ЕУ је добитна формула за регион

У разговорима са политичким лидерима држава западног Балкана увјерио сам се у њихову мотивисаност и спремност да се ухвате у коштац са реформским изазовима како би створили услове за подизање квалитета живота њихових грађана и искорачили ка ЕУ, рекао је Мирослав Лајчак, предсједник Генералне скупштине УН-а и шеф словачке дипломатије.

Босна и Херцеговина 14.03.2018 | 08:09 "Управо је то добитна формула за регион, али и за све нас, тиме добија Европа и они који ће послије наставити да обогаћују њену баштину", истакао је он.

Лајчак, који је једно вријеме био и високи представник у БиХ, сматра да су бонска овлашћења одувијек генерисала различита мишљења и неријетка слободна тумачења. "Јасно је да она не могу одредити судбину БиХ, али могу бити фактор успјешног спровођења реформи", нагласио је Лајчак у писаном интервју за "Независне".

НН: Како оцјењујете нову стратегију Европске комисије за западни Балкан?

ЛАЈЧАК: Стратегија је свеобухватан документ који потврђује кредибилност процеса проширења за државе западног Балкана и освјежен интерес ЕУ за регион.

Дата је реална (за неке амбициозна?) перспектива европског чланства, уз истовремено очекивање да државе западног Балкана покажу снажну политичку вољу, да буду истински посвећене спровођењу реформи и ријеше отворена билатерална питања. Стратегијом се посебно указује на потребу јачања владавине права, али и регионалног партнерства, повјерења и помирења, те економског развоја.

Чини ми се да позитиван моментум, који је евидентно присутан, владе држава региона треба да искористе у смислу преданијег ангажмана, у спрези са свим сегментима друштва, за испуњавање обавеза и задатака из европске агенде. Рокови предвиђени стратегијом нису обавезујући, али су подстицај реформама, уз јасно предочена очекивања од стране Брисела.

Подсјетићу да је стратегијом предвиђен акциони план за подршку трансформацији западног Балкана, са шест кључних иницијатива које ће додатно ојачати сарадњу Брисела са регионом, као и омогућити снажнију подршку ЕУ. Ријеч је о позитивној новини стратегије будући да реформски процеси и транзиција изискују адекватне облике финансирања.

Стратегијом су Црна Гора и Србија виђене као кандидати из "првог реда", али је и вишеструко назначено да ће напредак мјерити на основу индивидуалних достигнућа држава. Дакле, уколико се активности буду испуњавале очекиваном динамиком, Албанија и Македонија би могле започети приступне преговоре, док је пред БиХ добијање статуса кандидата.

НН: Чини ми се да ЕУ прилично инсистира да државе кандидати заиста покажу да желе бити њен дио. Чини ли Вам се да наше земље стварно желе чланство?

ЛАЈЧАК: Чланство у ЕУ је питање избора, које захтијева друштвено-политички консензус праћен снажном политичком вољом и недвосмисленим опредјељењем политичких лидера да истински желе искористити шансу и постати дио заједнице народа уједињених у различитостима. Стратегија наглашава да лидери у региону не смију оставити мјеста за сумњу када су у питању њихова стратешка оријентација и преданост.

Ја ту немам дилеме. Питање европске перспективе држава западног Балкана нема алтернативу. Као предсједник Генералне скупштине УН-а, али и као шеф словачке дипломатије која је, сјетићете се, недавно предсједавала ЕУ, имао сам прилику да се у разговорима са политичким лидерима држава западног Балкана увјерим у њихову мотивисаност и спремност да се ухвате у коштац са реформским изазовима како би створили услове за подизање квалитета живота њихових грађана и искорачили ка ЕУ.

Управо је то добитна формула за регион, али и за све нас и тиме добија Европа и они који ће послије наставити да обогаћују њену баштину.

НН: Чини ми се да је у документу реформа ЕУ постављена као предуслов за даља проширења. Да ли је то тачно?

ЛАЈЧАК: Европа се суочава са највећим изазовима тражећи најбољи пут да их превазиђе - од демографског профила до деиндустријализације, миграторних кретања, смањеног улагања у истраживање и развој, те међународне конкурентности. Јасно је да ове изазове једино уједињена Европа може превазићи.

Такође, сматрам да нема уједињене Европе ако и западни Балкан није у њој. Европа мора у континуитету да показује да је истрајна у политици проширења, да је спремна да уважи посвећеност и напоре држава које чине одлучне искораке ка њој. Европи је циљ политички уједињена и економски снажна заједница, а државама западног Балкана је циљ чланство у ЕУ. Вјерујем да је снажнија и конкретнија ЕУ неопходност на западном Балкану.

То је заправо и једини начин да Европска унија остане конкурентна на глобалној сцени. Затварање Европе не може се оправдати актуелним изазовима. Сви Европљани имају заједнички интерес за снажну Европу. Европске вриједности, слободе, демократија и владавина права су универзалне вриједности, а отворена друштва и отворене економије модели за Европу 21. вијека.

НН: Шта би се могло десити ако не дође до измјена Изборног закона БиХ?

ЛАЈЧАК: По одласку из Сарајева надао сам се да ће више тога бити урађено, да ће декларативни консензус по питању европских интеграција бити праћен снажном политичком вољом и искреним напорима на плану испуњавања предузетих обавеза.

У више наврата сам имао прилику да разговарам са политичким лидерима, који су изнијели своја виђења по питању постизања договора о изборном законодавству. Усклађивање изборног законодавства мора бити приоритет на агенди политичких лидера, на томе се мора убрзано радити јер је остало мало времена.

Стога се надам да ће мудрост политичких лидера у БиХ и европско опредјељење превладати унутарполитичке несугласице. Рачуница је јасна, неусклађивање изборног законодавства довешће до политичке кризе са далекосежним посљедицама и додатним удаљавањем БиХ од стицања статуса кандидата.

НН: Мислите ли да би Инцко требало да искористи бонска овлашћења?

ЛАЈЧАК: Бонска овлашћења су одувијек генерисала различита мишљења и неријетка слободна тумачења. Јасно је да она не могу одредити судбину БиХ, али могу бити фактор успјешног спровођења реформи. На тим линијама сматрам да фокус не треба да буде на овлашћењима високог представника, већ на реформским процесима и будућности земље.

Током службовања у БиХ нисам имао амбицију да користим бонска овлашћења у циљу дисциплиновања носилаца државних функција, већ у циљу осигурања оквира за дјеловање институција. Сматрао сам да је потребно подржати споразуме између локалних политичара.

У коначном, бонска овлашћења треба посматрати као дио мандата и ингеренције које се могу користити у циљу заштите интереса грађана БиХ, а која рефлектује одговорност међународне заједнице према држави.

НН: Организујете један важан скуп у УН-у. О чему је ријеч?

ЛАЈЧАК: Састанак на тему одрживог мира, који ће бити одржан крајем априла у Њујорку, биће прилика да свјетски лидери изнесу ставове о унапређењу рада УН-а, са посебним фокусом на превентивно дјеловање.

Очекујем да државе презентују искуства са терена, како позитивна тако и негативна, али и разговарају о новом концепту одрживог мира, који, између осталог, предвиђа јачање превентивних механизама, адекватно третирање узрока конфликата, јачање партнерстава са приватним и цивилним сектором, али и улоге жена и младих у конфликтним подручјима.

Ријеч је о приоритетима мог дјеловања у функцији предсједавајућег Генералне скупштине и теми на коју БиХ има шта да каже. Управо сам због тога и позвао предсједавајућег Предсједништва БиХ да буде један од кључних говорника.

(Независне новине)