До школе пјешачи 17 километара

Седмогодишњи Драган Владушић једино је дијете у српском селу Тишковац у Федерацији БиХ и свакодневно одлази у школу удаљену 17 километара у Босанско Грахово.

Република Српска 18.02.2018 | 12:19
До школе пјешачи 17 километара
Село Тишковац налази се на тромеђи Лике, Далмације и Босне. Смјештено на граници БиХ и Хрватске. Кроз село пролази "Унска пруга" која је некада спајала Београд и Сплит. Данас су остале само шине и сјећање. 

Дренка и Јово Владушић су се вратили у свој Тишковац 2004. године. 

Јово у разговору за Срну говори да су дошли да обиђу кућу и остали у селу. 

"Видите, има нас сада неколико становника села, и то старији свијет. Некада је све врвило од народа, имали смо кафану, школу, цркву, жељезничку станицу, а данас пусто. Тишина. Ни струје немамо. Покретна продавница нам долази једном седмично из Дрвара. Све је некако тужно. Само се чује цвркут птица које надлијећу са Улице", каже Владушић. 

Од Босанског Грахова су удаљени осамнаест километара, краћим путем, а дужим је преко Стрмице, али тада се мора преко Хрватске до Грахова. У Грахово у школу иде седмогодишњи Драган. 

"Идем у школу, први сам разред", Драган из прикрајка одговара стидљиво. 



Зиме у Тишковцу су дуге и хладне. Драганови родитељи говоре да је у Тишковцу живот лијеп, али тежак. Јово и Дренка нису запослени, једини извор прихода им је земљорадња и сточарство којим се баве. Све те околности им тешко падају због Драганове будућности. И они као и сви родитељи желе да њихов Драган одраста као и сва друга дјеца. 

Најтеже им пада што је Драган једино дијете у селу, најближе друштво су му четири дјевојчице које живе у Стрмици, удаљеној око седам километара. 

На питање с чим највише воли да се игра и која му је омиљена играчка, Драган каже са озареним лицем: "Највише волим мачке и керове Лиска и Снупија!" 

Мајка Дренка каже да су Драгану омиљени другари ловци који често свраћају у њихову кућу. 

Док није кренуо у школу, кроз разговор Дренка говори, плашили су се како ће то све Драган прихватити јер је одрастао са старијим људима. 

На сву срећу, Драган је један од омиљених другара у разреду. Међутим, када се врати кући, опет остаје једино дијете у Тишковцу. 

Породица Владушић, упркос околностима у којима живе, срећна је и насмијана. 

Драганови црвени обрашчићи им уливају наду за боље дане и вјеру у живот. Сваки гост им је добродошао. Великог срца и добре нарави, лица озареног срећом и чврстог стиска руке, одајући част и поштење, Владушићи остају у свом Тишковцу.

(СРНА)

Коментари / 15

Оставите коментар
Name

Сведска

18.02.2018 12:28

Прво сам цовјек па онда Босњак али свака цаст овој фамилији и њиховом сину тако вец паметном који толику раздаљину до сколе пјесаци.Бог им дао свако добро.

ОДГОВОРИТЕ
Name

ре сведска

18.02.2018 14:07

Дај бозе јос толико босња као сто си ти .

Name

Босанацц

18.02.2018 13:01

ОвО треба подрзати да дјеца остају на селу да не бјезе

ОДГОВОРИТЕ
Name

Г

18.02.2018 13:09

А наса господа вози дјецу 100 м до сколе...свака похвала овом дјецаку.

ОДГОВОРИТЕ
Name

РЕ -Г

18.02.2018 18:15

И100 % ће да буде бољи човјек од татиних синова који живе у изобиљу. Сваку срећу у животу ти желим дјечаче храбри.

Name

мица

18.02.2018 13:32

Па зато од те дјеце сто их возају нема ниста ово це бити прави цовјек,жив и здрав био

ОДГОВОРИТЕ
Name

ФЕДЕРАЦИЈА

18.02.2018 15:18

Све најбоље у зивоту зелим овој породици,а малом Драгану сву срецу овога свијета!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Изет

18.02.2018 16:12

Мој син вози своје дјете до сколе 900 мет а ја се овј породици дивим И зелим им све од срца најбоље

Name

то

18.02.2018 15:52

Зелим све најбоље овој породици

ОДГОВОРИТЕ
Name

Изет

18.02.2018 16:17

Овој фамилији се дивм да их свака среца прати

ОДГОВОРИТЕ
Name

Фр

18.02.2018 16:26

Дјете не требаа ни да иде у сколу да ризикује зивот низаста. Свакако од сколе нема ниста.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мићко

18.02.2018 18:21

Маленоме и његовој породици желим сву срећу у животу.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Зоран

18.02.2018 21:29

Сву срећу овога свјета зелим Драгану и његовој породици.

ОДГОВОРИТЕ
Name

демографска катастрофа

18.02.2018 21:49

Толико нема људи по селима а камоли дјеце да дијете од 7 година иде 17км пјеше у школу гдје тло готово кршевито а клима планинска; вјероватно ту има дивљих свиња, медвједа, вукова, рисева (краткорепих дивљих мачака) и ко зна које све дивјачи. Каже да воли мачке. Вјероватно воли и своје четири другарице из Стрмице као мачке али то је изолован случај у кругу од ко зна колико километара кад више нема дјеце ни уопште људи ту по селима као прије. У селу ни продавница не ради стално већ повремено. У XXИ немају ни струју.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Босс

18.02.2018 22:35

Штета за дијете...родитељи поносни али после овог текста И коментара ипак они остају сами У селу...21 .вијек а без струје, џаба понос, треба дијете "подици"

ОДГОВОРИТЕ