БиХ увози камен о који се саплиће

У Босну и Херцеговину прошле године увезене су стотине хиљада тона камена, шљунка, цемента, креча, гипса и глине, упркос чињеници да у земљи постоје капацитети за њихову прераду и производњу, као и све потребне геолошке предиспозиције.

Босна и Херцеговина 19.02.2018 | 10:42 Званични подаци показују како увоз износи нешто преко 80 милиона марака, што извоз не може да прати, јер је за дупло мањи и износи приближно 40 милиона.

Од укупног увоза, већина, тачније 61,3 милиона КМ, односи се на цемент у количини од 452.433 тоне.

Бранимир Муиџа, генерални директор "ХеиделбергЦемент" групације за БиХ и Хрватску и Творнице цемента Какањ, једне од укупно двије у земљи које се баве производњом овог везива, каже да су након приватизације уложена велика средства како би се ове фабрике модернизовале и повећале своје капацитете производње, тако да домаћи произвођачи цемента имају капацитете производње од око 1,6 до 1,7 милиона тона цемента на годишњем нивоу.

"С обзиром на то да се тренутна потражња на домаћем тржишту процјењује на нешто више од милион тона, јасно је да домаћа производња може задовољити све домаће потребе", каже Муиџа.

Објашњава да страни увозници из земаља у окружењу, гдје су инвестирања знатно смањена, настоје што више својих производа пласирати у БиХ, па тако увозни цемент покрива отприлике од 30 до 40 одсто укупне домаће потрошње.

"Међутим, тржиште цемента у БиХ је слободно тржиште, тако да свако има исте услове пословања и шансу да пласира своје производе. Исти принципи се примјењују и у сусједним земљама, па тако и ми, на примјер, своје производе извозимо у сусједну Хрватску, зависно од потражње, тржишних околности и могућности транспорта. Наш извоз донекле побољшава иначе негативан вањскотрговински биланс БиХ", закјучио је Муиџа.

Цемент није једини производ који БиХ може да произведе, а који опет у великим количинама увози.

И поред великог богатства каменом, током прошле године увоз је износио око 11 милиона марака. Само дробљеног камена и шљунка увезено је у вриједности од преко пет милиона марака.

Најчешће је у питању камен за споменике, чије се залихе у Јабланици мјере у десетинама милијарди марака, али који се тек једним мањим дијелом експлоатише.

Говорећи о овом парадоксу, Незир Кеврић, један од најстаријих каменорезаца из Јабланице и предсједник Кластера камена Херцеговина, каже како највећи проблем лежи у области концесија.

Наиме, како каже, концесију на највећи дио јабланичког камена има некадашње државно предузеће које је у стечају, а које експлоатише тек мање количине.

Због недостатка сировине принуђени су да камен увозе, највише из Кине, а затим и из Индије и Италије.

Са друге стране, тврди, само у региону је потражња толика да се потребе никада нису могле задовољити.

"Ресурса има, али нико нема снаге да вади камен, док страни инвеститори не желе да улажу, јер су услови лоши и све је поприлично правно нерашчишћено", казао је Кеврић.

(Независне)