Напета ситуација уочи посјете БиХ

На БиХ се мјесецима чека да одговори на 3. 400 питања Европске комисије, пише штампа на њемачком.

Босна и Херцеговина 24.02.2018 | 09:19 Аустријски лист Стандард пише како је неколико дана пред посјету шефа Европске комисије Жан Клода Јункера земљама Балкана, у Сарајево стигла и аустријска министарка спољних послова Карин Кнајсл.

“На њеном програму је био разговор са предсједавајућим Савјета министара Денисом Звиздићем и министром спољних послова БиХ Игором Црнатком. На БиХ се мјесецима чека да одговори на 3.400 питања Европске комисије, која су неопходна да се добије увид у неопходно усаглашавање европског законодавства са оним у БиХ. Протеклих седмица дошло је до одгађања јер није било јасно, ко је задужен за питања образовања али и зато што је РС инсистирала на томе да излиста сопствене податке, који не одговарају државним.”

Јункер тражи одговоре

“Калдун Сино, замјеник шефа делегације ЕУ у БиХ, још није видио одговоре за које се мора добити сагласност на свим нивоима ове комплексне државе. Они до 28. фебруара – до доласка Јункера у БиХ – морају бити преведени на енглески и представљени. Посљедњих мјесеци је Координациони механизам између комплексних нивоа бх-државе. Сино наглашава да ЕУ као релевентне признаје само резултате пописа становништва у БиХ на државном нивоу, које је потврдио Еуростат, а не оне које нуди РС.

У Републици Српској је, пише Стандард, тренутно проруска партија СНСД на власти, која пропагира неуставно одвајање РС од БиХ. Шеф ове партије и предсједник РС Милорад Додик недавно је међутим на конструктиван начин ургирао да се одговори на каталог питања.

Не може се међутим очекивати да ЕУ Босни и Херцеговини да статус “кандидата. Садржајно се на различитим владиним нивоима већ дуго ништа није урадило. Упркос томе је ММФ одобрио кредит БиХ што је заправо кршење правила стратегије “Новац за реформе”. Политичари у БиХ су већ седмицама у изборној кампањи, иако су избори тек у јесен. Њихова реторика је, сходно томе, оштра.”

Додик хоће у Предсједништво БиХ

“Додик је”, наставља Стандард, “најавио да ће се, као представник српског народа, кандидовати за функцију у трочланом Предсједништву БиХ иако одбацује државу БиХ. Но у случају да га изаберу он неће, како је рекао, ићи у Сарајево у Предсједништво, већ ће преко телефона бити укључен на сједнице.”

“Посматрачи сматрају да би Предсједништво БиХ са националистима Милорадом Додиком са српске, Драганом Човићем са хрватске и Фахрудином Радончићем са бошњачке стране још више могло угрозити стабилност БиХ. Други опет виде шансу у томе да Додик преузме одговорност на нивоу државе БиХ. САД је тренутно алармирана јер се полиција РС треба наоружати са 2.500 аутоматских пушака из Србије, које уопште нису неопходне. Безбједносним снагама БиХ велику бригу задају и радикално-националистичке групе у Републици Српској.

Током, како пише Стандард, ''неуставне прославе 9. јануара као Дана РС'' појавила се униформирана група “Србска част”, која је повезана са руским Центром за обуку у Нишу али и Додиком. Постоји страх поводом све већег руског утицаја и због отварања другог руског Центра за обуку у БиХ. Министарство унутрашњих послова РС намјерава да своје специјалне јединице пошаље на обуку у Русију”, примјећује аустријски Стандард.

Јасно опредјељење за БиХ у садашњим границама

Поводом посјете аустријског министра одбране Мариа Кунасека аустријским трупама, стационираним у НАТО-бази Бутмир у Сарајеву, које се временски поклопило са посјетом аустријске шефице дипломатије, аустријски Дие Прессе пише како је министар морао одговарати на питања у вези са аустријским вицеканцеларом Штрахеом, који је у једном интервјуу у јесен 2017. рекао да не види “позитивну будућност” за БиХ као јединствену државу и да Републици Српској треба дати “могућност за независност”, због чега је јако критикован.

С тим у вези Кунасек је рекао: “Постоји “јасно опредјељење” за БиХ у њеном садашњем облику, осигурао је Кунасек додавши да он као минитар одбране има одговорност за аустријске војнике у БиХ. Додао је и да у БиХ ситуација није стабилна и да има још пуно посла да се уради. Кунасек је и сам био као војник провео шест мјесеци у БиХ.

На слична питања, која се односе на дипломатију представника Слободарске партије ФПÖ, чији је члан вицеканцелар Штрахе, Кунасек је претходно морао одговарати и на Косову, гдје је посјетио аустријске трупе у саставу КФОР-а. Штрахе је скренуо на себе пажњу са изјавама око Косова, за које је рекао да је саставни дио Србије, иако је Аустрија подржала и признала независност Косова”, пише Дие Прессе.

Извор: ДW