Звездине побједе на мишиће: Шта Милојевић мора да има на уму?

Пре две године црвено-бели су после стицања велике бодовне предности почели да скрећу у декаденцију, знамо како се то завршило. . .

Фудбал 09.03.2018 | 00:00 Подигли смо лествицу очекивања јавности и навијача.

Ову сентенцу упорно понављају на Маракани од дана кад су у августовској ноћи савладали Краснодар и први пут после десет година Лигу Европе донели на црвено-белу страну Топчидерског брда.

То подизање лествица у огледалу будућности значи да ће на Маракани покушати да пронађу боље и квалитетније од Ричмонда Боаћија и Гелора Канге и учине да ова сезона, испод које још није подвучена црта, не буде представљена само као инцидент. А у садашњости, бар код дела навијача, значи само једно: да мора да се побеђује шампионским стилом. Ауторитативно. Као у већем делу јесење сезоне.

Кад један тим веже четири првенствена тријумфа беспотребно је причати о кризи игре. Још мање резулата, али... И пре оног пенала у режији Јована Шегрта, Црвена звезда је у Новом Саду играла - онако... На мишиће и искуство, без лидерске ароме. Или се бар тако чини ако се представа на стадиону „Карађорђе“ упореди са не баш тако давним издањима. Кад се томе дода и да је Вождовац савладан поготком у 90. минуту јасно је зашто су се распламсале приче о томе да је лидер Суперлиге безГелора Канге и Ричмонда Боаћија слабији.

„Није ово била наша најбоља утакмица. Гледаћемо да извучемо поуке из свега овога“, поручио је капитен и стрелац првог гола у Новом Саду Мичел Доналд.

Ушушкани на 14 бодова предности играчи и стручни штаб Црвене звезде имаће о чему да размишљају пре наредног, згуснутог, распореда. Кад им деси меч током којег не иде фудбалери од Јапана и Аргентине се крију иза фразетина о томе како свако има право на слаб дан или слаб период. Тачно! Само, тактичком дисциплином Владан Милојевић је у добром делу сезоне искључио фактор деконцентрације и слабог дана у Звездиним резултатима. И кад би устали на леву ногу црвено-бели нису дозвољвали да их неко као Војводина „улови“ као у ситуацији код изједначујужег гола Езеа. Звезда је играла чврсто у блоку и на послетку примила гол из контре.

Недопустиво!

Дијагностиковао је то и Владан Милојевић речима да су црвено-бели направили велику глупост, мада их је Војводина и пре тога опомињала. Био је то озбиљан аперкат за тренерски понос Звездиног шефа стручног штаба, јер га је Војводина Илије Столице матирала његовим оружјем. Тако је Звезда ловила Краснодар, Келн, Арсенал, па и ЦСКА... И углавном од њих направила плен. Ти тренуци недоследности у Новом Саду неће имати страшне последице данас, али би могле да имају сутра (у јуну, јулу или августу) кад европске квалификације буду у јеку. Тада мораш да играш као у европским утакмицама ове године. Да си тркачки и тактички на ниову ривала, уједно и лукавији од њега. Да будеш Италијан.

Има још једна битна ставка везана за Звездине последње игре, која нема додирних тачака са одласимаКанге и Боаћија и евидентној голгетерској кризи Александра Пешића. Успевао је Владан Милојевић да дуго држи форму на високој тачки, можда и због чињенице да су велики европски изазови држали мобилним његове изабранике. Утакмице између Келна и Арсенала и мечеви у сендвичу двобоја са ЦСКА служиле су као показна вежба, догађаји који ће помоћи да брже прође време до онога што пола фудбалске Србије једва чека. Можда је нормално да дође до невидљивог засићења, сигурно се у свлачионици Црвене звезде некад, бар спонтано, поведе прича о томе како би било играти против Фекира, Дијаза и Тусара... Европа је ове године оставила сувише јак утисак да би била заборављена после десет дана. Посебно, што се шансеРадоњића, Ле Талека, Пешића и Бена и даље анализирају у звездашким круговима.

Прешалтавање на домаћи колосек могло је да буде резултатски много болније за црвено-беле. Овако, повећали су бодовну предност у односу на вечитог ривала, мада су против Вождовца и Војводине добрано „висили“. И посебно у Новом Саду били зрели да осете укус кикса.

Пре две сезоне Црвена звезда је почела да скреће у декеденцију кад је направила историјску предност. Знамо како се то завршило. Пролеће је узалуд потрошено. Трагови историјске јесени почели су да исчезавају. А крај, закључно са оном утакмицом у Сасуолу, био је болан.

И о томе ће Владан Милојевић и његов стручни штаб морати да воде рачуна.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар спорт