Кад је Рој Кин умало убио Ђерара Пикеа…!

Барселонин ас се присетио неких анегдота из богате каријере. . .

Фудбал 25.03.2018 | 23:00 Деловало је можда и незамисливо док је чекао да се Рио Фердинанд или Немања Видић повреде како би одиграо неки минут. Али та четворогодишња одисеја у Манчестер јунајтеду много је научила Ђерара Пикеа. У међувремену је израстао у једног од најбољих штопера на свету. И најконтроверзнијих играча на свету. И баш зато, знали смо да ће бити занимљиво шта све има да каже у свом дневнику за сајт Тхе Плаyерс Трибуне.

А свакако најзанимљивији детаљ је онај из свлачионице Манчестер јунајтеда. Није Пикеу било лако у првим месецима на Олд Трафорду. Рој Кин делом је заслужан за то.

“Једна од мојих првих утакмица на Олд Трафорду. У свлачионици смо, ненормално сам нервозан. Замислите само, имам 18 година, седим у тој малој свлачионици, поред су Руд ван Нистелрој, Рајан Гигс, Рио Фердинанд. Желео сам да будем невидљив… Седимо тако, чекамо шефа, а ја сам до Роја Кина. Колена нам се скоро додирају, нема простора. Мртва тишина. Одједном врло блага вибрација..

Бзззз….
…. Бззззз
Рој гледа по свлачионици
Бззззз…
О, ср…е!

Схватим да је мој телефон. Виси у торби окаченој одмах изнад Ројеве главе. Он не може да провали одакле долази бука. Гледа по свлачионици као манијак. Као Џек Николсон у оној чувеној сцени из филма Исијавање (Тхе Схининг). Виче на све: Чији је то телефон?!

Тишина.
Виче опет.
Тишина.
Трећи пут.
“Дођавола, чији је то ј…и телефон?!

Коначно, проговарам. Као дечкић. Кажем: Жао ми је, мој је.

Рој ме загрли, насмеје се и каже да не бринем… Не, стварно, наравно да се шалим. Излудео је! Изгубио је разум. Пред свима. Страшно. Само што се нисам у..о у гаће. Сад је другачије. Сви клинци су на ајфонима пре почетка утакмице. Али те 2006? То је био други свет. То се једноставно није радило. Посебно не у Манчестер јунајтеду. Не у Ројевој свлачионици”, присећа се Пике док ми замишљамо Кина како дивља по свлачионици.

Сада је дошао ред да Пике “малтретира” остале. Довољно је велик постао. На крају, освојио је све што се може освојити. Сам се изборио за ту привилегију да млађи морају да га слушају. Сви остали - морају да га поштују. Чак и кад им стане на жуљ.

“Одаћу вам малу инсајдерску информацију. Сви знају да фудбалери имају силне групе по WхатсАпп-у. Имам једну само за пријатеље, једну за саиграче из Барселоне. Али омиљена ми је она коју сам отворио са неким са саиграчима из репрезентације Шпаније који играју за Реал Мадрид и Барселону.

Ако читате само оно што медији пишу, ми се мрзимо. А у ствари одлично се слажемо, причамо о тактици, фудбалским филозофијама, књигама које читамо…

Ма дај, шалим се, једино што радимо у тој групи је да спрдамо један другог, односно Реал и Барселону. То је најбоље. Као деца. Тренутно уживам, пошто имамо 15 бодова више од Реала, па сам прилично креативан. Прошле сезоне, док су они добијали све, стално су лупетарали кад се сретнемо на тренинзима, ширили се. Како добију коју утакмицу на Инстаграм каче фотке како без мајица стискају мишиће, као да су Арнолд Шварценегер. Сад су мало мирнији. Врло трезвено изгледају: Три бода данас, идемо још јаче! И онда кренем да им шаљем поруке”, смеје се Пике.

Наравно, све те приче о неслагању измешу шпанских репрезентативаца потичу од Пикеовог залагања за референдум о отцепљењу Каталоније. Називали су га лицимером јер је титуле освајао са Шпанијом, а овамо жели да их расцепи. Он сам каже да то није тачно, да му је још од 1994. године, када је видео крвав дресЛуиса Енрикеа на Мундијалу, сан био да игра за Шпанију. Тврди да је ужасно поносан на статус репрезентативца.

“У Мадриду ће вам рећи да сам издајица… А ја никад нисам коментарисао како сам ја гласао. Нисам политичар, не заводим људе. Моје мишљење није важно, оно је само једно у милион. Али чврсто верујем да 7.500.000 људи у мојој Каталонији има право га гласа. И потпуно сам миран ако сам због тог става постао непријатељ осталих земљака… Кажу ти: Умукни и играј фудбал, то је све што знаш. Извините, али нећу да умукнем”.

И за крај…

“Пола живота сам у фудбалу. Говорио сам да ћу се пензионисати са 31 годином. Шта ме одржава? Искуства из свлачионица. Упознавање фудбалских генија какву су Меси, Пујол, Нејмар и Рој Кин (чак и ако ме је умало убио). Фудбал је дуго путовање. Победиш. Изгубиш. Осрамотиш се. Грешиш. Смејеш се. Плачеш. Радиш глупе ствари да ти прође време, можда чак и запалиш мотор помоћном тренеру (пре но што му купиш нови, наравно, али то је скроз друга прича”.

Извор: моззартспорт