Анализа: Минут 66.
Кад, како и због чега је одлучен први меч осмине финала Лиге шампиона?
Фудбал 15.02.2018 | 23:10
Не, фанатици су сагласни у (пр)оцени да је судар актуелног првака Европе и највећег изазивача за трон одлучен средином другог полувремерна, кад је Унај Емери повукао са терена Единсона Каванија.
Минут 66.!
Грешка каријере човека који и даље мисли да може да води скупоцен тим. Грешка из псиихологије. Није мали број стручњака спремних да кажу како се мечеви оваквог значаја добијају главом, а не ногама. Стратешким одлукама. А тренер Пари Сен Жермена је повукао тешко објашњив потез кад је, при резултату 1:1, у јеку напада свог тима, до тог тренутка објективно бољег, извео најбољег стрелца у историји клуба, протагоносту 28 голова на 34 утакмице ове сезоне.
Какву поруку шаље остатку тима? Још важније: какву поруку шаље ривалу?
То Емеријево извлачење Каванија може да се тумачи као страх. Чиста психологија. Човек је у дому највећег клуба на свету. Најтрофејнијег у Лиги шампиона. Ненавикнут на амбијент. На околности да против таквог гиганта „води“ утакмицу. Деловао је преплашено. Као да је том изменом шапнуо ЗинединуЗидану: „не знам да победим овај меч, хајде покушај ти“.
Увео је Тому Мунијеа и поставио га на десног бека, а Данија Алвеса померио напред, да као крило прети рањивој одбрани Реала. Све да је и такав план функцинисао: ко би дао гол да је Бразилац центрирао пред или у петерац. Нејмар јесте квалитетан, али није „килер“. Није ни Килијан Мбапе. Кавани - јесте. Но, Кавани је на клупи у том тренутку цео „Сантјаго Бернабеу“ је знао шта следи.
Реал ће дати гол. Нико није знао како, али је свима било јасно да ће га умувати некако. Дао га је Роналдо. Коленом. Истим оним делом тела којим би то на супротној страни можда урадио Единсион Кавани, јер је класа. Доказан. Потврђен. Проверен. Кад му донесеш лопту даће га. Из полушансе.
Овако...
Победник је Зинедин Зидан. Неочекиван поклон колеге са супротне клупе дочекао је оберучке. Као да је и сам био изненађен Емеријевим избором, реаговао је одмах после њега и у 68. минуту (два минута после Каванијевог напуштања терена) убацио Герета Бејла. С јасном идејом да убрза игру. Том изменомЗизу је показао да није роб модерних технологија и бројева, него да разуме игру. Био је велики мајстор и њему не може да промакне кад неко нема идеју, као што, на пример Иско - уз сво уважавање његових потеза пре овог меча и блиставе статистике у првом полувремену оличене у непогрешивом пасу (38 додавања и свако у ноге саиграчу) - није створио ниједну прилику. Ни Роналду, ни Бенземи, нити се сам изборио за њу. А Бејл, чим је ушао, побегао је по десној страни и начео одбрану Парижана.
Кад је осетио где су гости рањив, Зидан је показао способност предвиђања. Ударио је поново. Увео је још једног брзањца Лукаса Васкеза и вештог дриблера, а скоро подједнако хитрог Марка Асенсија. Исход је такав да су Бејл и Васкез одвукли играче Пари Сен Жермена на себе, а Асенсио асистенцијама које ће новинари Макре глорификовати „два додира генија“ - и то баш по страни коју је требало да покрије одморни Муније (!?) - украсио финишу уткамице, потврдио себе као џокера, а Зидана као великог стратега.
Док Зидану данас сви аплаудирају што је убрзао игру у завршници, Унај Емери је на стубу срама у Паризу.Лекип му је запелио тројку (на скали од један до десет), а оценама Ло Селсу (двојка) и Берчичеу (тројка) јасно ставио до знања да је погрешио приликом избора играча. Аргентинца Ло Селса (21 година, први меч у елиминационој фази Лиги шампиона у каријери) је ставио у утакмици оваквог типа поптуно игнорисавши присуство Ласане Дијаре, доведеног баш да искуством буде осигурач на средини.
Има ту још минуса. На пример: зашто није почео Тијаго Силва, где је био Лајвин Курзава, зар је Ангхел диМарија играч за клупу на којој сигурно следећу сезону неће дочекати Унај Емери, осим ако у реваншу не покаже да је савладао неке лекције из психологије. А ако већ хоће да мења нек’ буде „џек“, па изведеНејмара, ако овај не доноси конкретне ствари?
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар