Дајер о дивљем животу младих Енглеза...

Остарио прерано, опаметио се прекасно! Алкохол, секс, скупи аутомобили. . .

Фудбал 16.02.2018 | 12:00 Слушали сте те приче “милион“ пута. Приче о фудбалерима којима је природа дала дар, али је глава одузела све. Истина, Кијерон Дајер не би смео превише да се жали, јер је током година богато зарадио од свог фудбалског умећа, међутим, тек касније је схватио да је могао и много више. Зашто није? О свему томе нашироко у биографији под насловом: “Остарио прерано, опаметио се прекасно“.

Прво прича из Аја Напе, 2000. година.

“Мислим да је сваки премијерлигашки фудбалер који није био на Европском првенству тог лета био у Аја Напи. Био је ту Рио Фердинанд, Мајкл Дубери, Џоди Морис, Френк Лампард, Роби Кин, Џоната Вудгет, Енди Мајерс, Паоло Вернаца, Ешли Кол, Тајтус Брембл... И то су смо они са којима сам ја проводио време. Било нас је толико да смо једног дана играли 11 на 11 на плажи. Као премијерлигашка утакмица. Цела плажа је стала да гледа“.

Међутим, та утакмица није била проблем. Проблем је био у понашању фудбалера, иако су у то време и могли да се провуку пошто су ретки били телефони са камерама, није било Фејсбука ни Твитера. Чим те препознају, аДајеру се то десило кад је први пут на Кипар отишао у друштву Рија Фердинанда, сви су желели да ти буду пријатељи.

“Нисам размишљао о томе зашто би неко хтео да попије пиће са мном или да оде до моје собе. Био сам дете. Проводио сам се. Мада се и претеривало, а ја нисам знао како да се носим са тим. Био сам опијем новцем и славом. Ударило ми је у главу. Мислисли смо да можемо да радимо шта смо хтели. То је опасно осећање“.

Нико ти не каже не. У клубове су улазили директно са плажа, знојави, у шортсевима.

“Вудгејт и ја се поливамо пивом, сви остали у клубу, елегантно обучени, покушавају да попију своје пиће. Исполивали смо их. Его нисмо могли да држимо под контролом. Количин алкохола коју смо испијали, то је био масакр. Девојке су се бацале пред нас. Могли смо да спавамо са три дневно да смо хтели. Ја и нисам био тако успешан као неки, углавном зато што сам био мортус пијан. Једном сам се толико напио да сам преспавао утакмицу Енглеске на Еуру. Имали смо игре. Мораш да останеш будан 24 часа, а крај сваке канте за ђубре да попијеш шот текиле. Дакле, 500 метара, 10 шотова. Трчиш до прве, испијеш, па даље. И укруг“.

Било је и тада медијских критика. “Животиње“, писало је једном на насловној страни.

“Није нас било брига. Били смо непобедиви. Уместо да се смиримо после таквих написа, само смо наставили. Имао сам проблем само кад су ме сликали кад сам се на мотору возио са Риом, јер сам у уговору имао клаузулу која забрањује да возим“.

Другима је било теже него фудбалерима.

“Рио је повео неке другаре, а они су понели камеру. Све су снимали. Једне ноћи сам имао секс са неком девојком, а они су улетели да снимају. Одмах сам их избацио, девојка је била престрашена. Друге девојке, тад су Рио и Френк били у акцији, пристајале су да се снимају“.

Није ту био крај. “Сниматеље“ су касније опљачкали. Закувало се тек по повратку у Енглеску.

“Ортак се закачио са неким, улетео сам, јер сам мислио да сам краљ света. Момак ме је опалио по оку, завршио сам у болници и морао сам на испитивање да видим да ли ми је вид трајно оштећен. Послао сам мајку да узме новине да види шта пише о тучи. Сећам се кад ми је бацила таблоид испред очију и рекла: ’Ти си срамота’. Све ми је постало јасно. Снимци секса из Аја Напе. ’Звезде Енглеске у срамотном секс снимку’. Такав је био наслов“.

Поуке је извукао тек касније. Много касније. Прекасно.

“Негде са 28 година сам схватио да фудбал неће потрајати вечно. Погледаш момке као што су Френк Лампард, Џејми Карагер, Стивен Џерард. Сви су они дивљали у младости, али су сазрели брзо и напорно радили. Сви су заборавили шта су радили као клинци. Хтео сам и ја тако. У последње две године у Њукаслу једва да сам излазио. Нисам се напијао. Променио сам се, хтео сам да се посветим фудбалу. Први сам долазио на тренинге, последњи одлазио, здраво се хранио. Жао ми је што се нисам више пазио кад сам био млађи. Добар провод ме је скупо коштао. Док сам то схватио, штета је већ била учињена. Тело је пропатило“.

Пропатио је и банковни рачун.

“Тај новац који зарадиш - то те шокира. У касим деведесетим Гучи је избацо сат са великим  Г преко. Коштао је 900 фунти и купио сам тројици најбољих другара. Једном сам повео нас 20 на Барбадос, други пут 15 до Дубаија, све бизнис класом. Имао сам, зашто да не? Детињство сам провео у сиромаштву, хтео сам да надокнадим. Имао сам два сна као клинац. Први да заиграм за Енглеску, други да имам ферари. Први сам испунио на Мундијалу 2002. године, а онда сам купио ферари Ф360 модена за 120.000 фунти. Иако ферари баш и није за улице Њукасла. Онда ме је једном другар Куртиса замолио да га провозам. Био је одушевљен, па сам решио да му покажем шта све може В8 мотор. А уске улице... Убрзо смо почели да се окрећемо, чинило се као вечност. Слупали смо се. Ударио сам у мост. Оправка је коштала око 45.000 фунти. Средио сам га и продао“, присећа се Дајер.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес