Како заиста живе грађани Српске?

Колико је стање лоше потврђује податак да ни двије просјечне плате не могу покрити потрошачку корпу. Када се узме у обзир и чињеница да око 65 посто радника ради за плату мању од просјечне, јасне су размјере пада животног стандарда у Републици Српској.

Република Српска 22.03.2018 | 20:06 Република Српска је пробила законски максимум о задуживању, који износи 60 посто од БДП-а, јер њен укупни дуг износи 5,8 милијарди конвертибилних марака, што је око 63 посто БДП-а, који је 9,2 милијарде КМ.

Ове податке саопштила је опозиција у РС, која истиче да је структура дуга јако неповољна, односно да су кратки рокови отплате, док се новац добијен задужењима углавном троши за буџетску потрошњу.

Власт, пак, умањује укупан дуг РС, пласирајући информације са закашњењем и до годину дана. Тако последњи званични податак о задужености РС, који је саопштило Министарство финансија РС, датира из јула прошле године. Према тој информацији, укупан дуг РС на крају првог полугодишта 2017. износио је пет милијарди и 345,3 милиона КМ, што је 53 посто БДП-а. Кашњењем ажурирања података власт у РС свјесно прикрива чињеницу да је РС  премашила законски максимун о кредитној задужености. 

Опозиционе странке поднијеле су у Народној скупштии РС Интерпелацију о преиспитивању економске политике Владе РС, у којој су указале на катастрофално финансијско стање, презадуженост, мањак инвестиција и лош животни стадард. 

Иако актуелна власт у РС, предвођена СНСД-ом, о РС увијек говори као о „бољем дијелу БиХ“, чињенице говоре другачије. 

ЗАДУЖЕНОСТ

Укупна задуженост Федерације БиХ је, према званичним подацима Министарства финансија и трезора БиХ, прије двије године била нижа за 23 процента у односу на РС. 

ПОТРОШАЧКА КОРПА

Да у РС не цвјетају руже јасно је када се погледа животни стандард грађана. Један од индикатора лошег материјалног положаја људи у РС је просјечна синдикална потрошачка корпа. Према подацима опозиције, покривеност синдикалне потрошачке корпе просјечном платом, коју објављује Републички завод за статистику, је са 57,9 посто у 2007. години опала на 43,9 посто у априлу 2017. године, што представља пад животног стандарда од 24 посто.

Просјечна плата је у овом периоду расла је за само 237 КМ, док је цијена синдикалне потрошачке корпе расла за 858 КМ, што је више него јасан доказ пада животног стандарда грађана РС.

Колико је стање лоше потврђује податак да ни двије просјечне плате не могу покрити потрошачку корпу. Када се узме у обзир и чињеница да око 65 посто радника ради за плату мању од просјечне, јасне су размјере пада животног стандарда у РС.

ПРОСЈЕЧНА ПЛАТА

Просјечна нето плата у Републици Српској у априлу 2017. године износила је 821 КМ и у односу на просјечну нето плату исплаћену у марту 2017. године била је нижа за 7 КМ. Просјечна нето плата исплаћена у Федерацији БиХ у марту прошле године била је 867 КМ, што руши митове о РС као „бољем дијелу БиХ“. 



Опозиционе странке поставиле су питање – зашто је раст просјечних нето плата у РС у последњих седам година мизеран?

Опозиција не спори да су просјечне плате у РС од 2007-2017. године порасле за 40,34 посто, односно 585 КМ из 2007. године на 821 КМ у 2017. години. Плате јесу расле, али су знатно брже расли трошкови живота. Од 2007. године до 2017. године, вриједност синдикалне корпе  је порасла за 87 посто, са 1008 на 1886 КМ, док је просјечна плата у истом периоду порасла за 40 процената!

У Интерпелацији опозиције још се наводи да је власт у РС само у прве двије године свог мандата (2007. и 2008. године) захваљујући продаји Телекома Српске и приватизације нафтне индустрије, успјела да "надува" просјечну плату, прије свега у јавном сектору и буџетским корисницима. Послије тога, дугих девет година, раст просјечних плата је занемарив и у просјеку износи 0,93 посто. С друге стране, трошкови живота су расли далеко брже.

Када је ријеч о мандату премијерке Жељке Цвијановић, нето плате у априлу прошле године су биле ниже него када је њена влада добила мандат, у децембру 2014. године, док су трошкови живота константно расли. 

Опозиционе странке тврде да је у њеном мандату животни стандард драстично опао - са 46 посто покривености синдикалне корпе просјечном платом, на 44 процената. 

У документу се упозорава и на питање масовног избјегавања уплаћивања пореза и доприноса, односно бруто плате. Овој појави нарочито је склон јавни сектор, којим директно или индиректно руководи Влада РС. 



ПРОПАСТ ТРИ БАНКЕ

У документу се посебно истиче погубност пропасти три банке у РС, за шта је, према оцјени опозиције, главни кривац васт у РС. 

У врло кратком временском периоду пропале су три банке - Балкан Инвестмент банка, Бобар банка и Банка Српске.

Са ликвидацијом ове три банке нестале су и стотине милиона марака владиних и јавних институција депонованих у тим банкама. 

Укупан износ депозита јавних и владиних институција заробљених у пропалим банкама прелази цифру од 150 милиона КМ. 

Влада РС, у међувремену, ништа није учинила да укаже Агенцији за банкарство РС на потребу правовременог дјеловања и спречавања пропасти новца РС. Влада узалудно тражи алиби за пропаст банака у недјеловању Агенције за банкарство РС, мада је, нема сумње, била упозната са стањем у сектору, те је могла да упозори на катастрофално стање у банкама. Одговорност Владе РС налази се и у чињеници да она предлаже Народној Скупштини директора и замјеника директора АБРС, Управни одбор АБРС, тако да они који су доносили одлуке у име АБРС су имали потпуно повјерење Владе РС. Ако ништа друго, зар Владу РС није интересовало у каквим банкама држи средства својих институција, наводи се о документу опозиције. 

ПРОСЈЕЧНА СТОПА РАСТА

У интерпелацији се наводи и да РС остварује ниске стопе привредног раста, што, опет, онемогућава пораст животног стандарда грађана. 

Просјечна стопа раста од 2008. године до 2015. године је  0,31 посто. Ријечју, економски раст уопште не постоји. Уз огромна задужења и олако потрошена седства од продаје Телекома и нафтне индустрије, Влада РС већ скоро десет година не зна шта значи имати раст БДП-а од 5, 6 или седам посто, што је, како тврди опозиција, у мандатима влада прије СНСД-а била редовна пракса. 

РАДНИЦИ И ПЕНЗИОНЕРИ

Посебан и огроман проблем је и то што је данас у Републици Српској мањи број радника од броја пензионера. У 2015. години овај однос износио је 0,97, што значи да на једног пензионера постоји мање од једног пријављеног радника. 

ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

Црнило економског и социјалног стања у РС појачава и чињеница да укупна дуговања свих јавних здравствених установа РС износе 513 милиона КМ (преко пола милијарде КМ), од чега се на дуг за порезе и доприносе односи 216,6 милиона КМ и кредитна задужења 296,5 милиона КМ.

Према званичним подацима из Фонда здравственог осигурања, укупне дужничке обавезе овог Фонда су на крају 2016. године износиле више од 453 милиона КМ. 

Према евиденцији Фонда ПИО, дуговања здравствених установа, само за пензијско-инвалидско осигурање у посљедњих неколико година имају тренд раста и у марту 2017. године износе 113 милиона КМ. Поређења ради, дуговање здравствених установа у 2011. години износило је тек 12,4 милиона КМ.

Укупна дуговања свих пореских обвезника по основу доприноса за здравствено осигурање до краја 2016. године износила су 280 милиона КМ, од чега на здравствене установе, Владу и остале буџетске кориснике отпада чак 104 милиона КМ. 

Према подацима Фонда здравственог осигурања, за чак 37.300 радника ни за један мјесец у 2015. години нису уплаћени доприноси за здравствено осигурање.

Према најновијим евиденцијама Фонда ПИО, укупна дуговања свих пореских обвезника по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање износе 473 милиона КМ или скоро пола милијарде КМ. Највећи дужници по овом основу су институције, чији је оснивач или власник Влада РС (јавне установе и јавна предузећа).

По систему домино ефекта, ако се не уплаћују доприноси, нема ни довољно средстава за исплату пензија. Зато се годишњи дефицит Фонда ПИО константно повећава и он је у 2017. години износио 230 милиона КМ.

ИНВЕСТИЦИЈЕ

Стање у здравству је катастрофално, пензије у РС су најниже у региону, а ни са инвестицијама није боља ситуација. Просјечан годишњи прилив страних директних инвестиција у периоду од 2008 до 2014. године износи је само 283 милиона КМ. Док власт тврди како је привредни амбијент у РС много привлачнији него у Федерацији БиХ, чак и у Италији, ноторно је да све више компанија из Србије своја сједишта и представништва у Босни и Херцеговини региструје, не у РС, него у Федерацији БиХ. 

Евидентно је да су такве одлуке компанија и њихових власника из Србије мотивисане, не антипатриотским или другим мотивима, него искључиво економским. Из простог разлога што је Влада у РС повећала фискалне и парафискалне намете. Влада РС је признала да је 19 компанија из Србије потписало уговоре о заступништву и дистрибуцији са компанијама из Федерације БиХ. 

Да парадокс буде већи, више од 70 посто, а у неким случајевима чак и 80 посто промета и крајње потрошње тих производа, јесте у Републици Српској. 

Извор: Журнал.инфо