Анализа: Партизан у АБА - касно Чанак у Хумску стиже...

Један од главних циљева КК Партизан пред почетак текуће сезоне био је пласман у плеј-оф АБА лиге. Он није испуњен. Шта то значи за великана из Хумске?

Кошарка 16.03.2018 | 22:45 Најтрофејнији тим регионалног такмичења је други пут у својој историји остао без завршнице АБА лиге, у још једној сезони препуној осцилација и немира. 

Непотпун ростер, преоптерећеност наступом у европском такмичењу којем није дорастао, превелика очекивања од најмлађих играча, условила су то да Партизан већ средином децембра буде скоро па отписан у борби за прве четири позиције. 

Партизан је због тога током 2018. константно јурио резултате, сваки меч је било "финале", на крају није преокренуо ситуацију, али би овај неуспех могао да има позитивне "последице" у будућности.

Грешка у корацима

Порази у Скопљу и Бару у прва два кола је требало да буду најбоља могућа порука клубу и тадашњем тренеру Мирославу Николићу да тим није дорастао поменутом изазову, али су уследиле четири победе у низу (ФМП, Задар, Игокеа и Цибона) и та порука није није ни примљена. 

Неуспеси у Еврокупу, који је од првог дана летњих припрема означен као "егзибиционо" такмичење, засенили су важност "малих" утакмица у АБА лиги, она је била у другом плану током јесени, док су играчи губили самопоуздање у Европи и то се обило црно-белима о главу. 

Сваки ударац из Европе се преносио на АБА, Партизан није могао да пружи свој максимум, одбрана није постојала, у нападу се није знао ред, а адекватног одговора струке није било. 

Преломна тачка догодила се крајем године, у периоду од месец дана, од средине новембра до средине децембра, Партизан је доживео поразе у кључним утакмицама у борби за плеј-оф. 

Ако су неуспеси против Црвене звезде, Будућности и Цедевите били очекивани, тријумфи Олимпије и Морнара у Пиониру, те пораз у Железнику се нису смели догодити. Црно-бели су подбацили у сваком сегменту. 

Партизан јесте после ових утакмица имао још десетак прилика да преокрене ситуацију, али се испоставило да су управо та три меча одредила целу сезону црно-белих у регионалном такмичењу.

Трансфер који је требало да обезбеди будућност

У том периоду Партизан није био тим, тренер Николић је из дана у дан мењао плочу те у једном тренутку причао о развоју младих играча, а у другом о важности резултата у Европи, док у Пиониру није успевао да направи базу око које ће се све вртети.

Није постојао прави лидер на терену, Најџеј Вилијамс-Гос је одмах показао да је најталентованији појединац у екипи, али није му указано поверење које је морао раније да добије.

Патрик Милер је показивао квалитет, али је потцењен и нико није знао да га искористи и усмери, па је сав терет пребачен на плећа Вање Маринковића који је још неколико сезона раније "оштећен" непотребним теретом капитенске траке и будућности клуба.

У међувремену, исто је урађено младом центру Марку Пецарском, који је доведен као залог за будућност али је одмах гурнут у ватру и већ је "изгорео" док се клуб сетио да доведе искусног центра поред кога може да се изгради, а онда и њега "спржио".

Капитен Новица Величковић је показивао највише страсти, али је недостајало нешто. Касније се показало да је то можда одговарајући тренер. 

На све то дошао је случај "Раде Загорац" и став тренера Николића у вези с тим који је показао све слабости вођства српског великана. 

Трансфер који је требало да буде Партизанов џекпот, НБА доза потенцијала, можда чак и корак ка евролигашком нивоу, преокренуо се у пуцањ у сопствено колено. 

Недељама се причало само о доласку момка који је до пре само неколико недеља био у НБА ростеру, његовом значају у рекету и експлозији наредне сезоне, све је било готовор, а онда је све упропастила једна прес конференција. 

Уследило је разочарање навијача, тим је већ био у депресији, па је коначно смењен тренер. Стигао је Ненад Чанак, донео је мир, систематизацију и ред, али су стигли прекасно. 

Распоред у завршници лиге није ишао на руке црно-белима који су се превише рано за реноме таквог клуба опростили од борбе за највиши пласман.

Нови почетак усред сезоне

Свака медаља има две стране па и ова. Можда је пропуштање плеј-офа управо оно што је било неопходно овом тиму и клубу.

Преломна тачка у преокрету ситуације у Хумској ће свакако да буде Куп Радивоја Кораћа на ком су црно-бели показали да имају квалитет да се боре за титулу у Суперлиги Србије.

Победа над Црвеном звездом након два пораза је свакако најважнија ињекција ове сезоне која не сме бити узалуд потрошена. Капитен Величковић је добио толико жељену страст у игри од својих саиграча, страст која ће бити највећи адут екипе у Суперлиги.

На све то надовезао се спектакуларан преокрет против Будућности који је опет подгрејао наде о дуго чеканој титули. Крај сезоне је далеко, али би пауза између АБА и Суперлиге могло да представљају важнији период за клуб него наредно лето.

Чанак је донео тиму све што му је било потребно од прошлог лета, играчи који су дошли су попунили празнине, а они који су ту већ били су подигли ниво своје игре. Партизан је постао тим.

Капитен Величковић је продисао и експлодирао, а сјајно га прате Вилијамс-Гос и остали. Мечеви са 100+ примљених поена су реткост, одбрана је битан сегмент игре, шут је подигнут на виши ниво, а коначно је ту и допринос из рекета.

Пред Партизаном је месец дана "одмора", током којих ће Чанак имати више него довољно времена да повеже и оне конце које до сада није стигао, те да на позитивним моментима изгради тим који се најављивао још јесенас.

Од резултата које Партизан оствари зависиће и пут којим ће клуб кренути од наредне сезоне. Председник Остоја Мијаиловић је био јасан, циљ је титула, а онда напад на пласман у Евролигу.

У међувремену, челници морао да реше дуговања према бившем играчу Немањи Гордићу и тренеру Душку Вујошевићу (заједно око 160.000 евра), који су донели клубу блокаду трансфера, па црно-бели за сад не могу да траже појачање за Суперлигу.

БАТ не утиче само на крај ове сезоне већ лако може да диригује планове за лето и наредну јесен. Стога, колико је битно да се играчи покажу на паркету, толико и челници у својим фотељама.

У сваком случају, пред играчима Партизана је око месец дана паузе, Суперлига почиње 18. априла, може се слободно рећи и нова сезона за црно-беле.

Како до Еврокупа?

Пето место у АБА лиги не гарантује Партизану место у Еврокупу следеће сезоне, али тачан број представника у овом такмичењу биће познат тек наредних месеци јер би пролаз ка њему могао чак да се остварује и преко националних првенстава уколико сличан договор поставе Евролига и ФИБА, који још увек не могу да пронађу заједнички језик у вези са распоредом клупских такмичења и репрезентативних термина.

Према актуелним пропозицијама, шампион АБА иде у Евролигу, а наредна три тима на табели у Еврокуп. Међутим, последњих месеци се спекулише о "најмање" три тима, а пре неколико недеља из Хумске су најавили и да ће од челника такмичења тражити "посебну позивницу".

Извор: Б92