Више од борбе, мање од рата, пати Бока, слави Плата!

Суперкуп Аргентине отишао у руке фудбалера Марсела Гаљарда - 0:2.

Фудбал 15.03.2018 | 13:15 Суперкласико је опет оправдао своје име. Своју репутацију. Бока Риверс и Ривер Плата састали су се по 246. пут, али први пут у финалу Суперкупа Аргентине. И видели смо велико изненађење. Ривер Плата је успела да изненади фаворизовану Боку и у велелепној атмосфери коју су направили навијачи оба тима на стадиону Малвињас Аргентинас у Мендози слави с 2:0 (1:0).

Не можемо баш да се закунемо да је то била врхунска фудбалска представа, али можемо да је Мендоза горела и од песме, навијања, а пре свега страсти. Јер, страст је управо тај магични прах који Суперкласико има, а нико други нема у толикој мери. Тајна формула која се чува попут оне што има "Кока-Кола", само што ова аргентинска вероватно никада неће бити откривена.

Навикли смо да гледамо како Бомбоњера и Монументал подрхтавају, али сада смо могли и једне и друге фанатике да видимо на истом месту у мечу у који је Бока као тренутни лидер шампионата ушла и као фаворит против Плате која се доста мучи, а мучење је мала реч за партије Милионера. Ипак, опет се показало како један детаљ може много тога да промени и преусмери пут записан на папиру.

А на овом Суперкласику то је био 18. минут. Судија Патрисио Лустау је имао велико срце, а можда и још нешто поред тога, да се спусти у кошаркашки став и свирне показујући белу тачку после дуела у шеснаестерцу Боке. Ривер је добио пенал. Малвињас Аргентинас је горео. Одговорност на своја плећа преузео је Гонзало Мартинез и - погодио!

Иначе, можда је Бока била и боља на овом сусрету гледајући само терен и игру. Стварала је више шанси, али су оне биле некако недоречене. Док је Ривер са тренером Марселом Гаљардом чекао грешку противника иза ћошка као мачка миша. И тај 18. минут била је прва грешка.

Бока је и после тог гола преузела иницијативу била екипа која се пита и напада. Док је Ривер сада са предношћу ухватио малтер и цигле у руке и сазидао одбрамбено утврђење вребајући контру. Главнокомандујући у том утврђењу био је голман Франко Армани. Како је само скинуо шансу на почетку другог полувремена када је имао и мало среће после шута Павона, а касније је попут мачке одреаговао на шут Нандеза по земљи. Прохујала је лопта још који пут око утврђења, али се Армани није дао.

Потом је било време за завршни ударац. А извео га је Игнасио Скоко.

Стрпљиво је Ривер сачекао праву прилику. Напао је по десној страни. Лопта је стигла на ивицу петерца до искусног 32-гододишњег нападача Скока, а овај је на помало чудан начин уз извртање зглоба и оштар трзај успео да закуца лопту у мрежу Боке испред њених фанатика, а у исто време да пошаље копље право у срце истим тим људима. Црвено-бели део стадиона је горео. Победа је била ту. И прва титула у Суперкупу за Ривер који је прошле године поражен од Лануса.

Сада је надиграо највећег противника.

Суперкуп је више од борбе, мање од рата. Негде између. Са оним чувеним чаробним прахом који нико никада неће открити.



Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион имагес