Лист: Отварање ”врата пакла”

Ако би 'Србија и Косово размијенили дијелове територије, процес се ту не би зауставио', навео је данас угледни британски лист Тхе Ецономист у опширном тексту о размјени територија на Балкану.

Свијет 19.02.2018 | 22:10 На сајту тог листа у рубрици "Појашњавамо", истиче се да би могле бити огромне посљедице у случају размјене територија и да би "мудрије било умањивање значаја националних граница".

У уводном дјелу текста лист је подсјетио да је Косово прије десет година прогласило независност од Србије и да су Албанци, који чине вец́ину популације, "славили али да Срби који живе у енклавама, нису".

Србија није признала Косово, пише даље лист, указујуц́и на то да косовски Срби себе и даље сматрају грађанима Србије.

"Ситуација је типична за Балкан, где су границе, искрено говорец́и, у нереду", истиче се у тексту.

Ту су, пише даље, "Срби који живе на Косову и Босни и Херцеговини, гдје имају своју сопствену републику (Република Српска), Албанци и Бошњаци (муслимани) који живе у Србији и Грци у Албанији".

Недавно су српске власти, како је лист навео, предложиле да се разговара о размјени територије са косовским Албанцима.

Лекције из прошлости

"Да ли је то разумна идеја?", поставља питање аутор текста и наставља са примјерима "размјена" из историје - 1923. године Грчка и Турска су се сагласиле да размјене око два милиона људи.

Вец́инско хришц́анско становништво Турске послато је у Грчку, а муслимани из Грчке су послати у Турску. То је било скоро насилно пресељење, али Грчка и Турска нису ратовале од тада, наведено је у тексту.

Једино мјесто због којег се Грчка и Турска сукобљавају је Кипар, на коме живи измјешано њихово становништво, констатује лист.

"То је инспирисало националисте на Западном Балкану. Између 1918. и касних ’50-их, многи муслимани су охрабривани да оду из Југославије у Турску. Али у вријеме распада Југославије ’90-их и даље је становништво било прилично измешано", пише Тхе Ецономист и додаје:

"Лидери те Југославије у рату су видели етничко чишц́ење као најбољи начин да створе нове нације-државе ненастањене проблематичним мањинама."

До 1995. године, подручја историјски насељена Србима у Хрватској су остала празна, а на стотине хиљада Срба, Хрвата и Бошњака је на сличан начин исељено из домова у Босни И Херцеговини, подсјец́а лист.

Велики број Срба напустио је Косово послије рата, али је око 120.000 остало, наведено је у тексту.

Српске власти желе, наведено је на сајту Ецономиста, да разговарају о давању сјеверног дијела Косова Србији, а да, у размјену, дијелови Србије насељени Албанцима буду дати Косову.

Заговорници такве идеје истичу да су мултиетничке државе пропале на Балкану, али, како је навео британски лист, „они игноришу чињеницу да када владе једном крену тим путем, процес нема очигледан крај и не обрац́а пажњу на људска права свих укључених“ (у процес).

"Ако Србија и Косово започну озбиљне разговоре о прекрајању њихових граница, утицај на балканске заједнице, осим оних у погођеним дијеловима Косова и Србије, може бити веома дубок", сматра аутор текста.

Референдум о будуц́ности Републике Српске

Онда ц́е, како пише Тхе Ецономист, "лидери у Републици Српској одржати референдум о будуц́ности Републике Српске, босански Хрвати ц́е поднијети тужбу, а Бошњаци ц́е се онда борити да спрече распарчавање њихове подијељене земље".

Лист пише да ц́е даље "Србија спријечити бошњачке националисте у Санџаку који сањају о уједињавању тог региона у Велику Босну".

"У међувремену, Албанци у западној Македонији и Црној Гори тражиц́е да се прикључе Великој Албанији", навео је лист.

Заговорници такве идеје вољели би, такође, да присаједине дијелове сјеверне Грчке, гдје би грчки националисти затражили дио јужне Албаније.

"Иронија у вези спорне размјене је у томе да вец́ина косовских Срба заправо живи у енклавама на југу Косова, тако да им споразум не би омогуц́ио да живе у Србији и они би вјероватно морали да напусте домове", наведено је у тексту.

Тхе Ецономист је оцијенио да би "српски званичници мање били забринути због свог становништва него у вези предузимању корака ка признању Косова - чиме би олакшали свој пут уласка у ЕУ".

Зашто је "Балканизација" на лошем гласу

"Њих можда не брине да размјена територија на Балкану може имати огромне посљедице", пише лист.

Мађарски националисти, на крају крајева, нису се помирили са губитком трансилваније у Румунији, а румунски националисти би жељели да прекроје своју границу са Молдавијом. То су разлози што је "Балканизација" на лошем гласу, истиче Тхе Ецономист.

Као што је у ЕУ цјеловита, умањивање значаја националних граница би изгледало мудрије од њиховог прекрајања, које би, како је рекао високи званичник ЕУ, "отворило би врата пакла", закључак је текста о размјени територија на сајту Тхе Ецономиста, у рубрици "Појашњавамо".

Извор: Спутњик