Браћа Шћеповић отворено...

Ко је умислио да је Бог, а ко је могао у Јувентус? И како су се обојица осећали док су навијачи Марку скидали капитенску траку?

Фудбал 25.02.2018 | 21:00 Кратак период провели су заједно у првом тиму Партизана. Стефан и Марко Шћеповић сада се надају да ће њихово заједничко дружење у Видеотону потрајати дуже. Марко Николић има високе амбиције у Мађарској, браћа Шћеповић већ довољно искуства да уз Данка Лазовића и понеког домаћег играча повуку екипу напред. Свашта су већ прегрмели. Па се у интервјуу за цскафоци.ху отворено се присећају неких од најзанимљивијих моментара из живописних каријере.

“Био сам потпуно луд кад сам био млад. Није ни лако. Уђеш у први тим са 18 година, био сам капитен са 20 година. Мислио сам да сам Бог... Сећам се и дербија са Звездом, гола, победили смо са 2:0. Мислио сам да је цео град мој“, признаје млађи Марко, уз ограду да се у међувремену много променио.

“После тога дође повреда, осам месеци нисам играо, тешко све то пребродио. Погрешио сам и када сам отишао у Олимпијакос, јер тамо нисам играо. Сада сам зрелији, паметнији, а никад није касно. Срећан сам, играм скоро сваку утакмицу, дајем голове, на добром сам путу“.

Стефан је имао нешто другачији пут. До првог тима Партизана ишао је заобилазним путем, а у једном тренутку чак био и на прагу Јувентуса?

“Да, док сам био у Сампдорији. Стално сам тренирао са првим тимом, али сам играо за омладинце. Испред мене су били Касано и Пацини. У Примавера тиму сам био најбољи стрелац, Сампдорији су били потребне паре, па сам могао да бирам: Бриж или Јувентус. Све је било договорено. Али будемо реални, тамо би врло тешко дошао до првог тима. Зато сам изабрао Бриж“.

Обојица су имали и тешке тренутке током каријера. Један је подједнако погодио обојицу. После утакмице са Лудогорецом, вођа навијача Партизана силази на атлетску стазу и скида капитенску траку Марку Шћеповићу.

“Много је све луђе у Србији“, смеје се Марко.

“Није било пријатно, али то се у Србији дешавало. Овде у Мађарској су навијачи много мирнији, нема толиког притиска. У Партизану знаш: ако изгубиш, ето навијача у тренинг центру да разговарају. Мада после сам био у Олимпијакосу, тамо је прилично слично. И допада ми се то. Ако не можеш да издржиш притисак, иди играј тенис са другарима. Овако се брже одраста“

А како је све то изгледало Стефану?

“Играо сам у Шпанији тада, али сам био у Београду због визе. Видео сам све, рекао себи: ’Ово може да се деси само у Србији’. Нисам знао шта да радим. Шта сам па и могао кад већ полиција није могла да их заустави, а-ха-ха. Лоше сам се осећао. Али то је Партизан. Тамо ако нема гола у првих 15 минута већ настаје лудница“.

У Мађарској сасвим друга прича. Размишља се само о терену. Добро је и друштво. Поред шефа Марка Николића ту је и Данко Лазовић. Никад није досадно.

“Један старији српски тренер је умео да каже: ако имаш једног Србина у тиму добро је, ако имаш двојицу, и то је у реду, тројица су већ проблем за екипу, четворица су проблем за цео град“, шали се Марко Шћеповић.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс