Анализа - Мундијалски ресурси: Маншафт је страх и трепет!

Јогијеве слатке муке и немирне ноћи - шта човек ради кад може да састави четири тима?! Немци више немају слабо место, добили су и ТОП нападача. За руску визу "виси" неколико звучних имена. . .

Фудбал 19.03.2018 | 23:50
Анализа - Мундијалски ресурси: Маншафт је страх и трепет!
На мање од сто дана до почетка Мундијала у Русији МОЗЗАРТ Спорт се позабавио анализом потенцијала највећих фаворита за Златну богињу. Из дана у дан представићемо вам осам најјачих репрезентација, а почећемо с актуелним шампионом света, селекцијом Немачке.

Ако за неког селектора можемо да кажемо да би могао да састави четири-пет сјајних тимова од онога што има на располагању, онда је то Јоаким Лев. И заиста, немачки селектор биће на слатким мукама када буде морао да се одлучи за 23 путника за Русију. Маншафт нема проблема с повредама – ако искључимо Мануела Нојера који ће до априла бити фит – форма највећег броја кандидата је на врло виском нивоу, а на све то добро је познато како појединци, попут Томаса Милера или Месута Озила, чак и када им не иде у клубовима, умеју да „полуде“ након што на себе навуку ту свету опрему Елфа.

Лев неће одустати од окоснице екипе која је пре четири године у Бразилу освојила свет. Језгро ће и у Русији чинити септет: Нојер, Хумелс, Боатенг, Кедира, Крос, Озил, Милер. Али у стартних 11 места би требало да буде и за бар двојицу из млађе гарде. И ту нема много филозофије. Лев не крије да обожава начин на који игра Тимо Вернер, такав профил нападача, док за Џошуу Кимиха, по многима будућег капитена Бајерна, каже да га визија, енергија и читање игре чине спремним да у потпуности наследи Филипа Лама на десном боку.

Преостају још два места за комплетирање најјаче једанаесторице и ту такође не би требало да буде дилеме. Откако је ушао у репрезентацију новембра 2014. Јонас Хектор је први избор на левом боку. Испред њега, по левој страни, тешко да ће неко успети да истисне Марка Ројса, капитена Дортмунда. Сјајни креативац није се нашао на последњем Левовом списку за Бразил и Шпанију (23. и 27. март), но то је само зато што је потребно тестирати неке друге момке. О Ројсу и његовим могућностима већ се све јако добро зна...  

Па да кренемо од голманских капацитета Немачке. Тешко да их нека нација има више... Јасно је, Мануел Нојер је непорециви број један, док ће се за позиционирање иза његових леђа борити Тер Штеген из Барселоне, Лено из Леверкузена, Трап из Пари Сен Жермена, Улрајх из Бајерна... Да не помињемо да из сенке сваки час могу да искоче Ферман (Шалке), Бауман (Хофенхајм), Хорн (Келн)... Нојерова повреда можда мало брине, међутим до Мундијала је доста времена, имаће форе да уђе у форму.

Летимичан поглед на педесетак најбољих играча које Немачка има говори нам да су Панцери боље покривени на свакој позицији у односу на Бразил 2014. Њихова велика снага јесте штоперски тандемБоатенг - Хумелс који већ годинама игра заједно и у клубу и у националном тиму. У односу на прошли Светски куп нема ветерана Пера Мертезакера, али ту су неке нове снаге. Предводе их 22-годишњациЏонатан Та (Леверкузен) и Никлас Зуле (Бајерн). Антонио Ридигер истиснуо је стартне поставе Челсија Герија Кејхила, Шкодран Мустафи је стандардан у Арсеналу, а ту је и двојац из Бундеслиге Орбан-Гинтер. Капитен РБ Лајпцига потпуно је сазрео за деби у сениорском тиму, док је Матијас Гинтер доласком у Менхенгладбах добио минуте и показао озбиљан потенцијал.    

Један од важнијих шрафова у Бразилу био је Бенедикт Хеведес. Њега у Русији, прилично је јасно, нећемо гледати. Искусни универзални војник од преласка у Јувентус константно је повређен, мало игра и Лев неће ризиковати са реконвалесцентом.

Не рачунајући већ виђене стартере - Кимиха и Хектора, Немци су можда и најтањи на бековским позицијама. Тачније, ту су им алтернативе с најмање искуства. Марвин Платенхарт из Херте тек је недавно дебитовао за А селекцију, Џереми Тољан на ту част још чека, баш као и Филип Макс који је ове сезоне експлодирао у Аугзбургу и привукао пажњу Манчестер Ситија. Макс је до пред крај 2017. био најбољи асистент у лигама петице, са 11 намештених голова. Његова форма, међутим, у наглом је паду... Надолазећој генерацији припада и Јаник Герхарт (24) из Волфзбурга. До сада само један меч за сениорски тим и форма на нивоу оне која целе сезоне краси његове саиграче.

Десна страна нешто је јача, барем по именима. Додуше, Бени Хенрихс изгубио је место у стартној постави Леверкузена код Хајка Херлиха, а суперталентовани Мичел Вајзер – отишао из Бајерна управо због Кимиха– полако улази у форму из прошле сезоне, пре тешке повреде коју је доживео.

Јоги Лев ни у Русији неће мењати срце тима. Барем се тако нешто не назире... Њега су у Бразилу чинили Тони Крос и Сами Кедира – овај други до повреде, када га је уместо њега ускочио Кристоф Крамер – а тако је било и у Француској пре две године. Кросов природни наследник је Јулијан Вајгл из Дортмунда, страшан потенцијал у који Лев има пуно поверење, док је прва алтернатива за већ ветерана Кедиру - Емре Џан. Када су централно везисти у питању никако не треба заборавити искусног Себастијана Рудија. Он није изостао ни са једног списка од краја 2016. Ту је такође и повратник из тешке повреде Илакај Гундоган. У последње време некадашњи везиста Милионера и те како је умео да бљесне кад год би му Пеп Гвардилауказао шансу. Са њим у тиму Лев добија на поливалентности везног реда. У њему је симбиоза добре дефанзиве и врхунске креративности. 

Поред свих ових момака заиста је тешко очекивати да би Керим Демирбај (Хофенхајм) или Махмуд Дауд(Борусија Дортмунд) могли да искомпликују било шта у мозгу немачког селектора...

Када је у питању офанзивна тројка, иза ударне игле, ту код Немаца не да пршти на све стране, него и прелива. Уколико га заобиђу повреде, место левог крила биће резервисано за Марка Ројса. Откако се вратио на терен, капитен Борусије скоро сваки меч завршава асистенцијом или голом. Без обзира на критике које нису биле реткост у последње време, позиција првог креативца припашће Месуту Озилу, а паклену тројку комплетираће Томас Милер. Без икакаве дилеме, најбољи играч ван стартних 11 биће Леон Горецка. На Купу конфедерација водио је Панцере до трофеја и показао да ће немачки фудбал у њему имати великог вођу, мада никога не би требало да изненади уколико му Лев пронађе место крај Тонија Кроса, рецимо, мало ниже у везном реду. О томе ћемо више знати после пријатељских утакмица са Шпанијом и Бразилом.

Шта боље говори о нападачком потенцијалу Немачке од тога да један Марио Геце, момак који је донео круну Швабама пре четири године, озбиљно „виси“ за Русију. Лирој Сане и Јулијан Дракслер тренутно су много ближе Мундијалу, па чак и Кевин Фоланд. Момак из Леверкузена дао је десет голова ове сезоне, може да игра по крилу, а може да буде и централни нападач. То му је велики плус у коначном збиру...

Напослетку, тренутно је испред Гецеа и Јулијан Брант (21), још један члан млађе гарде који ће у Русију у склопу програма „подмлађивање“.

Макс Филип и Андре Ширле (Дортмунд), Серж Гнабри (Бајерн), Амин Јунес (Ајакс), Карим Белараби(Леверкузен)... мораће да сачекају неку другу прилику.    

Иконачно – шпиц. Сама оштрица. Немачка је много кубурила с том позицијом од пензионисања Мирослава Клосеа. Кукали су Немци на сав глас како на позицији голгетера немају квалитет адекватан остатку тима, да би им се онда прошле сезоне догодио Тимо Вернер. Момак из Штутгарта који је „полудео“ у дресу Бикова из Лајпцига решета и у Немачкој и у еврокуповима. Како тренутно ствари стоје нико Вернера неће моћи да изгура из стартне поставе, мада ветерани попут Марија Гомеза или Сандра Вагнера озбиљно притискају. Гомезово покриће су голови – седам комада и пет асистенција од краја 2017 – док Вагнер иза себе има најмоћније немачко име, Бајерн. Откако је дошао у Минхен много мање игра, резерва јеРоберту Левандовском, али да не трошимо речи на то какав утицај у Немачкој имају Баварци.

На последњем Левовом списку налази се и име капитена Менхенгладбаха. Ларс Штиндл је награђен за све што је радио последњих месеци, међутим његова голгетерска форма је далеко од репрезентативне. Прошлог викенда постигао је гол после четири месеца поста. Генерално, код Дитера Хекинга игра доста повучено, више као „десетка“ или „осмица“ него као класична деветка, а на тим позицијама Панцери су више него добро попуњени. Зато предност иде Гомезу и Вагнеру.    

Има Јоги Лев на оку још неколико занимљивих играча. Тако су далеко од списка због слабе форме рецимоКрамер, Макс Мајер, Крузе или Шмелцер; за Хаверца, Тила Керера или Клостермана још је рано; од Бендера, Дидавија, Арнолда или Амирија тренутно има бољих...     

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар