Анализа: Ко су већи "Срби", Хрвати или Грци?!
Док је Рамирез уверен да "Ла Селе" може и без анализе узорка балканског фудбалског ДНК, Тите и Петковић одлучили су да потраже "Србију" у региону. Питање је, међутим, ко је направио бољи избор.
Фудбал 22.03.2018 | 21:45
У току је претпоследња ФИФА пауза за мечеве националних тимова до почетка Светског првенства у Русији, специфична по томе што ниједна утакмица неће имати такмичарски карактер (ако се занемаре бодови за ранг листу).
Исто ће бити и у јуну, када се буду секли спискови, брусила форма, крили главни адути и припремала ситна изненађења у тренинг камповима у које ће са оближњих крошњи вирити "шпијунски" објективи у нади да ће забележити необорив доказ да будући ривал има Ахилову пету.
Овај март 2018, баш као и онај од пре четири, једнако колико и онај од пре осам година, послужио је неколицини селектора да потраже противнике који ће "глумити" ривале из прве фазе надолазећег турнира који ће се пратити, можда, и изван Земљине орбите.
Ко није сада, јесте "спаринговање" заказао за јун (осим у случају Фудбалског савеза Србије и новог селектора Младена Крстајића, с обзиром на то да Србија једина у Групи Е нема заказане припремне мечеве пред одлазак на Мундијал).
У нади да ће "орлови" у групи националних тимова који су и даље на располагању за јунске провере добити адекватне ривале за оно што их очекује 17, 22. и 27. јуна у Самари, Калининграду и Москви, запитали смо се да ли је из традиционалног и распрострањеног заказивања пријатељских мечева са "сличним" противницима могуће извући неке поуке, искуства и закључке?
Ако ћемо се сложити да ФСС није размишљао у овом смеру када је новом селектору уговарао мартовске провере са афричким тимовима, Мароком и Нигеријом, односно да је фокус био на другим стварима тим пре што у Групи Ф са којом укрштамо у осмини финала нема ниједног тима из Африке, из календара националних тимова Бразила и Швајцарске јасно се може уочити да Тите и Владимир Петковић верују да "двојници" имају шта да понуде.
У исто време, из четири пријатељске утакмице које је уговорила Костарика на путу ка Самари и судару са "орловима", стиче се утисак да је Оскар Рамирез уверен да екипи у којој играју чувар блага Кејлор Навас, стражари Брајан Овиједо, Кристијан Гамбоа, "принц" Марко Урења, спиритуални лидер Селсо Борхес и његово оштро копље Брајан Руиз, није потребна анализа узорка балканског фудбалског ДНК.
Пре ће бити да је Рамирез прихватио сугестију надређених да је комерцијални моменат битнији за "Ла Селе" у овом тренутку, јер поред тога што су једини у групи заказали три провере у јуну, и што ће само једном бити домаћини у престоници Сан Хозеу, заиста је тешко "препознати" Бразил, Швајцарску и Србију у њиховим ривалима: Шкотска, Тунис, Северна Ирска, Енглеска и Белгија (са којом ће играти шест дана пред дуел са Крстајићевом поставом).
Бразил се, међутим, одлучио да у марту наплати име, традицију, култ и славу уједињујући Исток и Запад гостовањима у Москви и Берлину, где ће Станислав Черчесов и Јоаким Лев остати ускраћени за изазов "како затворити Нејмара", а онда у последње две провере пред јуриш на шесту титулу првака света одмери снаге са "Србијом" и "Швајцарском".
Са или без Нејмара (прогнозе о његовом повратку отприлике се поклапају са стартом Мундијала, па је неизвесно да ли ће га Тите имати на располагању за припреме), Бразил ће 3. јуна у Ливерпулу играти са Хрватском, а седам дана касније у Бечу и са Аустријом.
Шта, конкретно, Тите може да закључи о нама играјући са Хрватима?
Тите ће у генералној провери пред меч са Швајцарцима на отварању играти са њиховим комшијама, Аустријанцима. Има ли сличности између ова два тима? Очигледно има, а деца миграната су једна од заједничких карактеристика. Знатно више их је код Петковића - 15 од 25 на последњем списку, док је његов колега Франко Фода позвао шесторицу чији корени "вуку" ка иностранству.
Осим тога да се у аутобусу и свлачионици слушају народњаци, српски наравно, да су и једни и други сменили селекторе - Хрвати да не би остали без Мундијала, Срби након што су се тамо пласирали - као и да су у збирних пет мечева на клупама "ватрених" и "орлова" Златко Далић и Младен Крстајић почињали у формацији 4-2-3-1…
...мало тога још је за поређење у строго фудбалском смислу.
Иако ћемо тек сазнати како ће Хрватска и Србија изгледати до почетка Мундијала, чак и када се најбољи играчи поставе у идентичне формације, то нису исти тимови, немају сличан стил игре, другачије реагују на притисак и неповољан ток меча, а на крају крајева и другачије резултате су бележили претходних 25 година.
Не само то, ова два тима не налазе се истој фази и ери.
Украјина - Хрватска 0:2 (0:0) /Крамарић 62, 70/
Хрватска: Субашић - Вида, Ловрен, Митровић, Врсаљко (Пиварић) - Ракитић, Бадељ - Крамарић (Пашалић), Модрић, Перишић - Манџукић (Рог).
Хрватска - Грчка 4:1 (3:1)
/Модрић пен 13, Калинић 19, Перишић 33, Крамарић 49 - Сократис 30/
Хрватска: Субашић - Врсаљко, Ловрен, Вида, Стринић - Ракитић, Брозовић - Крамарић (Влашић), Модрић (Пашалић), Перишић - Калинић (Ребић).
Краткорочно, суочавајући се са елиминацијом ХНС је сменио Анта Чачића пред последњу утакмицу у квалификацијама у којој је Хрватска на Далићевом дебију морала да победи Украјину у Кијеву да би изборила бар бараж, што се и догодило головима Андреја Крамарића за 0:2. Када су Лука Модрић и Иван Ракитић такву врсту притиска решили мајсторским асистенцијама у другом полувремену, двомеч са Грцима (иначе "Србима" у Петковићевој агенди) био је мање-више ствар рутине за комшије.
У Загребу је било 2:0 пре 20. минута, на крају 4:1, уз солидан "бункер" у Солуну за још један пласман на велико такмичење у низу, на који ће Далић понети драгоцено искуство у припреми утакмица које су имале историјски значај. А, екипа повраћено самопоуздање загубљено под управом "Мамићевог човека", Чачића.
У исто време Србија се у формацији 5-4-1 под вођством Славољуба Муслина, упркос наглом губитку ауторитета у игри у финишу квалификација, директно пласирала на друго велико такмичење у периоду од три Олимпијаде, па одлучила за смену селектора и превентивно решавање потенцијалних проблема уочених у мечевима са Аустријом и Грузијом.
Неминовно, док су растрзаном хрватском тиму победе у Кијеву и Загребу послужиле да збије редове, наша јавност поделила се по питању Муслинове смене па и избору наследника-асистента који је (тада још са одредницом в. д. испред имена) повео подмлађену екипу на турнеју по Истоку, а тамо Адем Љајић дао по гол и Кини (0:2) и Јужној Кореји (1:1).
10. новембар 2017.
Гвангжу
Кина - Србија 0:2 (0:1)
/Љајић 20, Митровић 69/
Србија (4-2-3-1): Стојковић (Рајковић) - Рукавина, Ивановић (Вељковић), Д. Тошић, Обрадовић - Милинковић-Савић, Гудељ - Тадић, Љајић (Крстичић), Костић (Живковић) – Митровић (Пријовић).
14. новембар 2017.
Улсан
Јужна Кореја - Србија 1:1 (0:0)
/Џа-чол пен 62 - Љајић 59/
Србија (4-2-3-1): Стојковић (Дмитровић) - Рукавина (Аксентијевић), Ивановић (Вељковић), Вуковић, Обрадовић - Максимовић, Грујић - Живковић (Радоњић), Милинковић-Савић (Гаћиновић), Љајић - Пријовић.
Са резовима настављено је и овог марта, када је Браниславу Ивановићу саопштено да на заласку каријере неће више бити капитен тима за који је забележио 100 наступа, односно да ће га заменити дојучерашњи заменик Александар Коларов. Крстајић је непопуларну одлуку образложио потребом да се екипа раздрма, што је Далић успео победама у такмичарским мечевима.
И ту долазимо до још једне очигледне разлике између Хрватске и Србије, дугорочно посматрано, а то је разлика у искуству у припреми и игрању на европским и светским првенствима.
За разлику од Далићевих најпоузданијих играча, Луке Модрића, Ивана Ракитића, Марија Манџукића, Дејана Ловрена, Ивана Перишића, Николе Калинића, Ведрана Ћорлуке, Домагоја Виде и Данијела Субашића, који ће кренути у још један заједнички поход на међународној сцени - искуснији за Француску 2016, Бразил 2014, Украјину и Пољску 2012, па добрим делом и Швајцарску и Аустрију 2008 - наш селектор Крстајић прву такмичарску утакмицу на клупи забележиће на самом Мундијалу на ком су наступила само тројица репрезентативаца Србије:
- голман;
- смењени капитен чије је место у тиму изгледа упитно;
- нови капитен који ће преузети улогу првог међу једнакима;
Иако се тада као 22-годишњак налазио међу путницима на Светско првенство у Немачкој 2006, Владимир Стојковић је стандардан на голу био тек код Радомира Антића када је бранио у све три утакмице у Јужној Африци 2010. Ивановић је такође почео три пута, Коларов два, док је Зоран Тошић на последњем нашем великом такмичењу одиграо последњих пола сата "оне" утакмице са Аустралијом.
Најкраће речено, Хрватима ће Русија бити кулминација репрезентативних каријера, за наше играче сасвим ново искуство - што не мора неминовно да буде хендикеп и потенцијални проблем. Али, свакако не можемо рећи да ће Тите на "Енфилду" за ривала имати "Србију", већ пре појединце који антрополошки посматрано имају очигледних сличности са нашим фудбалерима.
А, то није занемарљиво! Напротив…
Ако је наука доказала да Срби и Хрвати, као припадници "Хаплогрупе И2", деле велики проценат генетског материјала, то се не може рећи за Србе и Грке. Бар не у тој мери. Ипак, колико по грађи, констутицији, физичкој снази и емотивној интелигенцији личили на народе из састава бивше Југославије, Срби су под Славољубом Муслином играли фудбал који је неодољиво подсећао на онај грчки: тврд, али не толико брз, организован, али не претерано офанзиван, тимски, али често осуђен на креацију најлуциднијег на терену.
Утолико, можда ће "наш човек" на клупи Швајцарске Владимир Петковић у утакмици са Грчком у Солуну пронаћи више "Србије" него Тите. То је тим који је, попут нашег, забележио велики број ремија у квалификацијама. У једном периоду, предвођени немачким стручњаком Михаелом Скибеом, "Хелени" су везали четири ремија: 1:1, 1:1, 0:0 и 0:0, пре него су код куће изгубили од Белгије (1:2), победили Кипар као гости у најважнијој утакмици квалификација (1:2), па декласирали слабашни Гибралтар код куће (4:0) за пласман у бараж скором 5-4-1 (17:6).
Ако вас ово подсећа на некога, нисте једини!
Уколико бисмо Грцима избрисали осам голова из два сусрета са неравноправним Гибралтаром, закључили бисмо да су кроз квалификације прошли са три победе и гол-разликом 9:5. Сличне кампање, засноване на чврстини одбране и прихватању ремија као легитимног исхода на путу ка вишем циљу, имало је и неколико генерација фудбалера Србије, Србије и Црне Горе, односно Југославије, па нерадо можемо да констатујемо да ће веће користи имати Петковић од Титеа.
У исто време... надамо се да ће под Крстајићевим вођством "орлови" задржати стабилност, ширину и мирноћу из (неких утакмица) Муслинове ере, а додати нешто продорности, појављивања из другог плана на терену, а гурања у други план трзавица ван терена, како бисмо после 18 година и први пут под именом Србија прошли групну фазу и квалитетом игре постали занимљив такмац када је потребно "глумити" неки тим из Топ 10 друштва ФИФА ранг листе.
Да играње са "сличнима" није узалудно за Петковића, говоре и утакмице са костариканским јужним суседима, Панамом, односно моћном Шпанијом која ће Швајцарској неминовно понудити префињену технику, доминацију у поседу лопте и играче који једним потезом могу да реше ствар.
"Орлови" у марту
Торино, "Олимпицо": Србија - Мароко (петак, 20.30, РТС)
Лондон, "Тхе Хиве Стадиум": Србија - Нигерија (уторак, 20.50, РТС)
Швајцарска:
Грчка (23. март, Солун)
Панама (27. март, Луцерн)
Шпанија (3. јун, Виљареал)
Јапан (8. јун, Лугано)
Бразил:
Русија (23. март, Москва)
Немачка (27. март, Берлин)
Хрватска (3. јун, Ливерпул)
Аустрија (10. јун, Беч)
Костарика:
Шкотска (23. март, Глазгов)
Тунис (27. март, Ница)
Северна Ирска (3. јун, Сан Хозе)
Енглеска (7. јун, Лидс)
Белгија (11. јун, није одређено)
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар