Интервју који је запалио Њемачку...!

Кад смо изгубили у полуфиналу Мундијала помислио сам: Коначно, готово је! “Пред утакмице ми се повраћало. . . Нема ту нимало радости“, каже Пер Мертезакер који је у разговору за Шпигел поделио земљу актуелних светских првака.

Фудбал 13.03.2018 | 11:00 Милиони на банковном рачуну, али мудрији ће вам рећи - срећа није у новцу. Да, олакшава живот, без њега је врло тешко, сам по себи међутим не значи много. Ипак, све већи јаз између оних који га имају у тонама и оних којима баш фали довео је до велике поделе. На чудан начин, оличена је она и у реакцијама на контроверзни интервју Пера Мертезакера за немачки Шпигел. А он је само био искрен када је, између осталог, рекао и да би најрадије преостали део сезоне пробео на трибинама. Терен га одавно не привлачи.

“У једном тренутку схватиш да ти све представља само терет, и физички и психички.... Али мораш да испоручиш. Без обзира на околности. Чак и ако се повређен од тебе се очекује да испоручиш... Нема ту нимало радости“, почео је Арсеналов штопер, али тек наредни редови запалиће немачку јавност.

Притисак...

“Пред утакмице би ми се стомак потпуно изврнуо. Толика је била мучнина, повраћало ми се, очи су ми сузиле“.

Мундијал у Немачкој 2006. године. Немачка игра полуфинале против Италије. Губи са 0:2, Азури су први погодак постигли минут пре истека другог продужетка. Разочарање? Само донекле.

“Више олакшање. Прво што сам помислио било је: Готово је! Коначно, готово је“, искрен је Мертезакер, који ће од лета радити у Арсеналовој академији.

Идеја му је да деци објасни да не смеју да запоставе школу због фудбала. Јер сматра да професионални фудбал превише троши људе. И да неће сви издржати тај притисак. Он сам више ни не размишља о игрању, иако је званично и даље део тима Арсена
Венгера.

“Моје тело је готово. Сви ми кажу да би требало да уживам у овој последњој сезони, да играм што више, да упијем све... Искрено, радије бих седео на клупи или - још боље - на трибинама. И онда ћу на крају сезоне, први пут откако сам напунио 30 година, бити слободан“.

Наравно, Мертезакер се не каје. Каже да би поново и повраћао и пролазио све мучне терапије само због успомена које је доживео. Међутим, део јавности не може да му опрости све ове јадиковке. Обичном човеку звучи неразумно да се жали неко са толико пара у банци. Са друге стране, легендарном Лотару Матеусу сметају коментари око националног тима, па се пита зашто се онда није повукао? Нејасно му је и како ће са оваквим ставом Мертезакер успевати да мотивише децу за професионални фудбал.

Увреда по друштвеним мрежама - колико хоћеш. Или боље рећи нећеш. Стручњаци и медији зато подсећају на случај Роберта Енкеа који се 2009. године убио после борбе са депресијом. Просечан навијач ту је мало лицемеран. У Енкеовом случају критиковаће фудбалски свет што га није слушао. Можда би чуо за његове проблеме. У Мертезакеровом случају пак - сам ће га напасти.

А он је само био искрен.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес