлика. Неће због тога што је употребљен као муниција за пробој тенкова и бункера неће да изазове канцер негде другде”, навео је радиолог Александар Ивковић. 

“Сви они који причају да је осиромашени уранијум врло користан и да треба да га држимо у кућама су људи, који обично никада нису лечили никога, нису никада прегледали пацијента и који не зању шта је клиника”, додала је Грујучић. 

Осиромашени уранијум је само врх леденог брега. Следеће недеље би требало да буде формирано координационо тело, чији би затадак био да утврди последице бомбардовања.

Данас навршава 19 година од НАТО ваздушних напада на Србију, односно СРЈ, а државна церемонија Дана сећања, коју ће предводити председник Александар Вучић, биће уприличена у Алексинцу.

Тај мали град на југу Србије гађан је шест пута током 78 дана НАТО агресије и том приликом је погинуло 11 особа.

Укупан број жртава никада није утврђен, а проценује се да је током тих 78 дана бомбардовања погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара.

Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН.

Наредбу је америчком генералу Веслију Кларку, тадашњем команданту савезничких снага, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи "Модерно ратовање" написао не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Пошто је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја у Србији и Црној Гори.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији. Подршку су им пружили стратешки бомбардери који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД.

Најпре су гађане касарне и јединице противваздухопловне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду националне телевизије усмртио 16 радника РТС-а.

То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Током бомбардовања изведено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је приближно 420.000 пројектила, укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби", од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе ради онеспособљавања електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч тог дана у 13.30 часова.

Савет безбедности УН је истог дана, 10. јуна 1999, усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и заштите више стотина хиљада албанских избеглица при повратку у покрајину, док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

(Тањуг)