Кад сам био у Реалу, истјеривао сам и Флорентина Переза!

Бодирога је постројавао све - од председника до чистачица! "Не разумем тренере са таблом. Ја табле нисам користио, а сад ме издала и Марина и она је почела да црта. То остављам мајсторима попут Пикаса", каже Божидар Маљковић.

Кошарка 23.03.2018 | 22:50 Председник Олимпијског комитета Србије и трофејни кошаркашки тренер Божидар Маљковић на Факултету за спорт Универзитета "Унион - Никола Тесла" студентима је одржао је предавање у препуном амфитеатру. Маљковић је у свом препознатљивом стилу, без задршке, говорио о искуствима из тренерске каријере дуге више од четири деценије.

Са студнетима Факултета за спорт разговарао је више од два часа на тему "Утицај унутрашње комуникације на креирање врхунских спортских резултата", али је одговорајући на њихова питања разговор често ишао у разним правцима. На самом почетку Маљковић се присетио изјаве коју је дао осамдесетих година када је сплитску Југопластику довео до две од три узастопне титуле првака Европе.

"Да неко сад нађе то, не бих имао право да седим са вама. Тада сам рекао да ко тренира са мном, не може да иде на факултет. Заиста, од играча из тог тима факултетско образовање има само Душко Ивановић, који је до дипломе дошао пре него што је стигао у Сплит. Али времена се мењају. Американци нису блесави. Они знају да спортиста са дипломом вреди више од човека са завршеним факултетом који то није био. Зашто? Јер зна да устане после пораза и да се бори", почео је Маљковић.

Он је будућим тренерима, спортским менаџерима и спортским новинарима рекао да морају константно да уче и направио паралелу са кошарком као спортом који непрекидно напредује.

"Ја сам свакога лета размишљао где кошаркашка игра иде у будућности. Не о ономе шта је било. Имао сам нека правила, а једно од најбитнијих било је да ниједан тим на свету не сме да ради више од мојих играча. По мом мишљењу да би се неки елемент игре довео до аутоматизма, не перфекције која не постоји, потребно је између 9.000 и 11.000 понављања. Дакле, ми само на почетку децу, треба да лажемо, да не оду у неки други спорт, све остало је крвнички рад! Другог пута нема".

Говорећи о селекцији играча, четвороструки освајач Евролиге је истакао:

"Лично гледам две ствари. Да трчи, дакле да га има свуда по терену, што подразумева да хоће и да се баци и подреди екипи у сваком трену и да има шут. Тај шут је код нас препознатљив, чак му се и Американци диве и одмах га запазе. Стално ме терају да им причам ситуацију у којој један кадет (дете од 15 година) на пола коша за противника, а по истеку времена, шутира два бацања за победу. У Шпанији, Америци или Француској промашај се прашта. Србин ако промаши и екипа му изгуби, спава код друга, јер ником из породице не сме на очи! Зато, наш играч када решава утакмице погађа чак и кад је јако млад. Као на пример Бодирога са 17 година у Стефанелу, постројавао је све у клубу од председника до чистачице".

Зборећи о односу са играчима Маљковић се посебно обратио будућим тренерима и дао им драгоцен савет:

"Морају да вам верују. То постижете само ако им не причате иза леђа и једино сте са њима искрени сваког момента. Имао сам обичај да уђем у конфликт са најискуснијим играчима, нисам се бојао. Данас тренери не смеју да направе измену или кажу нешто главним играчима. Док сам био тренер Реала, из свлачионице сам избацио и председника Флорентина Переза. То је наша црква и чувамо је као и лопту, коју сам често поредио са девојком", кратко је застао Маљковић и потом изнео још једно своје запажање из богате каријере:

"Играч мора да има право гласа. Он мора да зна да на вас може да се ослони. То је посебно важно кад одете у иностранство. Тамо се јављају културолошке и разлике у традицији на које нисте навикли. Тако сам у Француској усред плеј-офа замољен да пустим играча да иде на порођај супруге. Нисам хтео, али када ми је помоћник рекао да је и он ишао када је добио децу, попустио сам и рекао да слободно иде. У Шпанији сам са друге стране, имао проблема јер сам на питање шта мислим о кориди рекао да сам на страни бика, јер не разумем како неко може да ужива док гледа како се убија животиња".

Причавши о много чему, Божидар Маљковић се дотакао и тајм-аута у кошарци.

"Не разумем тренере са таблама! Он нешто тамо црта, вероватно што не зна шта ће са рукама (смех). Мој играч је морао да зна напамет све акције. Ја табле нисам користио, а сад ме издала и Марина, и она је почела да црта. То остављам мајсторима попут Пикаса".

Говорећи о медијима Маљковић је нагласио:

"Данас сви наглашавају када екипа изађе из бонуса. То ме нервира. Или величају неки потез. Мало ко се бави игром и указује на кључне моменте утакмице. Никада нисам замерао новинарима када ме критикују или покажу став. Ми смо се у Југославији заиста плашили шта ће о нама да напише рецимо Јован Косијер. Данас тога нема, све се своди на бројке".

Извор: моззартспорт