Интервју - Новица: „Ложи“ ме крцата хала!

Капитен Партизана о односу са навијачима и зашто млађи саиграчи „преврћу очима“ после његових савета. . .

Кошарка 26.02.2018 | 22:45 Пример правог капитена. Тренерима продужена рука на паркету. Саиграчима колега и лидер. У очима Гробара један од њих.  И противници га цене. Неки, рекли бисмо, га се и плаше.

Новица Величковић.

Дочекао је и он да „заљуља“ пехар. После финала Купа Радивоја Кораћа, кад су црно-бели у Нишу освојили први трофеј после безмало четири године чекања, 31-годишњи крилни кошаркаш је коначно урадио оно што није имао прилику у првом мандату, кад је „професионални дизач пехара“ био Петар Божић, нити у другом, јер таквих ситуација није ни било.

Све до прошле седмице, у хали Чаир.

„Увек сам размишљао о томе какав је то осећај. Питао сам Михајла Андрића, доле, на терену, шта би требало да урадим. Све је било некако чудно. Стално сам гледао како други подижу пехаре. Знам да постоји нека припрема, али у том тренутку све заборавиш. Лично ми је било веома битно да подигнем трофеј, да не буде потпуна суша откад сам дошао други пут у клуб. У претходне две године смо примили у финалу тројку о таблу, па прошле сезоне салмонела, испадали смо у полуфиналу АБА и Суперлиге. Као да је све нека контра. Овај пехар остаје уписан и мени веома значи“, прича Величковић у великом интервјуу за Вечерње новости.

Освајање Жућкове левице прави је мелем за израњавани Партизан који ове сезоне неће играти у плеј-офу АБА лиге, док је у Еврокупу служио као џак за ударање, по традицији, далеко скромнијих клубова.

„Нисам навикао на то. Погађа ме веома, боли ме. Шта год се игра, Партизан мора да буде на максималном нивоу. Примамо 100 поена, па дајемо 117, примамо 110, не могу ни да објасним. Рекао сам да ће нас порази на старту од Морнара и МЗТ јако болети, и тако се и испоставило. Дође у Београд Алба, добије нас 15-20 разлике. Више ни људи који су са нама у сали немају поверења“.

Баш због тога што увек изгара и(ли) уме да остварио контакт са публиком Новица је постао једен од миљеника Гробара који долазе у Пионир.

„Лакше је кад је сала пуна. Волео бих да је стално, као што је некада било, бар 5.000 људи ту. Мене то „ложи“. И када је 3.000 навијача, али кад се види борбеност, па они устану, награде нас, није тиха атмосфера. Играо сам у Шпанији, Турској, Немачкој, ма нигде није као овде“.

Једино је сигурно: народ који долази на утакмице Партизана зна кошарку у прсте. Зна шта значи, пре свега, однос према клубу.

„Ја сам исте људе, који сада долазе, виђао у сали и кад сам први пут био у овом клубу. Они знају кошарку, виде све и то знају да награде. А када се не трудиш довољно, онда их нећеш ни чути онолико колико ти је потребно. Морају то млађи да „сконтају“. Овај Куп је битан да бисмо знали какав је осећај освајати трофеје. Треба да им буде подстрек да направе што боље каријере“.

Говорио је Величковић и о односу са млађим саиграчима...

„Преврну очима некад, али знају да им ништа лоше не мислим. Увек сам ту за свакога, ко год неко има проблем може да ми се обрати. Они су клинци, нису ништа прошли. Није лако играти за Партизан кад је кошарка у питању. У моје саиграче многи сумњају, те да ли је овај за Партизан, да ли је онај... Не знам како да им објасним да су и у мене сумњали. Ма у све нас. Али смо борбом, жељом, хтењем стизали до резултата и успеха. Угледају се сада и на тренере, Чанка, Мијатовића, Матовића. На њихову енергију. Ја јесам тежак, али највише волим кад се они боре. Стално им понављам да ће им само добро донети, ништа лоше у животу“.

С обзиром да је црно-белима остало само још да се достојно опросте од АБА лиге и да нападну трофеј у Кошаркашкој лиги Србије, поставља се питање Величковићевог статуса по окончању сезоне.

„Гледам до јуна да издржим, да завршим сезону ваљано. Како се сад осећам, не видим да ће бити проблема. Мени супер одговарају тренинзи са много трчања, онда не размишљам о телу. Тако је баш сад. Не могу да тренирам дан-ноћ, што сам раније волео. Некада сам могао да одиграм и две утакмице заредом. Сад стручни штаб има много разумевања за мене. Тешко ми је да функционишем дан после меча, не могу некад да извучем све што могу клинци. Али трудим се да одрадим што боље, да их повучем са собом. Уживам тренутно, тренирам нормално и лепо ми је“, допунио је Новица Величковић за Новости.

Извор: моззартспорт