ИРБ без наплате 86 милиона КМ

Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске има великих проблема у наплати зајмова које је пласирала без финансијског посредника, а у прилог томе говори податак да је од доспјелих 133 милиона марака успјела да наплати свега 47,4 милиона, док је чак 85,6 милиона КМ ненаплаћено, ексклузивно сазнаје портал ЦАПИТАЛ.

Република Српска 13.03.2018 | 23:03 У документу ИРБ-а у којем су набројани ризици са којима се банка и њени фондови суочавају, а који је у посједу ЦАПИТАЛ-а, наведено је да зајмови, односно кредити које је ИРБ пласирала без финансијског посредника, представљају изузетно ризично подручје.

Од укупно пласираних 292,9 милиона КМ, до 19. септембра прошле године, на плаћање је доспјела главница у износу од 133 милиона КМ.

У документу је наглашен проблем слабе наплате те је наведено да је од доспјелог износа наплаћено свега 35,68 одсто, док је чак 64,42 одсто ненаплаћено.

„До краја 2017. и у 2018. години на наплату долази главница у износу од 36,97 милиона КМ, тако да се може очекивати даљи значајан пад наплате у апсолутном износу, што ће довести и до великог повећања трошкова резервисања, а у неким случајевима и трошкова отписа. То се односи на већ доспјеле кредите, гдје ће се погоршавати категорије, као и а оне које доспијевају у наредном периоду“, наводи се у документу.

Посебно ризични су кредити пласирани из средстава које је ИРБ-у одобрила Европска инвестициона банка (ЕИБ) гдје је на наплату доспио, а није наплаћен чак 41,1 милион КМ. Ради се о крдитима које је ИРБ одобравала малим и средњим предузећима у РС, у оквиру кредитног аранжмана са ЕИБ-ом.

ЦАПИТАЛ је раније писао да је ЕИБ покренула поступак детаљне контроле ИРБ-а и њених клијената због начина додјеле тих кредита.



Поред ових, значајан износ је доспио, а није наплаћен и по основу зајмова за предузећа (18,4 милиона КМ) те по основу зајмова за пољопривреду и прерађивачку индустрију (17,4 милиона КМ).

У ИРБ-у призанају да је могућност појављивања високих расхода по основу резервисања или отписа за директне пласмане извјесна те подсјећају да су само у 2015. и 2016. години, по основу резервисања за зајмове, имали трошкове који су премашили 55 милиона КМ.

Наводе и да могућност настанка расхода постоји код неких корпоративних обвезница које је ИРБ куповала, као и у неким случајевима улагања у општинске обвезнице.

„Ризик посебно повећава чињеница да се за улагања у обвезнице, осим у два случају, не узимају средства обезбјеђења, тако да у случају да емитент не измирује преузете обавезе настале издавањем обвезница, не постоји могућност њихове наплате, осим судским путем“, додаје се у документу.

(Цапитал)