Пут од сиромаштва до богате земље

Средином 19. вијека Шведска је била сиромашна земља на периферији Европе. Преживљавало се од пољопривреде, но захваљујући бројним прилагођавањима (да не кажемо реформама) успјели су се "прикључити" глобалном развоју, пратити индустријске револуције те се трансформисати у једну од најбољих земаља свијета.

Свијет 12.03.2018 | 22:25
Пут од сиромаштва до богате земље
Данас Шведска има око 10 милиона становника. БДП по становнику износи преко 51.000 долара, што је сврстава међу најбогатије земље. Иако има врло снажну индустрију, чак 65 одсто БДП-а чине услуге док индустрија учествује са 33 одсто, а пољопривреда са само 1,6 одсто. Слично је и с радном снагом које чак 86 одсто ради у сектору услуга, у индустрији 12 одсто, а у пољопривреди само 2 одсто.

Индустријску револуцију с прелаза из 19. у 20. вијек Шведска је искористила за ускакање у воз који ће их кроз наредне деценије одвести на свјетски врх. 1900. године педесет одсто Швеђана било је везано за пољопривреду, но нове, модерније машине омогућили су модернизацију и тог сектора, али и развој осталих сектора, па су убрзо постали велики извозници челика, жељеза и дрвета. Започео је снажан развој индустрије и извоза којем је погодовао и успон европских економија, које су генерисале велику потражњу за шведским производима. У то вријеме настала су и многа дионичка друштва, данас мултинационалне компаније попут Ерицссона, АББ-а итд.

Почетком 20. вијека велики подстицај развоју индустрије дало је и кориштење још једног ресурса - воде, односно ријека и водопада на сјеверу земље, који су искориштени за производњу релативно јефтине електричне енергије. Јефтина енергија омогућила је шведској индустрији конкурентност на глобалном тржишту. Тада су постављени темељи шведске индустрије засноване на инжењерству, рударству, производњи челика и дрва, чије контуре препознајемо још и данас.

Наравно, кроз историју није све ишло глатко, но Шведска се кроз фазе развоја, углавном успјешно, прилагођавала промјенама, што јој је осигурало дугорочни успјех.

Иако није учествовала у Првом и Другом свјетском рату, они су имали значајан утицај на њихову економију.

У периоду након Првог свјетског рата услиједила је снажна криза шведске економије, која је избила 1921. године. Незапосленост је порасла на 30 одсто, производња пала за 25 одсто, многа предузећа су банкротирала и то је био један од најтежих периода за шведску индустрију.

Након тога услиједило је неколико година опоравка, након чега 1929. године у САД-у избија "Велика депресија", економска криза која се прелила на свијет, те поново у Шведској почетком 30-их година долази до проблема. Незапосленост расте на 25 одсто након што је дошло до снажног пада извоза због мањка потражње на страним тржиштима.



Шведска је 1931. снажно девалвирала своју валуту у односу на долар, тиме су покушали дати подршку извозу, и то је најбоље искористио дрвни и рударски сектор. Почетком 30-их година учињени су и први кораци ка успостави тзв. "шведског модела" - политика је жељела преузети већу одговорност за социјалне проблеме и утицати на пословне циклусе.

Након Другог свјетског рата услиједио је период економског процвата. Шведска није учествовала ни у овом рату те су њихова индустријска постројења и радна снага остали нетакнути, што им је добро дошло у послијератној обнови Европе.

"Шведски модел" је тада настао као историјски компромис између социјалдемократске владе и индустријског сектора који је у приватном власништву, и представљао је средњи пут између планске економије и капитализма. Велике компаније су у приватном власништву, изузев неких државних монопола, те се паралелно развијао приватни сектор. Значи, укратко, велика индустрија у приватном власништву, велики јавни сектор финансиран порезима, јаки синдикати те је држава с активном улогом кроз разне политике на тржишту рада.

У почетку, ствар је добро функционисала. Од радних 50-их година до краја 70-их Шведска је једна од најуспјешнијих западних земаља. У периоду од 1960. до 1965. просјечни раст БДП-а износио је 5,3 одсто, док је продуктивност расла по стопи од 5,6 одсто годишње.

Али током 60-их година долази до снажних промјена на тржишту рада иако је у послијератним годинама незапосленост била врло ниска, само 2 одсто лаке индустрије, попут текстила и коже су ипак "попустиле" под притиском међународне конкуренције. Током 60-их и 70-их година долази до снажног раста јавног сектора, и система социјале што је повећало притисак на порески систем. Шведска је и данас позната по релативно високом пореском оптерећењу.

Током 70-их година поновно стижу проблеми. Извозно оријентисану Шведску снажно је погодила "нафта криза" из прве половине 70-их година. Пад глобалне економске активности изгурао је на површину проблеме, који нису били видљиви док је економија снажно расла 60-их година. Високи порези и разне регулације сада су постале превелико оптерећење.

Влада је 70-их покушавала субвенцијама спашавати челичане и бродоградилишта али то се показало само као краткорочно рјешење за одржавање запослености. Покушали су и с девалвацијом валуте, која је краткорочно подигла конкурентност неки сектора, али ни то није било дугорочно рјешење проблема.



Рјешење је стигло тиком 80-их година у виду дерегулације. Шведска је током 80-их схватила да ако жели повећати конкурентност на глобалном тржишту да мора дерегулисати бројне секторе.

Услиједиле су године економског раста, све до деведесете када се Шведска суочила с пуцањем некретнинског балона, који је настао након дерегулације финансијског тржишта и снажног пораста кредитирања, али Шведска је тада направила нови заокрет.

Након те кризе уводе уравнотежени буџет, државна потрошња се ограничава с циљем довођења јавних финансија у позитиву.

Прво је 1996. уведено ограничење јавне потрошње, што је наишло на широку подршку свих политичких опција - и десних и лијевих. Циљ је био буџетски суфицит како се не би акумулирао јавни дуг и преносио на сљедеће генерације.

Након тога, 2007. године успостављено је Вијеће за фискалну политику, састављено од стручњака који имају задаћу контролисати је ли државна потрошња у складу циљевима раста, запослености и дугорочне одрживости јавних финансија. Шведска је тиме постала један од финанцијски најодговорнијих земаља Европе. Јавни дуг је око 40 одсто БДП-а. Буџетски приходи већи су од расхода (274 милијарде УСД / 270 милијарди УСД)

Паметно управљање јавним финансијама омогућило им је и да током и након посљедње глобалне кризе избјегну изненадне резове а успјели су чак и снижавати порезе.

Шведска је данас модерна економија, окренута високим технологијама. Многе, данас глобално познате технолошке компаније, некад старт-упи, попут Скyпеа и Спотифyја, имају коријене у Шведској.

Иако је Стокхолм главни град и пословни центар Шведске, и остали дијелови су врло развијени - једина су земља Европске уније у којој све регије имају БДП изнад просјека.

(индеx.хр)

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

ХМММ

12.03.2018 21:43

ИСТО КАО И КОД НАС ;;;;ДОЛЕЕЕЕЕ БАЈЈЈЈАААА !

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ми немамо времена за опоравак

12.03.2018 23:01

Видите да нијесу ратовали у оба св рата а наси заговарају поновни сусрет.....???Таман да кренемо у опоравак кад оно нови земљотрес.

Name

Ре хмммм

13.03.2018 00:45

Баја нас је растуријо ста мислис њега за предсједника сведске

Name

Семберац

12.03.2018 21:54

Тако це и РС једног дана бити, зиви били па видили.

ОДГОВОРИТЕ
Name

јоле

13.03.2018 10:16

Ове успјехе је постигао сведски народ.Нико не спомиње политицаре јер су они заједно са народом а народ са њима.Дисциплина,договор и рад.То код нас не пролази због народне недисциплине.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Јао, иди бре бегај

14.03.2018 17:45

Дисциплина је у свакој краљевини. Предсједник представља краља. Не мозес то примјенити на Босну. У Србији вец мозе. Народ има традицију дупелизава, спијуна, убица итд. Тако се дрзи дисциплина. Босна, Босна се покорити не мозе.

Name

колико се људи кремира у Сведској?

14.03.2018 17:37

Колико их трази социјалну помоц? Колики су порези? Ста је са становима који се 'купују'? Немој напаљивати људе лазима. Овдје морас да крадес, крујумцарис да би несто имао. Од цасти се нико не обогати те ни гроб не мозе да купи. Ја радим у социјалном и нема ста да ми нко мозе одговорити.

ОДГОВОРИТЕ