СП: Шта Србија мора да исправи за меч са Аустријом?

Четири ствари које су одлучиле сусрет против Немачке. . .

Кошарка 25.02.2018 | 17:15 Србија се није прославила у Франкфурту и то је коштало тријумфа против Немачке. Разлога за панику нема, али је утакмица са усамљеним лидером Групе Г показала одређене недостатке у игри. Који су и логични имајући у виду недовољну уиграност састава, али и чињеницу да је са последњег Евробаскета у тиму био само Стефан Бирчевић, а од свих играча који су Србију водили до медаља од доласка Александра Ђорђевића још - Мирослав Радуљица и Марко Симоновић. 

Немачка је искористила све противникове „минус фазе“ и заслужено победила. Управо зато Србија би требало да исправи одређене ствари за меч са Аустријом (РТС, 20.20) како се исход не би поновио.

СЛОБОДНА БАЦАЊА

Превише испуштених слободних бацања довело је до тога да Немачка обезбеди победу у Фрапорт Арени. Чак девет промашаја (15/24) превише је за овај ранг кошарке и утакмицу такве важности. Чак три пута у завршних 68 секунди Орлови нису искористили покушаје са црте (једном Радуљица, два пута Тодоровић), због чега су испустили своју прилику да меч уведу у још неизвенсију завршницу. Довољно је само истаћи да је о овог сегменту игре Александар Ђорђевић говорио и после Немачке, али и пред Аустрију.
"Пред нови дуел са Аустријом не смемо да размишљамо о утакмици у Београду, јер, пре свега, ми нисмо исти тим, а и они имају двојицу нових играча. Морамо максимално да испоштујемо све принципе које смо увежбавали, али и да погађамо слободна бацања".

ОДБРАНА

Србија је овде одиграла испод очекиваног. Наравно, све то иде у прилог тврдњи да је тим имао премало времена за тактичка уигравања, што је Немачкој донело превише лаких поена, највише из рекета. Било их је укупно 30, али моменти у којима Мајк Цирбес или Данило Бартел остају усамљени у рекету после лоших искакања српских дефанзиваца оставили су горак укус у устима. Гледајући све оно што се дешавало у Франкфурту, Немачка је из грешака Србије извукла чак 14 поена, наспрам осам на другој страни. Упркос томе што је имала четири офанзивна скока више од Немачке (10-6) Србија је убацила шест поена мање из напада после ухваћених лопти у противничком рекету. Тим Хенрика Редла (пре)често је кажњавао лошу одбрану Србије, што се огледало и неким важним погоцима за три поена. Њима је Немачка прво окренула резултат, онда и добила меч, а немали број покушаја био је из ситуација где су Бенцинг, Саибу или Дорет били усамљени. 

НЕРВОЗА

Она се највише видела у организацији напада. Србија је, нажалост, поново била лишена помоћи Стефана Јовића, па су Стефан Пено и Илија Ђоковић, донекле и Огњен Јарамаз морали да понесу највећи терет. Истина, помагали су Иван Паунић и Миленко Тепић. Али, проблем је био у томе што су Пено, Ђоковић и Јарамаз недовољно искусни за овакве репрезентативне утакмице, док Паунић и Тепић нису по вокацији класични плејмејкери. Тепић јесте имао такву улогу својевремено у Партизану и то радио добро, али му кроз играчку каријеру није био позив. Немачка одбрана је чекала српске плејмејкере и добрим кретњама их удвајала, што је био окидач за нека лоша додавања и прерано изгубљене лопте. Било је и исхитрених шутева, али и они су дошли као елемент мањка искуства. Односно - превелике жеље за доказивањем и победом, самим тим - оптерећењем које су Орлови себи поставили на леђа. 

ПОЕНИ СА КЛУПЕ

Чињеница је да је Србија највећим делом утакмице зависила од учинка стартне петорке. Мирослав Радуљица је, на пример, већ у првој четвртини имао 11 поена, Србија је у једном тренутку имала и 11 поена вишка (17:6), али када је искусни центар ушао у проблем са фауловима, изгубила се нит лаких поена. Бирчевић, Гагић и Јеловац заједно су убацили 15 поена, Радуљица сам - 22. С тим да је дебитант Јеловац пружио задовољавајућу ролу у свом првом мечу за национални тим. Србији је недостајао само један расположени играч са клупе који би направио разлику. Јеловац је то могао да буде, али није. Дејана Тодоровића није послужио шут када је требало, Илија Ђоковић се распуцавао, што је само на тренутак донело жељени резултат. Остали су били можда и превише неутрални. Поређења ради, клупа Немачке је убацила чак 41 поен, а у најважнијим моментима превагу су направили Хартенштајн, Саибу и Гифај.

Србија је против Немачке постала „жртва“ новог Фибиног система. Само прошло коло донело је неколико сензационалних резултата - Хрватска је доживела нови дебакл од још једног кошаркашког анонимуса, Турска је поражена од Шведске, док су Литванија и Шпанија умало положиле оружја против Мађарске, односно Белорусије. Да не буде забуне, далеко је Немачка од Румуније, Шведске, Белорусије или Мађарске, али Србија би у нормалним околностима, односно да је бар на располагању имала све доступне играче - искључујемо оне из НБА и Евролиге - победила екипу Хенрика Редла бар у девет од десет случајева. Јер, таква би разлика у квалитету била да су у Франкфурту заиграли само још Стефан Јовић, Милан Мачван и Владимир Лучић.

Немачкој је у петак дошао баш тај десети меч. Одиграла је хладнокрвније, опуштеније, смисленије, искористила грешке окрњеног противника и обезбедио важне бодове за другу фазу. 

Извор: моззартспорт