Новац издвајају, а аеродрома нема

Нови директор „Аеродрома Републике Српске“ Душко Ковачевић, баш као и његов претходник Мирослав Јањић, не одустаје од развоја идеје непостојећег требињског аеродрома. Тако ће, сазнаје портал ЦАПИТАЛ, Скупштина акционара „Аеродрома РС“ већ данас усвојити план јавних набавки за 2018. годину у којем се поново смјестила и анализа развоја непостојеће писте.

Република Српска 23.03.2018 | 12:22 У овом јавном предузећу потврдили су да је у тендерском плану и овај документ, али нису жељели да говоре о новцу који су спремни да дају за њега. О цифрама ће, кажу за ЦАПИТАЛ, идуће седмице. Према ранијим изјавама надлежних, анализа, чија је израда прошле године грађане РС умало коштала 87.000 КМ, требало би да покаже оправданост цијеле идеје аеродрома у Требињу.

Ни министар саобраћаја и веза РС Неђо Трнинић, у разговору за нашу редакцију, данас није одбацио могућност поновног актуелизовања прошлогодишње приче.

„Видјећемо шта ће се дешавати у вези с тим. Још нисмо разговарали на ту тему. Чекамо Скупштину ‘Аеродрома'“, кратко је рекао.

Ово свакако није први пут да се израђује документ о трошку грађана. Ранија студија развоја фантомског аеродрома, коју је радила једна аустријска фирма, оцијењена је као непотпуна.

У јулу прошле године тадашњи директор овог јавног предузећа Мирослав Јањић казао је да „'Аеродроми РС’ воде рачуна и о аеродрому Требиње“, иако није прецизирао на који начин, с обзиром на то да у овом граду не постоји ни писта.

А да не постоји Влада РС и дефинитивно је признала у јануару 2014. године када је затворено предузеће „Аеродром Требиње“. Привредни суд у Бањалуци обрисао га је из Регистра привредних субјеката.

Током петогодишњег рада, истини за вољу – без писте и међународног реда летова, требињски аеродром је потрошио више од милион КМ из буџета, а урађени су само мастер план и идејно рјешење. О изради изведбеног пројекта није било ни говора.

Само пола године прије званичне одлуке о затварању предсједник РС Милорад Додик је тврдио да Влада није одустала од градње требињског аеродрома.

“Нисмо одустали од градње и реализације пројекта Аеродрома у Требињу, само је свјетска економска криза допринијела да реализација пројекта иде спорије. Тражимо инвеститора који ће бити партнер Влади и који ће подржати градњу аеродрома и писте на Зубачком пољу”, изјавио је Додик 2013. године.

Према ранијим обећањима, требињски аеродром требало је да буде оперативан још од 2010. године, јер су тада представљене студије које су „показале да постоји оправданост овог пројекта“. План је био да се у градњу аеродрома уложи око 60 милиона КМ, како би могао, само у првој фази, да прима 250.000 путника годишње.

Тендер пропао јер је био намјештен
“Аеродроми РС ” прекршили су прошле године Закон о јавним набавкама БиХ и Закон о јавним предузећима РС, јер су уговор за израду стратегије развоја међународног аеродрома Требиње склопили са фирмом у власништву Зорана Ињца, предсједника Надзорног одбора “Аеродрома РС”.

Предузеће је 24. августа донијело одлуку о избору најповољнијег понуђача. Био је то конзорцијум на челу са компанијом „WАY 2 ГО“, а грађане РС све је требало да кошта 87.000 КМ.

“Ињац је у вријеме додјеле уговора био власник 50 одсто предузећа ‘WАY 2 ГО’, а занимљиво је да је у изјави о сукобу интереса, коју је био дужан да достави, 5. јуна навео да нема ниједно предузећа које, по Закону о јавним набавкама, не би смјело склапати уговоре са ‘Аеродромима РС’, иако су рачуни „WАY 2 ГО“ активирани 22. маја ове године, што значи да је ово предузеће већ било регистровано”, истицали су тада у Транспаренцy Интернатионалу у БиХ.

Уговор са овом фирмом крајем септембра, након писања медија, је и раскинут.

Тендерском документацијом тада је тражена понуда за инжењерске услуге, просторно планирање и уређење пејзажа, техничко испитивање, али и консултантске услуге.

“Стратегијом би се дефинисала прва фаза развоја, која предвиђа изградњу писте у дужини од 1.700 и ширини од 30 метара. Ове димензије би задовољиле услове за полијетање и слијетање два авиона чији је капацитет 50 сједишта. Осим тога, документ мора да обухвати и градњу терминалне зграде, контролног торња, хангара, приступних и сервисних путева, али и паркинг простор”, наведено је.

(Цапитал)