Интервју: Кокеза - искрено о дјетињству, првом послу, музици...

"Не знам ко је Ћемо, генерално музику не слушам ни у колима", рекао је председник ФСС у интервјуу за "Ало" и открио детаље из детињства. "У стану од 85 квадрата живело је нас 28. Све жене и деца, мушкарци су били на ратишту".

Фудбал 23.02.2018 | 00:00
Интервју: Кокеза - искрено о дјетињству, првом послу, музици...
Фудбалска 2017. била је успешна у неколико важних категорија, али без једнако добре (или ако буде среће - још боље) 2018. године све победе на терену и ван њега остаће на неки начин недоречене.

Свестан је тога и председник Фудбалског савеза Србије, Славиша Кокеза, који је интервјуу за "Ало!" рекао да је сваки разлог за задовољство постигнутим до сада уједно и мотив и обавеза да се у истом маниру настави и у будућности.

А, будућност је почела - ускоро ћемо до почетка Светског првенства у Русији бројати недељама, а потом и данима.

Љубитеље фудбала у Србији, логично, највише ће занимати како ће "орлови" новог селектора Младена Крстајића изгледати на Мундијалу наредног јуна и јула, међутим Кокеза упитан за оно што је пред Савезом и њим лично није заборавио и на остале циљеве које је поставио када је изабран за председника у мају 2016. године.

"Кад сам долазио на место председника Фудбалског савеза Србије, поставио сам себи четири задатка и зацртао сам да ћу најмање два остварити у првом мандату. То су пласман на једно од два велика такмичења, изградња административног центра или пословне зграде, почетак изградње националног стадиона и почетак приватизације", навео је Кокеза у разговору за "Ало".

"На Мундијал смо се већ пласирали, ове године сигурно улазимо у реализацију другог циља, само што још не знам да ли ћемо купити зграду или направити своју. Жеља ми је да коначно сви у Савезу будемо под једним кровом, а не као сада на неколико адреса, па се мучимо да организујемо најобичнији састанак", рекао је и закључио.

"Близу смо и почетка изградње стадиона, тако да остаје само приватизација".

Колико "орлови" могу у Русији?

"Ми смо пре свега нација која никада није задовољна, шта год да постигне. Наш циљ је био пласман на Мундијал и у томе смо успели. Остварили смо, дакле, приоритетан задатак. То не значи да ћемо се задовољити самим учешћем, али нисмо ми неко ко треба да се бори за светску титулу. Погледајте где играју наши играчи, да ли су стандардни, колико их уопште игра… Како онда да будемо велики оптимисти. Треба им пружити подршку и веру, а не оптеретити их императивом успеха".

О приватизацији се говори деценијама…

"Приватизација је приоритет свих приоритета, а клубовима треба дати да се изјасне да ли су за то или нису. О томе треба да одлучује скупштина клуба и уколико она донесе то решење, не видим ко може да спречи њено спровођење", одговорио је Кокеза и потом био упитан за утицај који навијачи имају у клубовима.

Нарочито у Црвеној звезди и Партизану…

"Нисам био у другим клубовима, па не могу да говорим о њима, али могу да кажем да сам за време боравка у руководству Црвене звезде с тим момцима имао одличну сарадњу. Били су пристојни и културни. Нисмо се слагали у вези са великим бројем ствари, али никад од њих нисам чуо ниједну ружну реч", испричао је први човек ФСС и присетио се једне од тема око којих је било неслагања.

Кокеза није открио да ли је то био случај Милоша Босанчића, који је на крају дошао у Црвену звезду или Стефана Бабовића, чији се трансфер није остварио...

"Сећам се да смо имали расправу да ли бивши играч Партизана може да дође у Звезду. Њихов став је био да се то не чини, па смо о томе имали расправу. С друге стране, било је много ствари у којима смо се слагали".

Да ли сте их финансирали, било је директно питање Кокези.

"Не знам за период након мог одласка из Звезде, али за две године мог боравка у клубу, тога није било. Кад чујем некога да каже да су Делије плаћени навијачи, ја се само насмејем", одговорио је председник ФСС.

Какав однос ФСС има са УЕФА?

"Зоран Лаковић је пример како се напредује. Почео је у Савезу, после тога је постао генерални секретар, едуковао се, улагао у себе и отишао у УЕФА. Сад је директор свих националних селекција, што практично значи да је трећи човек те организације. То је доскора било незамисливо, али је он показао како је то кад се воли свој посао. Србија захваљујући њему има утицај који није сразмеран фудбалској репутацији", истакао је председник српске "Куће фудбала".

Видите ли се као успешног председника Фудбалског савеза Србије?

"То је питање за неког другог, не за мене. Не би било у реду да оцењујем свој рад, али рећи ћу овако... Један мој пријатељ ми каже: 'Рођен си 7. 7. ’77. године у 7 сати и не постоји шанса да се не пласирамо на Мундијал'", рекао је Кокеза.

Он је потом замољен да исприча нешто о себи што јавност до сада није могла да сазна.

"Рођен сам у Сарајаву, а живео сам у Зеници, јер је мој отац био полицајац. Почео је као неко ко прати возове, да би завршио као шеф полиције. Тренирао сам фудбал од седме до 14. године, када сам дошао у Београд. Ту сам престао јер нисам имао новца за тренинге. У то време сам становао код ујака, где је у стану од 85 квадратних метара било нас 28", испричао је Кокеза и додао:

"Све жене и деца, јер су мушкарци били на ратишту у Републици Српској. Већ с 18 сам с мајком започео приватни посао отворивши киоск и продавницу. Тако сам почео".

Какав би фудбалер био Кокеза?

"Не, не мислим да бих икада стигао до репрезентације или Партизана и Звезде. Био бих просечан суперлигашки играч. То би био мој домет. Много боље играм мали фудбал. Не футсал, већ онај на вештачкој трави. Не мислим да сам бољи од момака од 20 година, али у поређењу са својом генерацијом, мислим да сам добар. Једва чекам да увече завршим све обавезе и с пријатељима одем на мали фудбал"

Шта сте све радили после тога?

"Никад нисам био запослен у државној институцији, увек сам био приватник. Као што рекох, најпре сам почео с мајком, а неколико година касније с пријатељем сам започео посао са заштитом од крађе аутомобила. Имао сам фирме за продају намештаја, бавио се хотелијерством... Нисам увек могао да радим оно што волим, већ оно што сам морао како бих преживео".

После дуго година одлучили сте да се вратите фудбалу?

"Фудбал је моја прва и једина љубав. Никад нисам много волео музику, нити сам имао дугу косу или носио минђуше. Само сам волео фудбал. Да се разумемо, волим да одем с пријатељима у кафану да се проведемо или прославимо неки успех, али у ауту, рецимо, не слушам музику. Могао бих сад да седнем у ауто, да возим до Минхена и да не укључим радио. Одувек је тако било", признао је Кокеза, којег је аутор потом упитао за то што људи бркају певача народне музике, Ћема и њега.

Због физичке сличности, наравно.

"Не кажем да нас двојица не личимо, већ не знам како он изгледа. Сигурно сам негде чуо неку његову песму, али мало ког певача знам по имену, осим наравно Цеце и Здравка Чолића. Ето, рецимо, кад смо славили пласман на Светско првенство, певали су познати певач и певачица, али да ме убијете не знам како се зову", испричао је Кокеза на крају интервјуа.

Извор: мондо.рс

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Дјунта бл

23.02.2018 07:37

А како стоји са проинтером?

ОДГОВОРИТЕ