Изгубљена још једна година

Још једна година за евентуално покретање производње шећера у бијељинској „Шећерани“ бесповратно је изгубљена. Тек од 2019. године, уколико би се појавио озбиљан купац и инвеститор, могло би се размишљати о поновном покретању ове фабрике.

Република Српска 06.03.2018 | 09:33 Небојша Матић, актуелни стечајни управник бијељинске Фабрике шећера, након доласка  на ову функцију, на коју га је Окружни привредни суд у Бијељини именовао прије четири мјесеца, тврди да је за око 50 одсто смањио трошкове стечајног поступка.

„Умјесто 21 радника, данас имамо седморо запослених, пет портира и једну радницу у администрацији. Бивши стечајни управник Лазо Ђурђевић је смијењен са те позиције, јер није желио да прихвати обавезу израде стечајног плана за „Шећерану“. Ја сам ту обавезу прихватио, а након два мјесеца разговора чланови Одбора повјерилаца су ми саопштили да нису у могућности да обезбиједе сагласност свих повјерилаца за израду стечајног плана. Наравно, није постојао ни заинтересовани инвеститор за обнављање производње. Обавијестио сам суд да се одустало од доношења плана реорганизације, јер су они који су инсистирали на изради стечајног плана одустали од те намјере“, каже Матић.

Уколико не буде инвеститора, фабрика иде на добош
Матић истиче да је након тога Одбор повјерилаца донио одлуку о изради Прединвестиционе студије за „Шећерану“, којом би се тачно дефинисало шта је неопходно урадити да би ова фабрика поново прорадила и колико би све то коштало.

Казао је да су у групи за израду Прединвестиционе студије ангажовани Зоран Павловић, економски аналитичар из Бањалуке, Раде Ракић, бивши директор за производњу, Мехо Фафулић, бивши генерални директор, Слободан Ракић, представник фирме „Меринг“ из Зрењанина и повјерилац Војо Николић из Брчког.

„Сви они су уједно и повјериоци у стечајном поступку и потражују око три милиона марака. Та група је ангажована од стране Одбора повјерилаца и добила је налог да до 18. марта изради Прединвестициону студију, када ће бити одржан и састанак Одбора повјерилаца“, рекао је Матић.

Додао је да ће ова студија бити преведена на енглески језик и да ће у року од два мјесеца бити достављена на увид свим релевантним институцијама у РС и БиХ, те свим потенцијалним инвеститорима.

Након тога Скупштина повјерилаца ће се поново састати и одлучиваће о евентуалним понудама инвеститора.

„Уколико не буде заинтересованих  инвеститора, приступиће се класичној продаји фабрике и окончању стечајног поступка подјелом средстава из стечајне масе“, рекао је Матић.

Горан Вајкић поново доставио понуду за „Шећерану“
Он је подсјетио да је у Црној Гори обновљен судски поступак око враћања у посјед 26 станова у Бијелој који припадају „Шећерани“.

„Тај поступак може трајати од годину и по до три године. У међувремену смо добили понуду Горана Вајкића из Бањалуке који нуди 6,95 милиона КМ за имовину стечајног дужника. У његовој понуди наведено је да жели да се направи план реорганизације предузећа и стечајни план, а основ тог плана био би да Шећерана оснује ново привредно друштво и да оснивачки улог буде комплетна имовина Фабрике шећера у стечају. Вајкић не прихвата да то буду и признате обавезе, односно потраживања према повјериоцима“, истакао је Матић.

Каже да је недостатак Вајкићеве понуде је у томе што он очекује да предузеће које се налази у стечају формира ново привредно друштво, док закон то не познаје, јер фирма која оснива ново привредно друштво мора бити ликвидна и мора бити без икаквих дугова према Пореској управи.

„Он искључује чињеницу да имамо обавезу исплате око 16 милиона признатих потраживања према повјериоцима. Вајкић не даје ни банкарску гаранцију да ће извршити ремонт фабрике и да ће покренути процес производње“, каже Матић.

Вајкићеву кориговану понуду Одбор повјерилаца „Шећеране“ још увијек  није размотрио и та понуда ће бити разматрана у наредној седмици.

Треба имати у виду да само призната потраживања радника „Шећеране“ износе око 6,5 милиона КМ. Матић каже да озбиљни инвеститори, који би жељели да купе „Шећерану“, морају располагати са 40 до 50 милиона КМ, јер је неопходно извршити генерални ремонт постројења, припремити производњу шећерне репе, вратити изгубљено повјерење код пољопривредника, обезбиједити 250 до 300 нових радних мјеста. Уз све то, Матић подсјећа да је посљедњи ремонт фабричких постројења у 2011. години извршен у обиму од пет до 10 одсто.

(Цапитал)