До школе пјешачи 17 километара
Седмогодишњи Драган Владушић једино је дијете у српском селу Тишковац у Федерацији БиХ и свакодневно одлази у школу удаљену 17 километара у Босанско Грахово.
Република Српска 18.02.2018 | 12:19Дренка и Јово Владушић су се вратили у свој Тишковац 2004. године.
Јово у разговору за Срну говори да су дошли да обиђу кућу и остали у селу.
"Видите, има нас сада неколико становника села, и то старији свијет. Некада је све врвило од народа, имали смо кафану, школу, цркву, жељезничку станицу, а данас пусто. Тишина. Ни струје немамо. Покретна продавница нам долази једном седмично из Дрвара. Све је некако тужно. Само се чује цвркут птица које надлијећу са Улице", каже Владушић.
Од Босанског Грахова су удаљени осамнаест километара, краћим путем, а дужим је преко Стрмице, али тада се мора преко Хрватске до Грахова. У Грахово у школу иде седмогодишњи Драган.
"Идем у школу, први сам разред", Драган из прикрајка одговара стидљиво.
Зиме у Тишковцу су дуге и хладне. Драганови родитељи говоре да је у Тишковцу живот лијеп, али тежак. Јово и Дренка нису запослени, једини извор прихода им је земљорадња и сточарство којим се баве. Све те околности им тешко падају због Драганове будућности. И они као и сви родитељи желе да њихов Драган одраста као и сва друга дјеца.
Најтеже им пада што је Драган једино дијете у селу, најближе друштво су му четири дјевојчице које живе у Стрмици, удаљеној око седам километара.
На питање с чим највише воли да се игра и која му је омиљена играчка, Драган каже са озареним лицем: "Највише волим мачке и керове Лиска и Снупија!"
Мајка Дренка каже да су Драгану омиљени другари ловци који често свраћају у њихову кућу.
Док није кренуо у школу, кроз разговор Дренка говори, плашили су се како ће то све Драган прихватити јер је одрастао са старијим људима.
На сву срећу, Драган је један од омиљених другара у разреду. Међутим, када се врати кући, опет остаје једино дијете у Тишковцу.
Породица Владушић, упркос околностима у којима живе, срећна је и насмијана.
Драганови црвени обрашчићи им уливају наду за боље дане и вјеру у живот. Сваки гост им је добродошао. Великог срца и добре нарави, лица озареног срећом и чврстог стиска руке, одајући част и поштење, Владушићи остају у свом Тишковцу.
(СРНА)
Коментари / 15
Оставите коментарСведска
18.02.2018 11:28Прво сам цовјек па онда Босњак али свака цаст овој фамилији и њиховом сину тако вец паметном који толику раздаљину до сколе пјесаци.Бог им дао свако добро.
ОДГОВОРИТЕре сведска
18.02.2018 13:07Дај бозе јос толико босња као сто си ти .
Босанацц
18.02.2018 12:01ОвО треба подрзати да дјеца остају на селу да не бјезе
ОДГОВОРИТЕГ
18.02.2018 12:09А наса господа вози дјецу 100 м до сколе...свака похвала овом дјецаку.
ОДГОВОРИТЕРЕ -Г
18.02.2018 17:15И100 % ће да буде бољи човјек од татиних синова који живе у изобиљу. Сваку срећу у животу ти желим дјечаче храбри.
мица
18.02.2018 12:32Па зато од те дјеце сто их возају нема ниста ово це бити прави цовјек,жив и здрав био
ОДГОВОРИТЕФЕДЕРАЦИЈА
18.02.2018 14:18Све најбоље у зивоту зелим овој породици,а малом Драгану сву срецу овога свијета!
ОДГОВОРИТЕИзет
18.02.2018 15:12Мој син вози своје дјете до сколе 900 мет а ја се овј породици дивим И зелим им све од срца најбоље
то
18.02.2018 14:52Зелим све најбоље овој породици
ОДГОВОРИТЕИзет
18.02.2018 15:17Овој фамилији се дивм да их свака среца прати
ОДГОВОРИТЕФр
18.02.2018 15:26Дјете не требаа ни да иде у сколу да ризикује зивот низаста. Свакако од сколе нема ниста.
ОДГОВОРИТЕМићко
18.02.2018 17:21Маленоме и његовој породици желим сву срећу у животу.
ОДГОВОРИТЕЗоран
18.02.2018 20:29Сву срећу овога свјета зелим Драгану и његовој породици.
ОДГОВОРИТЕдемографска катастрофа
18.02.2018 20:49Толико нема људи по селима а камоли дјеце да дијете од 7 година иде 17км пјеше у школу гдје тло готово кршевито а клима планинска; вјероватно ту има дивљих свиња, медвједа, вукова, рисева (краткорепих дивљих мачака) и ко зна које све дивјачи. Каже да воли мачке. Вјероватно воли и своје четири другарице из Стрмице као мачке али то је изолован случај у кругу од ко зна колико километара кад више нема дјеце ни уопште људи ту по селима као прије. У селу ни продавница не ради стално већ повремено. У XXИ немају ни струју.
ОДГОВОРИТЕБосс
18.02.2018 21:35Штета за дијете...родитељи поносни али после овог текста И коментара ипак они остају сами У селу...21 .вијек а без струје, џаба понос, треба дијете "подици"
ОДГОВОРИТЕ