76 година од страдања Срба

Служењем парастоса, полагањем вијенца и бацањем ружа у Дрину у мјесту Стари Брод код Вишеграда данас је обиљежено 76 година од усташког покоља 6. 000 српских цивила .

Република Српска 22.03.2018 | 22:28 ''Наш задатак и циљ је да ово мјесто гдје је невина српска нејач страдала сматрамо светим јер су ти мученици пролили крв и зато смо овдје да се поучимо вјери и животу'', рекао је митрополит дабробосански Хризостом након парастоса за побијене и у Дрину бачене Србе .

''Они су страдали због истине и правде не дозвољавајући непријатељима који су их гонили као звијери од Сарајева па све до ријеке Дрине'', рекао је митрополит Хризостом и додао да је њихово само једно од стадања српског народа у историји.




Митрополит Хризостом је истакао да је злочин у Старом Броду учињен 1942. године под командом Јуре Францетића и његових црнокошуљаша, али да 20. вијек није само завршен страдањем од 1941. до 1945. године, него се исто десило од 1992. до 1995. године.

Милорад Ћебић са Борика имао је десет година када се десио покољ Срба у Старом Броду. Сјећа се да је са сарајевско-романијског платоа у збијегу бјежало на хиљаде српске дјеце, жена и стараца а да их је сустизало и убијало око 10.000 усташа.



''Имао сам срећу да преживим овај пакао јер сам један од ријетких који се са својима домогао десне обале Дрине. Више од двадесеторо чељади из моје фамилије је страдало од усташке каме. Кад су усташе овдје сустигле збијег настало је клање, врска, писака а дјевојке су се хватале за руке пјевале наше српске пјесме и заједно скакале у набујалу ријеку'', сјећа се Ћебић.

Први који се осмјелио да пише о од комуниста прикриваном ратном злочину у селима Милошевићи и Стари Брод био је књижевник Момир Крсмановић.

''Мој роман `Тече крвава Дрина` је од тадашњих власти забрањиван а ја сам саслушаван у полицији. Лично је Хамдија Поздерац тажио да се подигне оптужница против мене говорећи да усташе нису чиниле то што су чиниле над српским живљем'', додао је Крсмановић.

Књижевник Матија Бећковић је рекао да се због братства и јединства скривано је злочинство, и тако је одњеговано небратство и нечовјештво које се очитовало све до ових година и дана.



''Србе су једни лишили живота, а ми смрти. Посмртно мучеништво ових овде покланих 1942. године трајало је све до 2004. године, и не зна се ко је већи злочинац – онај ко је починио злочин или онај који га је крио изједначавајући убице са онима које су их побиле - усташе и `Ханџар дивизију` и Југословенску војску у отаџбини, јамаре и оне чијих јама нема. Жртвовали смо истину о стотину хиљада својих цивилних жртава, коју нисмо изнели на видело и пред очи целог света".

Он је навео да су невине жртве највеће благо једног народа и благо оном народу кога знају по жртвама а не по злочинима.

Бећковић је предложио митрополиту Хризостому да Крсмановића одликује ореденом Светог Саве.



Предсједник Српске демократске странке Вукота Говедарица је рекао новинарима да је имао прилику да разговара и са једном од преживјелих овог усташког злочина.

''Тешко је и сад слушати а можемо замислити како је то тек тада било. Јер циљ Њемачке је тада био да из рата изађе као побједница, циљ НДХ да побије што више Срба, оно што нису могли побити рачунали су да протјерају, а што нису смјели да протјерају да их покатоличе'', рекао је Говедарица.

Говедарица подсјећа да је циљ Брозове Југославије био да сакрије све злочине над Србима и то оног народа који је највише крви пролио и у Другом свјетском рату и стварању Краљевине Југославије.

''Нажалост човјек који је предводио хорде зла на српски народ данас има своју улицу у Мостару и то је сурова реалност ових простора. Не дај Боже да се икада више деси овакав злочин ни једном ни другом ни трећем народу У БиХ'', истакао је Говедарица.

Први документарни филм о страдању српског народа на Старом Броду под називом ''Дрино водо, очи дјевојачке'' снимила је 2004. године БН телевизија.



БН телевизија