Страначки договор, па столица у НСРС

Због начина на који се формирају страначке изборне листе за избор посланика у три највиша парламента у БиХ, отвара се могућност да политичари који не добију повјерење грађана у парламенте уђу пречицом, преко компензационих листа.

Босна и Херцеговина 27.02.2018 | 07:14 Ако се погледају изборни резултати са општих избора из 2014. године, може се видјети да је сваки четврти посланик у Представничком дому БиХ, Народној скупштини РС и Представничком дому ФБиХ у парламент ушао не зато јер је добио повјерење грађана, већ зато што су их страначки шефови ставили на компензационе листе.

Из доступних материјала на интернет сајту Централне изборне комисије БиХ може се видјети да је неколико предсједника политичких странака у парламент ушло а да за њих нису гласали грађани, већ зато јер су их странке ставиле на компензационе листе.

Максида Пирић, портпарол ЦИК-а БиХ, каже да су компензациони мандати прописани Изборним законом БиХ, како би се обезбиједило да се компензује недовољна пропорционалност на нивоу ентитета.

Према нашем изборном законодавству, компензациони мандати служе да би се задовољила етничка и полна структура међу изабраним посланицима. Међутим, поставља се питање на који начин би компензационе листе требало да буду састављане.

Према ријечима Пирићеве, политичка странка има право да састави листу кандидата за компензационе мандате како сама жели, а у парламент ће ући кандидати на врху листе, без обзира на то да ли су добили или нису добили повјерење грађана.

"Теоретски, може се десити да први на компензационој листи не освоји ниједан глас грађана, он ипак добија компензацијски мандат", истиче она.

Вехид Шехић, директор Форума грађана Тузла и бивши предсједник ЦИК-а, истиче да није упитно постојање компензационих листи, него како се кандидати на њих постављају.

"Могло би се, рецимо, размислити да се кандидати не одређују унапријед, него да компензационе мандате добију они који су освојили највише гласова, а нису могли ући на редовне листе", наводи Шехић. Он би, како каже, ишао и корак даље: предложио би да се у домове народа не могу именовати делегати који нису освојили повјерење грађана на редовним листама.

"Нећу о именима, али знам неколико делегата који нису прошли као посланици, па сад као делегати желе да се докажу па су често најрадикалнији и најгласнији", каже он.

Дарио Јовановић, директор пројекта Под лупом - Коалиције за слободне и поштене изборе, каже да постоје и добре и лоше стране.

"Компензацијске листе су корисне јер осигуравају праведнији систем расподјеле мандата по политичким субјектима. Оне у обзир узимају "расуте гласове" по изборним јединицама и политичким субјектима, те доприносе да сви добију што је више могуће сразмјеран број мандата у односу на укупан број освојених гласова на изборима, на нивоу ентитета", наводи он. Са друге, пак, стране, каже да оне неријетко служе и као инструмент додатног осигурања да ће поједини кандидати на изборима добити мандат и ако не добију довољан број гласова на редовним листама.

"У прошлости смо имали случајеве да су поједини носиоци на кандидатским листама такође носиоци на компензацијским листама, што је јасан знак да поједини кандидати за сваки случај покушавају обезбиједити мандат кроз компензацијске листе уколико изостане подршка грађана за њих.

С тим у вези, изборни легитимитет посланика који су добили мандат кроз компензацијске листе може, али и не мора с обзиром на постојање више изборних јединица, бити мањи од изборног легитимитета којег имају посланици бирани на редовним кандидатским листама", закључује он.

(Независне новине)