Интервју - Младен Крстајић: Звездаши, нећу вас запоставити!

Младен Крстајић је на највећем испиту у животу. За МОНДО прича о Мундијалу, о томе како је замало отишао у Звезду, великом пријатељу Ивану Ракитићу и шта му је рекао. "Јокане, хвала ти за Митра!"

Фудбал 22.03.2018 | 23:45
Интервју - Младен Крстајић: Звездаши, нећу вас запоставити!
Бошко Симоновић, Микица Арсенијевић, Александар Тирнанић, Љубомир Ловрић, Миљан Миљанић, Ивица Оцим, Слободан Сантрач, Илија Петковић и Радомир Антић.

Дакле, "јубиларац" Младен Крстајић. Десети селектор који ће саставити најбоље од најбољег за турнир најбољих на свету:

"Тек сада разумем Петка (Илију Петковића, прим. аут.) и све муке на којима се нашао уочи Немачке. И што више схватам, све сам опрезнији и концентрисанији", каже селектор "орлова" припремајући се за Мондову Азбуку.

Броје се дани, тензија расте, али Крстајић не дозвољава еуфорију:

"Осећа се грозница великог догађаја што и је и нормално пред Светско првенство. Познавајући менталитет нашег народа и склоност ка критици, мени су сада најважније ове две утакмице против Марока и Нигерије. Лакше ми је било 2006, тада је много људи размишљало о мени и моје је било само да изађем на терен и одрадим задатак који сам добио од шефа. Сада сам ја главни и одговорни и морам да водим рачуна о још 30 глава. Да се плашим изазова, дигао бих руке од свега и побегао на салаш да уживам у природи. Не! Засукао сам рукаве и прионуо на посао".

Краљевина Југославија, СФРЈ, СРЈ, СЦГ, Србија. Како год да смо се звали, ни на један шампионат не одосмо без неке афере - 1974. године - премије, 1982. године - марка опреме, 1990. године - испраћај уз звиждуке, 2006. године - селекторов син (Душан Петковић), 2010. године - сукоб сујета.

Сада, капитенска трака (скинута са руке Бранислава Ивановића и дата Александру Коларову):

"Нема ту никакве афере. Бане је паметан момак. Разговарали смо пола сата и брзо је схватио да ништа није уперено против њега. Овим потезом желим само да размрдам екипу. Све друге приче око Декијевог рекорда или наводне свађе немају благе везе са истином".

А као Аилтон

"Дежмекасти Бразилац који је цепао мреже по Немачкој и омогућио ми да се радујем 'дуплој круни' са Вердером 2004. године. Фантастичан шпиц, користио је своју брзину на прави начин, играо је једноставно и те сезоне је био први стрелац лиге. Техника му није била јача страна, али је зато имао феноменалан смисао за простор и осећај за гол. Иако незграпан на први поглед, нефудбалски грађен, знао је да користи ситуације на ивици офсајда и био је неукротив у шеснаестерцу. Оно после у Звезди није био исти Аилтон, али то је нека друга прича. Можда ни Звезда у том моменту није умела да искористи његове основне квалитете. Он се никада није сналазио против екипа које се затворе, већ је тражио простор у којем би његове брзинске способности долазиле до изражаја. А против Звезде је скоро сваки тим играо бункер".

Б као Бијељина

"Град за који сам везан и на приватном и на пословном плану. Тамо ми живе родитељи и најстарија сестра. Пре три године сам ушао у причу са Радником и жеља ми је да тај пројекат истерам до краја. Функција председника је тренутно замрзнута, али тамо су људи у које имам потпуно поверење. Освојили смо Куп пре две године победом у финалу против тузланске Слободе и морам да признам да је тај трофеј стигао неочекивано и све нас изненадио. Титула није реалан циљ јер немамо буџет на нивоу Сарајева, Зрињског и Жељезничара. Ово што зарадимо, расподелимо где треба и не залећемо се са великим амбицијама. Изборили смо ове сезоне Лигу за првака и то је сасвим довољно. С времена на време помрсимо рачуне неком фавориту, као што смо овог викенда славили против Сарајева на домаћем терену. Ето да се похвалим, не знамо за пораз у последњих пет кола. Како да не будем задовољан".

В као Вердер

"Нисам могао да одаберем бољу средину 2000. године када сам одлазио из Партизана. Клуб велике традиције и са публиком која важи за једну од највернијих у Немачкој. Имао сам срећу да баш у Бремену направим први инострани корак и то ми је била одскочна даска за наставак каријере. У том тренутку били смо на ивици егзистенције и захваљујући Вердеру обезбедио сам лагодан живот својој породици. Данас у зеленом дресу игра мали Вељковић и ето вам још једног појма на В. Драго ми је да се изборио за статус стандардног првотимца на мојој позицији. Сигуран сам да ће направити велику каријеру".

Г као Гелзенкирхен

"Град у којем сам стекао пуну афирмацију, али и град у којем сам доживео најтежи пораз у каријери. Стигао сам 2004. године као део великог пројекта. Шалке је јурио титулу после пола века чекања и у два наврата били смо надомак шампионског ловора. Оба пута смо посустали у финишу првенства, али сам одмах у првој сезони освојио Суперкуп Немачке. Иронијом судбине, град у којем сам провео предивних пет година живота, није ми се посрећио онда када је било најважније. Тај дебакл нећу заборавити док сам жив. Аргенитна се поигравала са нама, дала нам три за полувреме и довршила посао у наставку. Џабе што је Деки замолио Камбијаса да дигну ручну у другом, када је Пекерман послао на терен Месија и Тевеза. Они жељни доказивања направише дар-мар и ставише тачку на наш фијаско. Остаје жал свакако, али и наук да у будућности покушамо да избегнемо неке ствари које су нас тада коштале бруке на Светском првенству".

Д као Дестилерија

"Увек сам гајио специфичан осећај према природи. Није битно да ли је планина или нека равница. Само да одем ван града, пронађем спокојство и препустим се уживању. Прија ми самоћа после напора и разних животних турбуленција. Тако се и родила идеја о ракији. Са пријатељем Мирославом Кнежевићем покренуо сам дестилерију у Банатском Великом Селу и дао јој име 'Хуберт', јер се ово место све до колонизације 1945. звало управо тако, по свецу заштитинику ловаца. Постојимо већ седам година, али се нешто претерано не експонирамо. Нама је најбоља реклама када неко проба ракију па пронесе глас о њеном квалитету. Добро нам иде, мада у последње време немам довољно времена да се посветим производњи. Одем на кратко, уверим се да је све у реду, седнем са радницима, попијемо по чашицу и назад за Београд".

Ђ као Ђала

"Место одакле ми је супруга. Налази се на граничном прелазу са Мађарском. И тамо сам почео да улажем 2000. године у неке ситне послове са пољопривредом и воћарством. Рекох вам, само да има везе са чарима природе".

Е као Ергић и Ернст

"Обојица велики фудбалски зналци. Били су сличан тип играча и потпуно исти по карактеру. Мирни, повучени, да се увек ослониш на њих и да им повериш најкомпликованије задатке. Иван нам се придружио на припремама за Светско првенство, ушао је против Аргентине и почео меч са Обалом Слоноваче. Онако сталожен и присебан, ширио је позитивну енергију око себе. Својим понашањем, ставом, начином облачења био је атипичан фудбалер. Знао је у сваком моменту шта хоће, како на терену тако и у приватном животу".

Ж као Жабљак и жеља

"Очево место рођења. Ја сам пола Црногорац, пола Босанац. Мајка је српкиња из Зенице, а ћале са Жабљака. На то слово може и жеља. Жеља да направимо нешто на Светском првенству. Имамо квалитетне момке у екипи и морамо да делујемо као целина. Наше понашање и начин на који репрезентујемо своју земљу треба да буду испред резултата. Завршни турнири крију разне замке и не постоји селектор који може да гарантује успех своје репрезентације на Светском првенству. Мени је важно да седам милиона српских 'селектора' препозна нашу добру намеру и да свим срцем буде уз ове момке током шампионата у Русији. Чак и ако изгубимо неку утакмицу, да могу да нас погледају у очи и кажу нам: 'Добро је, борили сте се колико је било у вашој моћи'. Извукао сам поуке са Мундијала 2006. и знам које грешке не смем да правим. Ја као најодговорнији морам да стишам еуфорију и учиним све да у Русију одемо трезвене главе".

З као Зеница

"У сећању за сва времена. Живео сам тамо до 18. године. Увек се радо вратим и осећај је као да никада нисам ни одлазио из града. Људи ме воле, цене и поштују. Поносни су на податак да сам прве фудбалске лекције научио у Челику. Сада су Радник и Челик у истој лиги и сваки пут ме дочекају као свог најрођенијег. Не сећам се првог тренинга, али добро памтим први излазак на главни терен Билиног поља. Био сам у омладинцима и играли смо против Жељезничара. За мене је то било испуњење дечачког сна. Тај Челик је играо у елитном рангу југословенског фудбала, гледао сам са трибина мечеве против Звезде, Партизана, Динама... А онда сам добио прилику да истрчим на тај исти терен. Дрхтао сам од треме. Много ми је жао што нисам дочекао да дебитујем у дресу првог тима".

И као Илић

"Легенда. А сад ћу вам открити једну тајну. Ја сам кривац за тај надимак. Вратили смо се у исто време у Партизан, ја из Немачке, он из Аустрије. Били смо цимери и Сале није могао да дише од пољубаца и загрљаја саиграча. Њега човек не може да не воли, а ови су га толико волели да су га давили од љубави. И онда ја скочим и кажем: 'Ало, бре, станите, он је легенда, не можете тако са једном легендом'. И од тада је Сале за све у Партизану - Легенда. Није још прихватио моју понуду да последњу сезону каријере одигра у дресу Радника из Бијељине. Нећу га још дуго чекати, после и да хоће, мораће да плати да би играо (смех). Сале је играч потеза, прави фудбалски шмекер. Има и сада у репрезентацији момака који ме подсећају на њега. Тадић, Љајић, Милинковић-Савић... То су фудбалери који сваког тренутка могу да измисле нешто непредвидиво и преломе меч".

Ј као Јокановић

"Веома га поштујем и као човека и као стручњака. Када сам ја улазио у репрезентацију он је већ био прекаљени интернационалац. Касније смо се срели у Партизану, био ми је тренер једно време и ови резултати које прави са Фуламом за мене нису никакво изненађење. Привукао је пажњу Челзија и само је питање времена када ће завршити на клупи неког великог клуба. И још једна ствар, хвала му до неба што ми је препородио Митровића".

К као Костарика

"У Бразилу су освојили су прво место у групи са Италијом, Енглеском и Уругвајем, избацили Грке у осмини финала и против Холандије били на корак од полуфинала Светског првенства. Реците после да такав тим не заслужује респект. Ми у Србији смо склони да потценимо ривала, али са Костариком морамо да будемо максимално опрезни. Није то само Брајан Руиз. Имају много искусних играча, дуго година играју заједно и делују као компактна целина. Сваки дан радимо анализу, упознајемо се са њиховим манама и врлинама и дочекаћемо спремни дуел у Самари. Нису случајно 11 места боље пласирани од нас на ФИФА ранг листи. Исход те утакмице биће од пресудног значаја за наше амбиције у наставку такмичења".

Л као Литванија

"Репрезентација против које сам одиграо своју последњу утакмицу у дресу репрезентације. Славили смо 3:0 у октобру 2008. Није ми у том тренутку ни пало на памет да би то могао да буде мој опроштај од националног тима. Знате како, ја сам сваки позив селектора доживљавао као част, али не само своју, већ и част за моју породицу, пријатеље, кумове... Када ме нису звали, нисам правио буку. Боже мој, није смак света ако једног Крстајића нема у репрезентацији. Било ми је свеједно да ли седим на клупи, играм целу или сам ушао у последњих пет минута. Сећам
се да сам код селектора Ђукића у Гелзенкирхену сишао из ложе и добио слику и захвалницу као заслужни репрезентативац. Мислио сам да је то крај. После крећу квалификације за Јужну Африку и ја добијам позив од Антића. Јесам се изненадио, али ништа спорно. Једноставно, човек је проценио да сам му неопходан и ја сам се одазвао. Нити сам замерио Ђукићу што ме није звао за пријатељске мечеве, нити Антићу што ме касније није водио на Светско првенство. Као што никада нисам рекао ниједну ружну реч о Бошкову који ме је скинуо са ширег списка кандидата за ЕУРО у Белгији и Холандији. Ствари у фудбалу функционишу тако. Сваки селектор има неке своје принципе и начин на који доноси одлуке. И они на крају полажу рачуне за постигнуте резултате".

Љ као Љубиша Тумбаковић

"Стручњак са којим сам најдуже сарађивао у каријери. Дочекао ме је 1995. године и много ми помогао. Увек тражи максимум и строгу дисциплину. Било је у његовим методама и неких детаља које сам запамтио и које се трудим сада да применим, али не бих вам откривао о чему се ради. Сада смо
колеге и ускоро ћемо одмерити снаге у Лиги нација. Црна Гора има сјајан тим, Јоветић се буди и коначно долази до изражаја његов огроман потенцијал. Не разумем зашто се због те утакмице диже толика прашина. Ми смо братски народи, за мене је то и даље једна иста држава, Србија и Црна Гора чије сам боје бранио на Светском првенству. Нема места било каквим политичким конотацијама. Ко буде бољи, нека победи. Признајем да ми је жао што су нам неки играчи измакли у последњем тренутку и завршили у дресу Црне Горе, а сигурно би имали места и на мом списку".

М као Македонија

"Дебитантски наступ за државни тим. Финиш квалификација за Европско првенство 2000. Играли смо у три дана два пута против јужних суседа. Почео сам обе утакмице. У Београду је Пикси постигао два феноменална гола. Доле је било 4:2. Има једна анегдота са тог меча у Скопљу. Два моја пријатеља су седела на трибини, мене је Бошков ставио у стартну поставу, а Деју оставио на клупи. Онда је овај један пријатељ рекао другом: 'Видиш, када је дошао из Зенице, ти га ниси хтео у твојој екипи на малом фудбалу. А он сада игра за Југославију, а Савићевић седи међу резервама' (смех). Те две победе против Македоније су биле увертира за ону чувену утакмицу на Максимиру. Имали смо фантастичан тим. Била је привилегија седети у друштву Пиксија, Деје, Мијата, Југе, Јокана, Михе, а камоли играти са њима у истој екипи".

Н као Нејмар или Ноћна мора

"Пратим пажљиво како тече процес опоравка и волео бих да буде спреман за Русију. Грех је да такав играч пропусти Светско првенство због повреде. Рекао сам то и бразилским новинарима сада у Сочију: 'Господо без бриге, ви имате 20 Нејмара у екипи'. Не плашим се ја Нејмара, већ недостатка времена за уигравање тима. Наша окупљања трају пет дана, шта ја да урадим за то време. Ево сада путујемо у Торино, а нећемо имати ни два пуна тренинга. Постоји рецепт за све, па и за играче екстра класе попут Нејмара. Ту глава игра кључну улогу. Нема залетања јер можете да испаднете смешни. Само дистанца. Не дозволити му да се приближи опасној зони у којој његова магија ступа на сцену".

Њ као Њукасл

"Две сјајне утакмице у Купу победника купова. Пораз у Енглеској 2:1 и победа код куће 1:0. Мислим да је Вук Рашовић дао оба гола из пенала. Сећам се да сам у Београду изашао на полувремену због поломљеног носа у дуелу са Соланом. Сада сам га срео у Русији и слатко смо се испричали. Имали су Ширера, Спида, Кецбају, али смо их избацили и отишли на Лацио у наредној рунди. Римљани су имали моћан тим. Добили су нас 3:2 у Хумској, дао сам леп гол, слабијом десном ногом после продора Тробока. Деки је касније ушао у игру и савладао Дамјанца. Славио је гол на начин који се није допао нашим навијачима па је било жестоких реакција. Био је млад и нисам му замерио. Сви смо ми у том узрасту полетни и наивни, размишљамо срцем, а не главом".

О као Опроштај

"Не жалим за опроштајном утакмицом. Једноставно сам затворио књигу после те Литваније и нисам се више оствртао уназад. Док играш фудбал, радиш свој посао и не занима те да ли је прва или посладња. 'О' ми је више асоцијација на ОФК Кикинду и ОФК Сенту. Моји почеци. Клубови у којима сам стекао пријатеље за цео живот".

П као Партизан

"Пет титула и два купа у два мандата. Ако се питате откуд то да један Зеничанин навија за Партизан, одговор је једноставан. Отац је окорели 'гробар' и целу фамилију је 'превеслао' на црно-белу страну. Док сам био у Кикинди, имао сам позиве Звезде и Партизана. Мене је Партизан узео зато што ме је Звезда тражила (смех). Када сам сазнао за интересовање са 'Маракане', морао сам да консултујем ћалета. Он ми каже: 'Сине, то је живот. Посао не признаје емоције. Идеш тамо где те хоће'. И мало је фалило да завршим у црвено-белом. Два дана после Звездиног позива, јавио се Бјековић и све је пало у воду. Када ме је питао шта тражим, рекао сам да ми обезбеди дрес, да имам где да спавам и шта да једем. Ништа ми више не треба. Забезекнуо се. Ми смо у то време доживљавали Звезду и Партизан као нешто недокучиво. Били су то европски, а не само југословенски гиганти. Када те позову, да кажу пешке, нема проблема, пешке за Београд. Данас ови клинци постављају ненормалне услове".

Р као Ракитић

"Када је стигао у Шалке, онако жут и плав, деловао је изгубљено. Имао је свега 19 година и није знао шта га је снашло. Питам га: 'Ко си, шта си', он ме гледа и каже: 'Иван Ракитић, дошао из Базела'. Ја га загрлим и шапнем: 'Слушај мали, ћути, ради, тренирај, лепо се понашај, а ако те било ко буде дирао, само се обрати мени'. То ми никада није заборавио. Постали смо велики пријатељи, умели смо да се проведемо, али је било и казни којих смо се наплаћали. Чујемо се често. Звао ме је да ми честита када сам постао селектор. Каже: 'Брате, сада морамо на В'. Он ће у Русији на Месија, ја на Нејмара, па сами процените коме је теже. Кажу да Хрвати лакше од Срба стварају виртуозе на средини терена. Ипак, не заборавите да су и Модрић и Ракитић пореклом из Босне. Догодила им се фантастична генерација, али не мислим да имају неку тајну формулу. Они рецимо немају Матића, Сергеја, Тадића, Коларова...".

С као Солигорск и Станковић (Дејан)

"Добили смо оно што смо тражили. Имаћемо врхунске услове током Светског првенства, од хотела, преко терена, до свих других пратећих објеката. На 'С' је и Станковић. Велико име српског и италијанског фудбала. Човек који нема мрљу у каријери и о чијим људским квалитетима је сувишно трошити речи".

Т као Трофеји

"Нешто што остаје за сва времена. Када се вратиш у прошлост, можеш да констатујеш да се ниси џабе бавио фудбалом. Ниси радио у празно. Хвала Богу, где год сам био, било је и успеха. Ваљда ће се посрећити и са Србијом. Не бих могао да издвојим најдражи трофеј. Свака титула са Партизаном имала је посебну драж. Као што и сваки гол има специфичну тежину. Првенац за репрезентацију против Швајцарске, онај други у пријатељском мечу на Кошеву, многи у дресу Вердера и Шалкеа... Ипак, највише сам везан за два гола против Ријеке. Имали смо силну жељу да се искупимо за дебакл од Кроације и те две убедљиве победе су дошле као мелем на рану".

Ћ као Ћирић

"Мађионичар у копачкама. Захваљујући својим људским особинама и прави лидер у екипи. Како на терену, тако и у свлачионици. То се роди. Као и Сале. Луцидност не можете да стекнете кроз тренинге".

У као Ученик

"Полажем за лиценцу и добро ми иде. Седим, ћутим, радим, више слушам него што питам, ваљда да ми питања не одвуку пажњу. Човек се учи док је жив. Када помислиш да највише знаш, тада треба још више да загрејеш столицу. Само ако пратимо стандарде и идемо у корак са иновацијама, можемо да напредујемо у послу којим се бавимо".

Ф као Форталеза

"Једини мој сусрет са Бразилом. Пријатељска утакмица 2002. Изгубили смо 1:0, Луизао је дао гол средином другог полувремена. Али, какав је то био тим! Кафу, Роберто Карлос, Роналдо, Роналдињо... Да се распаметиш. Сећам се кроз маглу, терен је био чудан. Трава онако висока, права бразилска. Селектори Савићевић и Сколари. Сјајно искуство. Ето, да могу да кажем да сам и ја играо против Бразила".

Х као Хајнкес

"Човек који се заложио за мој долазак у Шалке. Нажалост, брзо је отишао даље. Сарађивали смо врло кратко, после је дошао Рангник, па Сломка, Бискенс и на крају Рутен. Али Јуп је тренерска громада. Тако једноставан, а држи фудбал у малом прсту. И са њим сам се срео пре извесног времена у Минхену. Разменили смо мишљења. Наравно, углавно сам ја запиткивао, а он одговарао. Сазнао сам од њега много детаља који могу да ми буду од велике користи пред Светско првенство. Морам да поменем и Томаса Шафа. Дошао је сезону пре мене у Вердер и пуних 15 година остао на клупи тима из Бремена. Сјајан стручњак и врхунски психолог. Када сам дошао и потписао уговор, ишао је кроз град са мном и мојим менаџером да заједно тражимо стан у којем ћу живети. Непојмљиво. Човек заслужује сваки респект".

Ц као Црвена звезда

"Клуб према којем гајим велико поштовање. Никада од мене нисте чули неку ружну изјаву на рачун било кога са Маракане. Нисам ја онај острашћени навијач Партизана који више мрзи друге него што воли своје. И док сам играо фудбал, нисам имао ни најмањи проблем са навијачима Звезде. Ривалитет је нормална појава, али ништа без коректног односа и фер-плеја на релацији два љута ривала. Нека играчи Звезде не брину, неће се сигурно осетити запостављено код селектора Партизановца. Није ли позив Вујадину Савићу најбољи доказ?".

Ч као Чварци

"Нешто без чега ова моја ракија не би имала никакав смисао. Када дође зима, па се посветимо спремању зимнице, логично је да седнемо и дамо саби одушка уз чашицу шљиве, крушке, дуње или чега већ. Србима је то у крви. Не треба мењати традицију, само је дозирати у нормалним количинама".

Џ као Џет-сет

"Никада се нисам осећао као део гламура. Некако ми је пријатније у сенци. Био сам својевремено на дну, сада сам селектор своје земље и ништа се није променило. Знам ко сам, шта сам и са ким сам. Супер ми је када одем на салаш да обиђем моје трактористе, па седнемо на гајбу, попијемо пиво, питам их како је било данас, шта се оре сутра, да ли их нешто мучи... После два дана обучем одело, ставим кравату, одем на састанак са групом интелектуалаца и опет се осећам као свој на своме".

Ш као Швајцарска

"Памтим тај Базел и због првенца и због победе за коју се испоставило да нас није одвела на Светско првенство. Сећам се повратка после утакмице када су нам саопштили да не можемо да полетимо за Београд. Саво је на'фини' начин објаснио члановима посаде шта мисли о њиховом ревносном поштовању прописа (смех). Надам се да ће ми Швајцарци остати у лепшем сећању после меча у Калињинграду. Респектујем их као озбиљну репрезентацију која је заслужено у ТОП 10 светског фудбала. Имају неколико играча албанског порекла који су носиоци игре у својим клубовима. Познајем лично селектора Петковића и верујте ми да човек није случајно на тој функцији".
...
За крај, потписује се на своју сличицу у Панинијевом албуму за Мундијал у Немачкој:

"Види ми фацу. Као дете. Горке успомене. Штета што Панини нема селекторе у албуму".

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар