Прича: Звездини демони препотентности!
Више нису тема Гелор Канга и Ричмонд Боаћи који представљају плусквамперфекат, црвено-бели морају поново такмичарски да огладне. Иначе. . .
Фудбал 16.03.2018 | 23:49
Та спортска препотентност је велика пошаст. Оличена у оној реченици "Бићемо јачи него јесенас после још једних припрема", раширила се пирамидално у Љутице Богдана од канцеларија главешина, преко стручног штаба до играчког кадра брже од куге. Сувише је то било лепо и бајковито да би трајало довека. Као што је и нормално да сваки спортски колектив прође кроз период кризе, када мајмун уместо лица окрене задњицу.
Можда навијачи, они који увек виде празну чашу, претерују када кажу да ће после купа лидер Суперлиге испустити и великих 12 бодова предности (што је суштински шест), али не претерују када понављају да је поново зимски прелазни рок бачен низ воду, односно није искоришћен да се направи корак напред. Због тога ће се грозничаво чекати јун и август без обзира на исход шампионске трке.
Финансијска була није оставила много простора људима из клупске управе да маневеришу и квалитетно реагују, али дефинитивно Звезда се није припремила на живот без Гелора Канге.
Било је економског резона да репрезентативац Габона буде продат, посебно што му је у јуну истицао уговор, међутим тај једномесечни чин, права трансфер сапуница, имала је у себи дозу велике мистерије. Прво и најважније: није разрешено да ли је у Канги Владан Милојевић видео озбиљног адута на пролеће, и да ли је уопште имао стрпљења да и даље кроти пренаглашени его и тактичку недисциплину играча који представља озбиљног оружје за утакмице налик онима у Шапцу.
У тој игри ризика, тренер Владан Милојевић је (ако је заиста веровао да може да игра без правог плејмејкера) изгубио. Посебно, што није могао да претпостави да ће Александар Пешић оволико апстинирати иНемања Радоњић и даље бити без поготка на домаћим ливадама. На све то накалемили су се проблеми саДоналдом, повреде Вујадина Савића и Бена, много мања ширина играчког кадра него јесенас. Можда ћеМилојевић дугорочно добити много, али... Навијачи и спортска јавност виде само овај тренутак и подсећају на оне речи: "Бићемо јачи него јесенас".
Када одузмемо фактор Гелора Канге, доћи ћемо до још једне суштине Звездине кризе игре и врло танког офанзивног учинка. После утакмице у Шапцу први стрелац тима Александар Пешић можда и несвесно је открио суштину проблема:
"Где год да играмо сви нас пребију. А ми све хоћемо нешто лепо", поручио је први стрелац тима.
Није погрешио, само је вратио сат шест или девет месеци касније. Црвена звезда је пребила као мачиће најбоље игре Спарте, Краснодара, Арсенала, Келна, па и ЦСКА. Играчи Владана Милојевића били су гладни у сваком дуелу, перфектно осликавајући начин на који једино може да се игра у Европи. Црвено-бели су били поносни промотери питбуловског фудбала. Само што то пролази против објективно речено јачих екипа. Овдашњи услови су нешто друго, логично је и сасвим легитимно од Мачве да одигра тврдо и на граници прљавог. Као Звезда против Краснодара.
Тешко ће то увек одмерени Владан Милојевић рећи на званичним конференцијама за медије, али његово лице после пораза на пенале је много тога рекло. Долази време другачијег паковања екипе, нових маневра који би требало да буду једнако успешни као они летошњи и пражњења меморије и импровизације...
Још почетком марта црвено-бели су морали да забораве шта су све ове године урадили у Европи и поново такмичарски огладне. Јер ако наставе да флертују са самозадовољством и поменутом ароганцијом, која се од канцеларија спустила до терена, неће их нико питати за оне антологијске утакмице у Лондону и Келну.
Уосталом, метафорички речено - само гладна уста фудбал играју. То ванвременско откриће чувеног менаџера Мина Рајоле, који је на сличан начин мотивисао Златана Ибрахимовића, сигурно знају Звездан Терзић и Владан Милојевић и Митар Мркела. Сад је само важно преживети до јуна.
А после је нова велика шанса за надоградњу. Ова у зимском прелазном року изгледа није искоришћена.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар