Прича: "Никад више" Звезда и Стеауа!

Александер Чеферин, председник УЕФА, преузео је улогу реформатора европског фудбала, али његове одлуке изазвале су озбиљне поделе и расправе.

Фудбал 04.03.2018 | 23:00 Словенац тврди да покушава да нађе моделе који ће направити баланс између великих и малих савеза и клубова, али је очигледније да ће из практичних, економских, тржишних разлога отворено стати на страну великих.

Формирање Лиге нација био је први повод за расправу. Једни сматрају да се по новом систему квалификовања на Европско првенство кроз Лигу нација, као и кроз класичне квалификације, и "малим" селекцијама даје место на ЕУРО, док критичари истичу само чињеницу да ће у Лиги нација, захваљујући подели по европским лигама, велики играти углавном са великима.

А, мали неће видети велике ни у пријатељским мечевима, јер их више нема.

У првој европској групи играће: Немачка, Француска, Холандија, Белгија, Швајцарска, Исланд, Португалија, Италија, Пољска, Хрватска, Енглеска и Шпанија. Остали до Лиге А могу заобилазним путем, победама у својим лигама. Србија је, на пример, у Ц лиги и да би заиграла у групи са Енглезима или Шпанцима, требаће јој „о-хо-хо времена“ (читај година).

Други повод за расправу јесте нови формат Лиге шампиона. Оно што су својевремено урадиле Стеауа и Црвена звезда, да постану прваци Европе, спада у категорију чуда, али сада се сваком променом система такмичења, али и квалификовања за елитно такмичење, убија чак и трачак наде да таква чуда икада више могу да се понове.

"Ја не могу обећати месец, јер нисам трговац сновима", рекао је Александер Чеферин, председник УЕФА, и ту је требало да заврши реченицу када је представио нови концепт такмичења у Лиги шампиона.

Јер се већ у наставку исте реченице заправо претворио у трговца, али не снова, већ шарених лажа.

"Борићу се рукама и ногама да уведем мере које ће вратити равнотежу..."

Јер суштина је, заправо, била у финишу говора: "...Не могу да тврдим да ће клубови попут Стеауе или Црвене звезде бити ти чија ће имена бити угравирана на пехару Лиге шампиона...".

И неће. Јер равнотеже нема и тешко да ће је икада и бити.

Захваљујући финансијској раслојености и новим квалификационим путевима, мањи клубови попут српског шампиона још теже ће и долазити до елитног такмичења, а у "гравирање имена" може се веровати колико и у легенду да на крају дуге седи патуљак са златним ћупом.

Дакле, левичарске идеје бившег председника УЕФА Мишела Платинија о равноправности и "братству и јединству" пале су у воду, јер је фудбал одавно озбиљан бизнис у којем предност добијају велики играчи.

Уосталом, његова реформа Лиге шампиона и квалификација је у неку руку било једнократно решење и чиста утопија, јер је Мишел ономад и победио у трци за председника УЕФА тако што је придобио гласове малих савеза причама о великим шансама.

Мишел јесте раздвојио шампионе и оне који нису, дао две квалификационе стазе и шансу малима да играју мало озбиљног фудбала у Лиги шампиона. Додуше, више да се с њима играју, али хајде...

После Мишела дошао је Александер и вратио ствари на своје место. Најбољи ће убуће имати још више загарантованих места и неће се превише мешати са "плебсом".

Шпанија, Немачка, Енглеска и Италија имаће по четири директна учесника, Француска и Русија по два, Португалија, Украјина, Белгија и Турска по један. Укупно 24 директна.

Фудбалска "боранија" нагурана је у један "шампионски лонац" из којег ће претећи четири учесника Лиге шампиона. Два клуба ће доћи још из нешампионске руте, плус победник Лиге шампиона и Лиге Европе. Укупно 32.

Чини се да су велики на мала врата прогурали своју идеју о лиги богатих, само је некадашња Група 14 трансформисана и проширена за пар имена из Русије, Украјине, Португалије.

У шампионску руту квалификација сада су укључени и прваци из Холандије, Чешке, Швајцарске, Грчке, а првак Србије да би играо у Лиги шампиона мора да прође четири кола квалификација. Није немогуће, али јесте изузетно тешко.

За утеху првацима, који неће видети Лигу шампиона, јесте податак да кад год да испадну на путу ка елити, настављају квалификације за Лигу Европе.

Нема, дакле, никакве приче о било каквој равнотежи, јер с једне стране су велики системи, шеици, тајкуни, а са друге клубови који продајом играча крпе рупе у буџету и преживљавају.

Партизан је једини српски клуб који је учествовао у модерном издању Лиге шампиона. Црно-бели су наступали у сезонама 2003/2004 и 2010/2011, те били на корак још неколико пута.

Извор: Б92