Анализе о трећем блоку у Српској

На политичкој сцени Српске постоји огроман политички простор за блок који би дјеловао одвојено од постојећа два, предвођена СНСД-ом и СДС-ом, али не и реалне снаге које би дјеловањем такав блок учиниле стварним, сматрају наши саговорници!

Република Српска 02.03.2018 | 19:31 Они истичу да је у јавности дошло до замора од политичких лица која деценијама кроје политику у нашој земљи али да истовремено нема нових који би били у стању озбиљније уздрмати постојеће коалиције које чине СНСД-ДНС-СП са једне и политичке странке окупљене у Савезу за промјене са друге, што доводи до једне безизлазне ситуације гдје грађанима постаје свеједно ко је побједио на изборима и за кога су могли да гласају.

Нема истрајности

Политички аналитичар Радомир Нешковић истиче да политичког простора дефинитивно има, али да стварање трећег блока тренутно постоји само као могућност.

– Да би се направио истински трећи блок потребан је новац, подршка Српске православне цркве, шире јавности, домаћих и страних фактора, медија. Ако само једно недостаје тешко се изборити за своје мјесто на домаћој политичкој сцени. Међутим, и уз то све тај блок би мого да буде само  пандан према постојећа два, никако не би могао са сцене потпуно скинути и СНСД и СДС, па да самостално влада.



Према Нешковићу, да би добио подршку, тај блок би требао да се бави стварним проблемима без демагогије која тренутно преовладава на политичкој сцени.

– Трећи блок као потенцијална и реална могућност постоји али не вјерујем да ће се направити јер је потребно да се испуни низ услова. У тој партији требала би бити нека нова лица непозната јавности, никако лидери постојећих политичких странака који се већ годинама нуде бирачима. Нови профилисани програм, нови приступ, некорумпирана лица са јасном подршком и истрајношћу да дјелују четири или пет година у опозицији док се у потпуности не профилишу. Потребно је бавити се стварним проблемима, конкретно објаснити начин на који их планирају ријешавати, затим написати средњерочни план за РС, евентуално и БиХ. Написати шта ће конкретно урадити за годину дана, јасно и чисто, а не демагогија гдје се само каже “радићемо на отварању радних мјеста, стварању повољног пословног амбијента”, без било какве конкретизације – истиче Нешковић.

Он додаје да не очекује појаву трећег блока у скорије вријеме јер за то нема никаквих реалних назнака.

– Тренутно сви раде на исти начин, свугдје се гурају само страначки људи, ако ниси у странци ниси нигдје. Такође, људи се радије одлучују направити десетак мини странака, него ући у озбиљнију причу. Код нас се пати од лидерства. Умјесто да се направи један стварни трећи блок, код нас на пет људи иду два лидера – каже Нешковић.



И политички аналитичар Тања Топић се слаже да постоји празан политички простор јер је, како истиче, чињеница да половина гласача не излази на изборе.

– Они у постојећој понуди нису препознали ниједну политичку партију која би била израз њихових увјерења, начела или нечег по чему се равнају. Са друге стране, имате бројне политичке партије које дјелују, али имају исту идеолошку профилацију – истиче она.

Огроман простор који се намеће за нову политичку опцију, према ријечима Топићеве, јесте простор који би попунила једна политичка понуда која би имала одређену економску и социјалну визију.

– Тај простор је потпуно занемарен и људи се већ лагано окрећу од тема које им намећу политичке партије ка питањима о животном стандарду, томе како живе и каква им је економска и социјална ситуација и ту се налази један огроман простор за дјеловање неке политичке опције. Међутим, скептична сам, јер је РС мален простор у којем имате мало нових људи са визијом и идејом који би попунили све те празнине које се појављују на политичкој сцени. Бојим се да би агонија те политичке “рупе” могла трајати још дуго – каже наша саговорница.

Она истиче да би се у будућности неке организације могле  трансформисати те да би један дио људи који је био активан у неким другим сегментима као што је невладин сектор могли прелазити у политику.

– Али због већ поменуте оскудности људи са идејама, у једном скученом простору каква је РС не треба очекивати неку тектонску промјену и неки нови блок који би представљао опоненте или алтернативу постојећим партијама. Видјели смо у Хрватској из ког простора су настали Орах и Живи зид. Настали су као једна врста незадовољства постојећим најјачим политичким опцијама, али у сусједној земљи имате једну врсту грађанског активизма који је пуно снажнији него што је у БиХ која тренутно нема ту врсту капацитета.

Ни досадашњи тренд у којем су нове политичке опције настајале тако што су појединци напуштали постојеће политичке структуре и са собом повлачили одређен број људи, према Топићевој, неће се мијењати.

– Зато се више може очекивати та нека врста сегментација нових-старих опција и људи него да се као озбиљна алтернатива наметне неко ко није био присутан у политичком животу дужи низ година. За нашу политичку сцену карактеристично је да уопште нема идеолошког профилисања међу партијама и да вриједности које декларативно, као и у статуту и програму поједине политичке партије заступају нису оне вриједности које оне спроводе у дјело. Ту имамо потпуно неразликовање лијевих и десних партија и теме којима се баве и лијеви и десни су потпуно исте. Тако да ни у постојећем спектру немамо никакву врсту профилисаности. Политика је постала бизнис, свако настоји остварити своје личне интересе. Немате пуно простора за увјерења, идеологију и онда вам је логично да свако настоји да веома брзо реализује своје приватне личне интересе, а то је најбоље урадити кроз бављење политиком – наглашава Топићева.

Овдашњи народ тешко прихвата промјене!



Социолог Иван Шијаковић сматра да овдашњи народ тешко прихвата промјене, те се више ослања на навике, нешто већ виђено, на већ формиране стереотипе о чуварима националног идентитета, на вође и њихова обећања.

– Народ радије вјерује вођама него себи, свом труду, раду, знању и ставовима, више воле да их вође варају како би имали алиби за кукање и жалопојке о лошем стању и томе како су сви политичари исти и да нема бољих од ових садашњих.

Дакле, према Шијаковићу, простора за нове политичке опције нема, а њихово постојање је само заблуда.

– Избори нам упорно показују да само старе опције имају пролаз код грађана и они који се удену у њихове коалиције. Никакви програми, нове идеје и понуде немају шансе. Једино новац, да се купе гласови. Рачуница је једноставна: имате ли милион марака, онда можете купити око 15 хиљада гласова и ући у Скупштину. На изборима 2014. године, према истраживању неколико агенција, купљено је (од стране већине странака које су ушле у Скупштину РС) око 160 хиљада гласова. Народ ће се томе и у будућности прилагођавати и тражити новац да би гласао и излазио на изборе – закључио је Шијаковић.

(СрпскаЦафе)