Прича: Играч који је Милојевићев европски концепт ставио под конац!

Леви бек црвено-белих донео можда и пресудни квалитет последњој линији Црвене звезде у овој сезони.

Фудбал 27.02.2018 | 22:00 Делије су волеле Луиса Ибањеза. А како и не би - 10 голова и 15 асистенција у шампионској сезони. То је оно што Црвена звезда тражи. Лучо је био миљеник, безброј пута су присталице најтрофејнијег српског клуба призивале омаленог Аргентинца да се врати након лоше сезоне у Трабзону, али то није било реално. Управа клуба са стадиона Рајко Митић прошлог лета имала је тежак задатак да пронађе адекватног играча који би коначно покрио критично место крај аут-линије. Одлука је пала на Милана Родића.

Бојажљиво је звездашка јавност гледала на овај клупски потез. Милојевић је свом новом играчу одмах указао велико поверење, практично га је без тренинга убацио у ватру на утакмици са Спартом из Прага и одмах је положио пријемни. Доскорашњи фудбалер Крила Совјетов и бивши млади репрезентативац Србије у дефанзиви је беспрекорно одрадио послове, али недостајале су му утакмице за нешто више. Потом се догодио неугодни прелом прста на нози, који је одложио улазак у прави такмичарски ритам момка из Дрвара.

Милојевићу је још тада био свестан да без Родића нема ни његових дефанзивних замисли у Европи. То је потврђено у Краснодару, када је у Звездиној одбрани без стаменог левог бека дувало са свих страна, а пораз од 3:2 на крају био одличан резултат. Свим љубитељима фудбала којима је црвено-бело при срцу, постало је и дефинтивнино јасно: Црвеној звезди за озбиљан европски учинак није потребан играч строго офанзивних нападачких карактеристика, већ неко као што је Милан Родић. Играч којег ће бити када треба да се „ухапси“ противничко десно крило, дефанзивац који ће покрити леђа Дамијану ле Талеку и главом почистити лопту из свог шеснаестарца. Играч који ће дефанзивне идеје Владана Милојевића учинити да делују готово перфектно.

А за Родићев учинак у офанзиви и све чешће придодавање нападу недостајало је само нешто више даха. Из утакмице у утакмицу, без ситних повреда као окова око врата, леви дефанзивни бок Црвене звезде је постајао све агилнији. Родић је нападачки потенцијал наговестио против БАТЕ Борисова и Арсеналу на стадиону Рајко Митић, прескочио је гостовања у Келну и Лондону, али је онда експлодирао у Борисову. Три велике шансе и уздрмана пречка на Борисов Арени на почетку другог полувремена. Остало је 0:0, иако је Звезда у далекој Белорусији управо захваљујући Родићу могла да обезбеди пласман у осмину финала.

"Не размишљам више о тој пречки. Верујем да ће се све то вратити када буде најпотребније, можда већ против Келна. Одиграо сам добро, али не размишљам о свом учинку, важно је да екипа као целина добро функционише, нарочито задња линија чији сам и ја део", истакао је Родић.

И вратило се баш против Келна у Београду. Родић је у одлучујућој утакмици за европско пролеће протутњао у 22. минуту по својој левој страни, добио правовремену лопту од Ненада Крстичића, а онда на правом месту пронашао лукавог Срнића. Црвена звезда је најзад дочекала оно за чим је жудила 26 година, аРодић потврдио епитет једног од највећих погодака када су у питању појачања од прошлог лета.

Гола није било читаве јесени, али су баш та асистенција и стабилне игре, утицале да Родић прикупи огромно самопоуздање за пролеће. Против ЦСКА је заједно са Немањом Радоњићем био задужен да онеспособи десни бок Армејаца и колико је то могуће осујети офанзивне квалитете Марија Фернандеза, у чему се и успело, док је са друге стране тандем на левом Звезином боку био задужен да из контранапада превари Армејце.

Нажалост, црвено-белима је за осмину финала Лиге Европе недостајао гол, емотивна и физичка испражњеностМилојевићевог тима након гостовања у Москви били су огрмони, али је Родић за Суботицу сачувао нештоенергије и барута у својим ногама. Био је најприсебнији код одличног центаршута Милијаша, а онда довољно прецизан за потпуни преокрет на Градском стадиону у финишу првог полувремена. После првенца, у свега три минута, дошао је и други гол у црвено-белом дресу.

„Не могу да кријем радост, голови у Црвеној звезди су нешто о чему сви ми којима су црвена и бела боја у срцу сањамо, а ја сам успео два пута да осетим ту радост и видим лопту у противничкој мрежи. Код првог поготка Ненад Милијаш извео је одличан слободан ударац и најбоље сам се снашао на другој стативи. Код другог сам спремно чекао лопту на ивици шеснаестерца и испоставило се да сам се нашао на правом месту. Свакако ће ми овај сусрет у Суботици остати један од најлепших у каријери“, рекао је Родић.

Звезди је после европске одисеје за понос сада преостао напад на шампиоску титулу. Вечити ривал је на 11 бодова удаљености, што неће бити превила предност након поделе бодова. Родић ће у домаћем првенству сада морати потпуно да промени свој начин игре и значајно се приближи противничком шеснаестерцу. КодВладана Милојевића све полази од добре дефанзивне поставке на терену, па већих искакања из шаблона неће смети да буде, али ако буде морало, баш као што је то био случај у финишу првог полувремена у Суботици, нема сумње да ће Звездин десни бек бити спреман да одреагује на прави начин.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт