Детаљи убиства Зорана Ђинђића

За пет дана, 12. марта, навршиће се 15 година од убиства некадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића.

Србија 07.03.2018 | 21:59 2003. године у 12:25, у дворишту зграде Владе Републике Србије извршен је атентат на Ђинђића. Овај атентат је довео до ванредног стања у Србији и полицијске акције „Сабља“.

Налогодавци атентата и политичка позадина убиства премијера Србије до сада нису откривени.

Током суђења Ђинђићевим убицама Миладин Сувајџић звани Ђура Мутави описао је непосредне припреме за атентат и реакције Ђинђићевих убица на вијест о увођењу ванредног стања.

“Тих дана сам исто долазио у тај стан и чуо сам да су нашли неки стан у коме живе неке две старице и да ће из тог стана да гађају премијера. Они су ваљда ушли у тај стан, представили су се као да монтирају сателитске антене, или тако нешто. Не знам где је тачно тај стан, али сам чуо ту причу. Знам да је био 8. март, зато што је Спасојевић са Кумом дошао у стан где сам ја био у Војводе Степе 104 да честита 8. март Љиљи Бухи, донели су цвеће. Ја сам тада већ изнајмио све станове и ми смо сви били прешли са Новог Београда у град. Неко на Вождовац, неко у Војислава Илића, а Спасојевић је следећег дана ишао на Баново Брдо. У тим становима још нико није био и он ми је рекао да опремим те станове, да ставим у њих више хране, сокова и свега, да буде постељине и тако даље, и да му дам кључеве од та два стана", испричао је Сувајџић.



Према његовим ријечима, сљедећег дана, 9. марта, добио је увече поруку негдје око седам сати да дође у стан у Војводе Степе 259.

"Тамо су били Багзи и Сретко Калинић. Багзи, иначе, када је био пуштен после оног покушаја атентата и када је ушао у тај стан, више није излазио из тог стана уопште до овог дана. Када сам ја стигао у стан, они су били већ спремни, биле су ташне спремне и Багзи ми је рекао да је Спасојевић рекао да њих двојицу пребацим у Синђелићеву улицу, у стан бр. 40 и да узмем Спасојевићеве ствари, све телефоне, имао је тамо безброј телефона, и да ћемо ићи тако да ћу ја ићи испред њих. Ја сам био са "кадетом", а они су ишли у "голфу" који је био Калинићев, "голф" тројка, црни. Дошли смо до тог стана и ушли унутра", рекао је он.



Испричао је да је у међувремену добио поруку да дође хитно на кеца, то је био стан у Велимира Тодоровића бр. 2.

"Ту су иначе спавали Милош Симовић, Александар Симовић, Нинослав Константиновић и Милисављевић. Тамо је био Спасојевић, Кум, Сретко, Константиновић и браћа Симовић. Каже Спасојевић – Ти ћеш да идеш сутра на улицу ради малера. Био сам вероватно блед и каже – шта си се уплашио, нећеш и овако ништа радити, само ћеш да стојиш, да будемо сви укључени у то. Душан је испитивао Константиновића да ли је он сигуран да је то сигурно, пошто нисам тада још тачно знао шта је сигурно, шта није сигурно – каже, да ли је то тамо сигурно, да ли је сто посто. И онда му је он одговорио да јесте, да се не брине ништа, да ће да буде све у реду. Знам да је Душан причао да ће Ђинђић, чим дође у владу бити убијен. Први пут када дође у Владу да ће бити убијен", свједочио је Сувајџић.



Сљедеће јутро је, како тврди, изашао како му је и наређено. Укључио је телефон, позвао је и убрзо се јавио Милош Симовић. Симовић му је рекао му да се вози од Партизановог стадиона до Звезде, ту према кружном току, када се иде према Кафе кафеу.

"Возио сам се ту једно пола сата. То ми је било бесмислено и онда сам назвао Симовића и рекао сам – дај да негде станем, шта се ту три улице возам у круг стално. Он је иначе стајао ту код Руда и онда ми је он рекао – важи Ђука, стани ту на аутобуску станицу код Руда. Значи, ту смо негде били ујутру од пола девет. У међувремену ме је звао Спасојевић, само да види да ли сам изашао, пошто је Спасојевић имао мој број. Значи, он је мене могао да назове, а ја њега нисам. Ја сам могао само Симовића да зовем.

Рекао ми је док сам се возио, да је мој задатак да, ако видим три БМВ-а, један црни, у колони, да му јавим. А он је стајао одмах ту, тако да је то било бесмислено. Али мислим, нема везе, он је то рекао и после свега тога он ме је звао да уђем у ауто пошто је било хладно, падала је киша. Сео сам у ауто и видео сам да има четири специјале. Једна специјала је била за мене и Спасојевића, друга специјала је била са тим човеком из обезбеђења премијера Ђинђића, трећа специјала је била са актерима, дирекним учесницима, значи, са оним људима који ће да убију", испричао је Сувајџић.

Рекао је да су му саопштили да су нашли неку канцеларију и да лепо уђу унутра ујутру и ту су сигурни до једно три сата, али је Спасојевић рекао – ако не дође до атентата да они у пола три напуштају канцеларију.



"Четврти телефон је био са Кумом и још неким, не знам ко је још био на тој линији, а знам да је био Кум. Миша ми је испричао да ће одатле да се гађа премијер и да је његов задатак да када види ту колону од три аута да им јави, да они благовремено наместе пушку, да не би стално пушка стајала на прозору, да им он јави и они су отприлике израчунали – да рецимо нема гужве на том потезу између Руда и Владе, да им треба отприлике 2-3 минута да они стигну и значи, довољно да наместе пушку", испричао је он.

Према његовим речима Спасојевић је звао више пута, распитивао се да ли су они сигурни у тој канцеларији.

"Закључио сам да Спасојевић није имао дирекну везу са овим убицама. Стално је питао јесу ли сигурни. Много пута је звао Мишу, каже Миша – све је у реду, немој да се нервираш и стално је питао за овог из обезбеђења, да ли се јавља. И Миша каже – не јавља се, али смо се ми договорили да кад буде нешто, кад буде кретао премијер, да ће он да јави. И тако је тај дан прошао", рекао је Сувајџић.

Сљедећег дана, 11. марта, опет су изашли сви напоље и дан је протекао малтене исто.

"Једина промена је била што смо Спасојевић и ја заменили аута. Спасојевић је рекао да му је упадљив тај "голф" тројка, затамљени. Звао ме је и да му купим неке лекове пошто је био прехлађен. Виђали смо их ја и Миша, седам, осам пута смо их видели да су прошли ту где смо ми стајали код Руда. И дан се опет завршио. Није било никаквих покрета премијера према Влади", испричао је.

Наредног дана је била сриједа 12. март.

"Онда смо опет стали тамо ујутру и негде ту око 11 сати он се чуо више пута, значи, он се стално чуо са Спасојевићем, он стално њега зове, иако смо сад већ били раздвојени. И у том тренутку ја видим да се Симовић свађа са Спасојевићем, каже – Дућо, нема шансе да су овуда прошли, нема шансе, сто посто нису прошли овуда. Видим да овај виче, чујем, овај телефон држи и каже – ту смо Ђука и ја, па нису могли ту поред нас проћи.

И онда му спусти Спасојевић телефон и Симовић ми каже да је Спасојевић полудео, да се дере и да вришти и да нас двојица нисмо уопште уочили колону. Ми смо били сигурни у то да нису ту прошли, пошто смо стајали на аутобуској станици која је одмах поред пута. И посвађали су се они, мислим не посвађали, Душан му је рекао свашта тамо, шта ја знам. Симовић ми је рекао да идем у стан", испричао је Сувајџић.

То је било негдје око пола 12.

"Пошто сам ја ауто даље паркирао оданде док сам отишао до аута, отишао сам у стан. И таман сам ушао у стан и добио сам поруку на пејџер да се хитно јавим. Пошто нисам могао да специјалу из стана укључујем, онда сам изашао напоље и опет сам се вратио на Ауто-команду, укључио сам телефон, ја сам га назвао и рекао ми је да останем ту код Ауто-команде, ту има паркић један, иначе испред су оне радњице, а иза је паркић. Да стојим ту, у том паркићу, а ту су стајали таксисти преко пута. Ја не знам колико, пошто сам био узнемирен, уплашен, тако да не знам колико сам седео, али нисам дуго. Знам да није много времена прошло, Симовић ме је назвао и рекао да хитно дођем, што хитније, што пре да дођем до гаража на Новом Београду", рекао је Сувајџић.

Према његовим ријечима имали су двије гараже преко пута Палате федерације.

"Паркирао сам се и после једно минут, два, пошто су то оне дуге гараже са оним подземним пролазом, видео сам да Симовић са "ибицом" излази из гаража, видео сам да је са њим Константиновић и још двојица су била у ауту, али нисам знао тачно ко је. Ништа ми нису рекли, нити су ми махнули. Ја сам мислио да треба још некога да сачекам. Јасно ми је било да се то све што је требало да се деси, десило", рекао је Сувајџић.

12. март увече имена су ишла НА ТВ-­у, слике су излазиле, била је општа параноја.

"Шта је ово, шта се ово сад дешава, нису се надали томе. Спасојевић је био узнемирен због тих слика, није очекивао то, уопште нису очекивали ванредно стање, али рекао је да то нема везе – да се иде до краја. Требало је да одем у тај стан где су Кум и Звездан и да пренесем Звездану да иде у Јединицу и да је сад све на њему и то ми је једно пет пута поновио Спасојевић и тресао ме овако и каже – кажи му да је све на њему и да ја чекам на њих и да је све на њему, стално ми је то понављао.

Спасојевић је тада, значи још пре подне када сам га нашао, рекао – чим његова слика изађе да свима пренесем да иду у шуме, ако немају где друго да иду, да иду у шуме и да највише треба десет дана да се дигне ЈСО. И да, ако се иде у шуме, сви имају неке мале радио-апарате и да слушају. Када ЈСО крене да ћемо се ми, он и његови људи, њима прикључити. Али чим се његова слика појави на ТВ-у да сви иду, ако имају нека склоништа нека их сами себи нађу, ако немају склоништа да иду у шуме", сведочио је Сувајџић.

Он је испричао да је Спасојевић рекао да кад крене ЈСО да ће да се освоји влада и још неке институције од виталног значаја, као аеродом и тако даље и да нема повратка.

"Рекао је – са бандом нема повратка, ово се иде до краја. Очекивао је да крене ЈСО сваки дан. Спасојевић је био изван себе. Пејаковић је рекао да је био у Јединици, да је причао, сада не знам са ким, мислим да је рекао да је причао и са Гумарем и са Звезданом, сад не знам тачно, са неким од њих двојице је причао. Да су они рекли да не могу да реагују, да су опкољени и онда је саопштио да су ухапсили Леонида. Спасојевић је био изван себе – како сте могли да дозволите да ухапсе Леонида. Ви сте тада требали да реагујете одмах, то је ваш човек, како сте могли да пустите да вас хапси обична полиција. Онда је беснео и рекао да ЈСО мора да се дигне, да мора да се дигне Јединица, шта чекају више, шта не може, шта ово, шта оно. Каже – ја само чекам на њих.

Све у свему, знам да је причао о тим неким плановима А, Б, Ц. Ако треба и струја да се уништи и да им срушимо Газелу и чуда, мислим, да не псујем ту шта је све причао. Каже – мора да се иде у коначни обрачун. Нема више чекања. Што више будемо чекали, онда смо изгубљени", испричао је Младен Сувајџић.

Извор: Курир