Зашто Косово још плаши Европу?

Ако је судити према ријечима косовских званичника, чланице Европске уније које нису признале Косово не могу да се мијешају у дијалог Београда и Приштине док не признају независност Косова. Због чега би им било онемогуц́ено да буду посредници, помагачи или заступници српских интереса у Бриселу?

Србија 09.03.2018 | 19:33 Посјета предсједника Србије Александра Вучиц́а Румунији била је добра прилика да се и Срби и Румуни подсјете пријатељства које веже два народа. Посјета музеју Котроцени, гдје се чува сабља коју је кнез Михаило 1863. поклонио тадашњем румунском кнезу Александру Јону Кузи у знак захвалности што је овај пропустио товар са оружјем из Русије, симболички је указала на историјске корјене румунско-српске сарадње.

На вишевјековно пријатељство указао је и сам предсједник Вучиц́, подсјетивши да Србија и Румунија никада нису ратовале.

Румунија није признала једнострано проглашену независност Косова и жели да помогне Србији у изналажењу компромисног рјешења за јужну српску покрајину, које, како је Вучиц́ рекао, постаје све вец́а мука за цијелу Европу, пошто многи знају шта су направили 2008. године.

Вучиц́еву изјаву одмах је прокоментарисао и шеф кабинета косовског предсједника Хашима Тачија Беким Чолаку ријечима да би Румунија прво требало да призна косовску независност, па да се тек онда укључи у рјешавање проблема.

Из Чолакуове изјаве испада да само оне државе које су признале независност Косова имају право да исказују мишљење поводом косовског проблема. Подсјец́амо да Румунија није једина чланица ЕУ која није признала независност Косова. Поред ње ту су и Шпанија, Грчка, Словачка и Кипар.

Због чега би њима било онемогуц́ено да буду посредници, помагачи или заступници српских интереса у Бриселу? Ако не то, оно барем да посредују у изналажењу компромисног рјешења између Београда и Приштине? Зашто Вашингтон може да буде пријатељ Косова, док се на пријатељске везе Букурешта и Београда гледа са подозрењем?

Чолакуа, а и његовог шефа Хашима Тачија, очигледно боли то што Приштина све више губи лагодну преговарачку позицију коју је доскора имала, у којој се Приштина чврсто држи својих ставова, не прихвата компромисна рјешења, не испуњава договорено, а Београд је изложен снажним притисцима да прихвата све што се од њега тражи.

Чланице ЕУ које нису признале независност Косова то су урадиле из својих интереса, а не зато што заступају интересе Србије, каже Душан Пророковиц́ са београдског Института за међународну политику и привреду.

"Оне су инсистирале на међународном праву, резолуцији Савета безбедности и сходно томе имале су у виду ситуацију на својој територији. Да ли ц́е оне заступати српске интересе зависи од пуно фактора. У сваком случају и Румунија, и Грчка и Словачка, и Шпанија, и Кипар, руководиц́е се неким својим, унутрашњим разлозима када буду доносиле даље одлуке и када се буду опредељивале према неким будуц́им споразумима између Београда и Приштине“, каже Пророковиц́.

Румунија се за непризнавање Косова опредијелила због, како Пророковиц́ каже, латентног сепаратизма у Трансилванији, као и низа нерјешених питања која се протежу још из периода између два свјетска рата, а тичу се разграничења Румуније и тадашњег Совјетског Савеза.

Може се претпоставити да је на румунску одлуку утицало и стање у Молдавији, додаје Пророковиц́ за спутникнеwс.цом, која се у Букурешту сагледава као дио румунског етничког простора, а донекле и као унутрашње питање. Сви проблеми између Придњестровља и Молдавије и те како имају утицаја на румунску политику, каже Пророковиц́.

"Са друге стране, мислим да Румунија сагледава регионалну безбједносну динамику и да схвата да би слабљење Србије вјероватно угрозило неке њихове интересе у овом тренутку. Отуда и задршка коју показује према косовском питању и супротставља се ЕУ претходних десет година", каже Пророковиц́.

Међутим, Пророковиц́ је песимистичан када говори о румунском утицају на пријем Србије у ЕУ. Румунски утицај унутар бриселских структура раван је српском, каже он. У формалном смислу, ЕУ има стандарде по којима све државе могу да утичу на пријем других чланица, али је пракса сасвим другачија.

Некада се радило о договору Британије, Француске и Немачке, данас се ствари завршавају договором Њемачке и Француске, при чему је њемачка доминантан партнер. Пророковиц́ каже да не би требало заборавити ни утицај Сједињених Држава, који је, како каже, вец́и него утицај свих источноевропских чланица заједно.

Чланице ЕУ које нису признале Косово саме су се организовале мимо Србије, каже Пророковиц́ када говори о могуц́ности стварања својеврсног "српског лобија" унутар ЕУ.

Шпанија бурно реаговала на стратегију о Западном Балкану

"Шпанија је врло децидно и оштро реаговала када је усвајана стратегија о Западном Балкану, опет штитец́и своје интересе. Колико сам упознат, Србија није имала никакву комуникацију са Шпанијом нити је улагала никакве амандмане и предлагала измене тог документа. Ми смо опредељени за даљи дијалог са Приштином, српски представници говоре о некаквом историјском компромису, међутим, друге државе наступају много оштрије. Не ради се само о Шпанији, и Кипар је издвајао своје мишљење о низу питања када су доношене одлуке унутар ЕУ", каже Пророковиц́.

То што се државе-чланице ЕУ противе косовској независности мимо Србије, само говори да је Косово преседан у међународним односима који и те како плаши низ других држава.

(НН/спутникнеwс.цом)