Ово су гранични спорови Балкана

Поучена искуством неријешеног граничног питања између Хрватске и Словеније, Европска унија упозорила је да више неће увозити такве проблеме и да их балканске земље које јој желе приступити морају прије тога ријешити.

Свијет 25.02.2018 | 21:23 Агенција "Франце Прессе" доноси преглед тих спорова.

Албанија и Грчка

Споразум из 2009. између Тиране и Атине о граници на Јонском мору поништен је наредне године на највишем албанском суду због "кршења албанских права и интереса".

Двије земље надају се да ће склопити нови споразум у априлу. У игри су залихе нафте и гаса у том сектору.

Босна и Херцеговина и Хрватска

Босна и Херцеговина и Хрватска дијеле границу дугу 1.000 километара. Потписале су уговор о граници за вријеме предсједника Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића. 

Уговор је ратификован у бх. парламенту, али у Сабору није. Спорно је подручје код Неума, јединог излаза БиХ на море. Хрватска је накнадно пронашла документе који показују да су два острва, Велики и Мали Шкој, те врх полуострва Клека хрватски, иако су у оригиналном документу припали БиХ.

С БиХ је проблематична и тачка на Уни код Хрватске Костајнице. 

Босна и Херцеговина и Србија

Сарајево и Београд морају да се договоре о босанској енклави код Руда на југу БиХ, насељеној и величине четири километара квадратна, која улази у србијанску територију.

Други проблем је захтјев Србије за проширењем територије на подручје двије хидроелектране на Дрини. Београд такође тражи подручје око 12 километара дуге жељезничке пруге која повезује Србију и Црну Гору а прелази преко територије БиХ.

Косово и Црна Гора

Косово и Црна Гора потписали су 2015. године споразум који дефинише границу у једном планинском подручју.

Црна Гора га је ратификовала, али Косово није због противљења опозиције чији су посланици у парламенту чак због тога бацили сузавац. Приједлог закона поново је на дневном реду парламента.

Црна Гора и Хрватска

Око Превлаке, на граници с Црном Гором, на снази је привремени режим из 2002. године - копнена граница је повучена код мјеста Конфин, тако да "копно" припада Хрватској, док је морска зона уз лијеву обале Превлаке "мјешовита зона".

Србија и Косово

Србија не признаје независност Косова на чијем сјеверу живе Срби.

Србија и Хрватска

Двије земље покушавају од 2003. године да постигну договор о дијелу границе код Дунава, недалеко од Бачке Паланке.

Хрватска се позива на катастарске границе из бивше Југославије. Према катастру, на лијевој, српској страни Дунава Хрватска има 11.500 хектара, а Србија на десној, хрватској страни има 900 хектара земљишта.

Србија сматра да граница треба да иде средином ријеке. То темељи на аргументацији да је скупштина Војводине 1946. године донијела привремени закон којим је рекла да граница иде Дунавом. Хрватски извори говоре да такав закон никада није примијењен, да је био донесен једнострано и да је био привремен те да се граница, када се касније усталила, водила катастром, преноси "Вецерњи.ба".

Предсједници двије земље одлучили су да би то питање требало да буде ријешено у року од двије године, а ако се у томе не успије, Хрватска жели да иде на међународни суд. 

Извор: Вечерњи.ба