Прича: Крај Шахтјора каквог смо познавали? Рат чини своје...

Вечерас су можда и последњи пут плесали самбу. . .

Фудбал 13.03.2018 | 23:00
Прича: Крај Шахтјора каквог смо познавали? Рат чини своје...
Шта вам прво падне на памет када помислите на Шахтјор? Упечатљиви наранџасто-црни дресови? РинатАхметов? Вечита борба са Динамом? Неуништиви Даријо Срна? Све су то симболи Шахтјора...

Али највећи од њих су - Бразилци!  

Навикли смо у претходних десетак година да момци из Доњецка не играју ништа налик тој совјетској или источној школи фудбала. Усред сивог, источног фронта са свим тимовима који играју досадан, аутоматизован фудбал, по оним залеђеним теренима Шахтјор је био цвет који пркоси зими и вири испод свог тог снега. Он је играо самбу. Шахтјоров тим је одударао од околних стандарда, плесао је фудбал по тим недопадљивим теренима, одушевљавао и Европу која се питала како се у том рударском Донбасу примио бразилски пелцер? Откуд украјинска металургија и браилска лепота? Када то једноставно не иде једно с другим...

Бразилци су били константа. Углавном са неким набуџеним фризурама, увек добро расположени са заразним осмесима, млели су противнике у Украјини. Често и загорчавали живот много већим и богатијим на Западу Европе. По тројица, четворица некада и половина стартне поставе Шахтјора је била из Бразила...

А вечерас на римском Олимпику можда смо и последњи пут гледали бразилски Шахтјор. Рат у Украјини је учинио своје. Од 2012. године када је почела криза у Украјини, а касније и оружани сукоби са епицентром у Донбасу, Шахтјор су напустили најбољи од Бразилаца: Вилијан, Фернандињо, Даглас Коста, Алекс Тешеира... А смањио се „доток“ свеже крви из Бразила. Јер Ринат Ахметов је до тада плански продавао и куповао. Ако оде један Бразилац за велике паре, дођу друга двојица млађих за мање. Од којих један мора да буде погодак. Од двадесетак који су долазили у Шахтјор, на прсте једне руке могу да се преброје промашаји...

Али рат је погодио Украјину, а један од најтежих удара је доживео Шахтјор. Ахметов је седео на две столице, плаћао обема странама, а у Доњецку је запуцало. Шахтјор је морао да оде у избеглиштво са своје велелепне Донбас Арене, а исто тако су и до тада срећни Бразилци пожелели да побегну из Украјине.Ахметов их је до тада обасипао златом, имали су боље уговоре него што су би могли да замисле у већини клубова на западу Европе. Али рат је почео дебело да кошта Ахметова и једна од силом привијених славина је била она у Шахтјору. Почела је распродаја...  Податак да је Шахтјор у претходне четири године у куповину појачања укупно уложио око 15.000.000 евра најбоље говори о паду инвестиција у клубу. И целокупној ситуацији...

Тако су вечерас последњи плес у дресу Шахтјора можда „одсамбали“ Бернард, Марлос, Фред... Сви они су летње мете богатих клубова са Запада који не желе да пропусте прилику. На излазним вратима клуба суАлан Патрик, Велингтон Нем... Могуће је да неко купи и Тајсона и Дентиња, па би Шахтјор од Бразилаца за наредну сезону могао да остане само са Исмаилијем и Додоом. Био би то крај „Бразилског Шахтјора“ какав смо познавали...

Како је све почело?

Украјина је земља где већина људи лоше живи, а мањина јако добро. Олигарси који су се багателно обогатили на муци народа и већ 20 година дрмају земљом. Први међу њима је Ринат Ахметов из Доњецка. Средином 90-их је почео његов успон. Близак тадашњим властима је добијао сумњиве тендере и приватизације, успоставио монопол рударско-металуршкој индустрији, а потом се проширио на све гране привреде. Близак политичарима и организованом криминалу, постао је најбогатији Украјинац чије се богатство данас проценује на преко пет милијарди евра.

Ахметов је средином 90-их преузео Шахтјор, након убиства тадашњег газде и његовог блиског пријатељаАкат Брагина. И почиње вечна трка са Динамом... Шахтјор израста у гиганта у Украјини, а потом и респектабилан клуб на европском нивоу. Ахметов сипа, али не расипа новац.

Први пут који је изабрао није био добар. Фокусирао се на довођење играча из словенских земаља и централне Европе (Вугдалић, Флореа, Лалатовић, Пажин, Милан Јовановић, Марика, Вукић...) плус понеког Африканца. Ретки су они који су се показали као врхунски попут Срне, Раца или Дуљаја.  И онда је Ахметову или некоме у клубу кврцнуло да проба са Бразилцима. Да направи микс талентованих Бразилаца са неталентованим Украјинцима који од Шевченка нису имали играча топ класе. Плус понеки „Словен“ или Румун. А ни то није обећавало на почетку...

Прва двојица Бразилаца су били Дамјан Родригез и Брандао који су дошли 2002. године. Овај први је експресно пропао, а и други би да у клуб није дошао Мирчеа Луческу и направио од њега убитачну гол-машину. Луческу је имао богато искуство и храбрио је Ахметова да улаже у довођење Бразилаца јер ће му вратити и на терену, и у клупској каси. Помогло је и то што је Румун течно говорио португалски и помагао носталгичним Кариокама, Паулистама и осталима да залече вечиту носталгију и прилагоде се.

Шахтјор није јурио неоткривене бразилске таленте из фавела или са улица, већ је одмах решио да уложи у најбоље Бразилце из млађих репрезентативних категорија. Дакле, не мачке у џепу, већ небрушени дијаманти. Није жалио пара. Такмичио се са богатим европским клубовима, негде губио, негде добијао. Нудио је Бразилцима добре паре и минутажу док су их у осталим европским клубовима углавном слали на позајмице и давали им шансу на кашичицу. А Бразилцу је најбитније да игра! Како су долазили један за другим, стварали су своју малу колонију и у хладном Доњецку су почели да се осећају као код куће. Срећан Бразилац - добар Бразилац. Кажу да Доњецк није видео такве журке као што су их правили весели Бразилци...

Преломни моменат је 2004. када стиже трилинг Жадсон - Матузалем - Елано. Везни ред на којем је изграђена најбоља генерација у историји Шахтјора. Елано је у најбољим годинама могао да игра где би пожелео, али га је Ахметов задржавао златним уговорима. После њих долазе Фернандињо, Луиз Адријано. Па онај вихорни бек Илсињо који је планиран наследник Кафуа и требало да буде претходница Данија Алвеса. ПаВилијан... Ахметов није жалио пара. Плаћао је обештећења за њих по десетак, петанест милиона евра.

Динамо је све теже пратио корак на домаћој сцени, а као врхунац Шахтјор је освајио Куп УЕФА -  највећи трофеј у историји клуба!

Од почетка „Бразилизације“ 2004. године са Луческуом до почетка рата у Украјини 2014. године, Шахтјор је освојио осам шампионских титула! И више купова од главног ривала...

„Бразилизација“ се наставила и после највећег трофеја. Шахтјор је отео Дагласа Косту испред носа Манчестер Јунајтеду, дошао је и Алекс Тешеира, за њима Коринтијансово чудо Дентињо који никада није израстао у играча какав се очекивао, потом и Алан Патрик, Тајсон... И као врхунац Бернард за 25.000.000 евра као најбољи играч бразилске лиге у том тренутку којег су тражили Арсенал, Борусија Дортмунд, Атлетико, Интер... Једни су продавани (Елано, Матузалем, Брандао) и правили места другима који су пристизали.

А онда почиње криза. Шахтјор је продао Вилијана у Анжи за 35.000.000 евра. Фернандињо је после осам сезона у клубу продат Манчестер Ситију за 40.000.000 евра. Даглас Коста је продат Бајерну за 35.000.000 евра, а Алекс Тешеира је отишао у Ђенгсу за рекордних 50.000.000 евра! Само на њима четворици је Шахтјор покрио сва улагања која је за 15 година дао на довођење Бразилаца. Шахтјор је на куповине Бразилаца платио 168.000.000 евра. Њих 23: Брандао, Родригез, Матузалем, Елано, Жадсон, Фернандињо, Леонардо, Луиз Адријано, Илсињо, Вилијан, Даглас Коста, Тешеира, Дентињо, Алан Патрик, Исмаили, Тајсон, Фернандо, Фред, Бернард, Велингтон Нем, Марлос, Марсио Азеведо и Додо. Да и не говоримо шта су ова четворица донела на терену..

Изузев младог Додоа који је дошао пре два месеца за 2.000.000 евра, сви Бразилци из актуелног тима Шахтјора су дошли пре 2014. године: Фред, Марлос, Тајсон, Бернард, Исмаили, Дентињо, Алан Патрик иВелингтон Нем. Осим тог поменутог Додоа, Бразилац није дошао у Доњецк од 2014. године, најбољи показатељ колико је рат у Украјини утицао на Шахтјор и колико га је укочио...

И тако смо вечерас на Олимпику гледали, можда и последњи бразилски плес у наранџасто-црном. Фред је већ виђен у Манчестер Ситију као наследник Фернандиња у трансферу тешком 50.000.000 евра. Гвардиола га је пикирао као прво појачање следећег лета. Најбољи играч Бернард је слободан на крају сезоне, жели га гомила клубова међу којима је опет и Интер. Исти клуб хоће и Марлоса. Алан Патрик и Велингтон Нем су такође слободни на крају сезоне. Дентињо би могао у Турску. Тајсон је повремени репрезентативац Бразила и врло вероватно близу трансфера. Остају Исмаили и тај новајлија Додо као последњи примерак славне традиције.

Али Шахтјор са само двојицом или тројицом Бразилаца? То није то...

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес

Коментари / 0

Оставите коментар