Анализа: Буђење џина или ''случајни инцидент''?

Пост фестум Партизанове Левице. . .

Кошарка 21.02.2018 | 22:45 После четири године Кошаркашки клуб Партизан освојио је трофеј, а остаће уписано да је први пехар после Душка Вујошевића за црно беле узео Ненад Чанак који иначе није био ни "пројектован" летос да се нађе на функцији. Добио је млади стручњак задатак да вади кестење из ватре и исправља туђе брљотине, а трофеј Купа Радивоја Кораћа освојен у дупке пуном нишом Чаиру за њега свакако представља успех, сатисфакцију, али и својеврстан ваучер којим је себи купио време и одређену дозу мира за рад у будућности.

Иако је, без дилеме, озбиљан неуспех целе екипе то што се тек други пут у историји Партизан није нашао у плеј-офу Јадранске лиге, турнир у Нишу добар је показатељ да је Чанак успео колико-толико да стабилизује екипу која је коначно почела да показује напретке у свим сегментима игре. Пре свега у одбрани, која је често у првом делу сезоне изгледала криминално. Не мали број навијача црно-белих буквално је чупао косе гледајући дефанзивне испаде у мечевима Јадранске лиге и Еврокупа, али је мало-помало екипа почела да иде напред. Утисак је да је Чанак раније заменио Николића на клупи, Партизан би могао и до плеј-офа регионалног такмичења, али  клупска управа је очигледно веровала да искусни тренер може да пробуди уснули тим. То се показало као грешка, но тријумф у финалу над Црвеном звездом у Нишу јасан је доказ колико је Чанак успео да после само два месеца промени неке ствари.

Одбрана коју је Партизан одиграо у првом полувремену полуфинала нешто је чега се не би постидела ни она екипа која је 2010. године играла на Фајнал фору Евролиге. Или је претходно била толико лоша да је макар утисак са стране такав да је сада то за класу боље и чвршће. Уосталом, та одбрана у првих 20 минута била је основ за добар напад и стицање огромних 20 поена предности, што у наставку ни ова евролигашка Звезда није успела да стигне. И оно што је такође Чанак успео да "наштелује" јестеБонџа Си. Делује да је управо он, поред стандардно добрих Новице Величковића и Најџела Вилијамса Госа, био та карика у одбрани која је недостајала. Вижљасти момак пореклом из Малија донео је чврстину, скок под кошем и - резултат је стигао.

Е сад долазимо до важног питања. Да ли би овај трофеј могао да буде искоришћен као темељ за неки нови, успешнији почетак Партизана у времену које је пред нама, или ће све бити само нека врста инцидента у годинама у којим Црвена звезда доминира у Србији и региону? Ненад Чанак је свакако показао да уме, уосталом ту је и домаћа Суперлига у којој ће, извесно је, снаге опет одмерити Партизан и Звезда. Куп је специфично такмичење јер се финале игра на један меч, док је шампионат нешто друго. Јасно је да су црвено бели у предности што се тиче квалитета екипе... Јасно је и да Партизан мора још много, много да ради како би био у ситуацији да било коме прети када је у питању борба за трофеје. Оно што је добро за клуб из Хумске је то што су пре свих Чанак и играчи показали да приче о лузерском менталитету, које су већ неко време почеле да колају, нису тачне и што сада имају стабилну основу за нешто више. А до тог нечег, вишег, може да се дође само ако што пре забораве успех у Нишу. И као што то каже Чанков колега на клупи фудбалске секције Мирослав Ђукић: да сви у екипи обуку комбинезон, сиђу у рудник и почну да риљају.

Извор: моззартспорт

фото: МН Пресс