Сјећање: Партизаново европско прољеће...

Снег до колена, украјинска параноја, сејшелски конзул и Радовићева бомба! Од тада је прошло доста времена, али сећања на бриљантну сезону, а пре свега на дуела са украјинским Дњепром у шеснаестини финала тадашње Лиге УЕФА, не бледе.

Фудбал 15.02.2018 | 00:00 Партизан игра прву “пролећну” европску утакмицу после скоро 13 година. У Хумску стиже Викторија Плзењ, а један од оних који и те како добро знају какав је осећај када Европа стигне у ово доба године у Београд је Владимир Верземовић.

Јер, управо је он водио Партизан када је претходни пут стигао до нокаут фазе једног европског такмичења. Од тада је прошло доста времена, али сећања на бриљантну сезону, а пре свега на дуела са украјинским Дњепром у шеснаестини финала тадашње Лиге УЕФА, не бледе.

“Било је велико изненађење што смо уопште изборили европско пролеће. Сећам се да смо се те зиме спремали у Анталији и Дњепар и ми. Повремено смо бацали поглед шта раде ови други на тренинзима. Тај Дњепар је био одлична екипа, имао је неколико репрезентативаца“, рекао је Вермезовић на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

А прва асоцијација на то фебруарско вече 2005. године је снег до колена. Иако су радници у Хумској читаву претходну ноћ и тај дан чистили, терен је деловао као бели тепих.

“Сећам се и оног снега и хладноће у првом мечу у Београду. После тих 2:2 у Хумској мало ко је веровао да можемо да прођемо даље. А ко би заборавио онај луди реванш, са црвеним картоном Саше Илића у 42. минуту и голом Радовића три минута пре краја. Та генерација Партизана је заслужила више у поменутој сезони“.

Можда би и урадила више да није налетела на московски ЦСКА у осмини финала Лиге УЕФА. Касније су Армејци освојили ово такмичења, а занимљиво, Московљане опет чека долазак у Београд, сада на другу страну Топчидерског брда код Црвене звезде.

“Тај ЦСКА је био најбоља екипа у Лиги УЕФА те сезоне. Браћа Березуцки, Игнашевич, Вагнер Лав, Милош Красић. А сви су после тог Дњепра, очекивали да би могли да изненадимо Армејце...“.

Вермезовић каже и да му је посебно упечатљиво остало понашање Украјинаца како у реваншу у Дњепропетровску, тако и пред први меч у Београду. Неки од тих детаља заиста делују као да су писане за сценарио неке комедије.

“Одмах на аеродрому у Дњепропетровску су правили проблем Ивану Ћурковићу који је тада пошао са дипломатским пасошем Сејшела чији је био почасни конзул. Онда нису хтели да нас пусте одмах у хотел, као, није било плаћено. Па је Ненад (Бјековић, прим. аут) хтео да плати картицом, а они су причали да не може. Једно време смо морали да стојимо испред хотела, па су нас тек касније пустили“.

Али, ни ту није био крај невољама Партизана у Дњепропетровску, мада сада са ове дистанце од 13 година вероватно делују бенигније него тада.

“На дан тренинга обично меримо колико нам је времена потребно од хотела до стадиона да би знали када треба да кренемо на утакмицу. И то је било близу, 15-ак минута уз сав саобраћај. А сутрадан су затворили улице кад смо кренули, имали смо и полицијску пратњу и опет нам је требало дупло дуже да дођемо на стадион, јер је овај испред нас возио 20 на сат“.

А шта тек рећи о чудном понашању Украјинца пред дуел у Београду. То је очигледно било нешто између параноје и надмености о чему Вермезовић износи још неке детаље.

“И у Београду су правили проблеме. Нису хтели да тренирају на стадиону, па су ишли на Телеоптик. Тамо су захтевали да им жене које раде кувају чај, али су хтели да га прво оне пробају пред њима. На крају су га ваљда и просули и узели воду... Свашта су покушали, али нису успели“.

А реванш у Дњепру је, како каже, Вермезовић, био једна од луђих утакмица у његовој тренерској каријери и дуел који је родио новог јунака - Мирослава Радовића.

“У фудбалу некад ствари не могу да се предвида а баш тај меч у Дњепропетровску је доказ за то. Ја сам за реванш имао план са 15-минутним пресеком. Дакле, каква је ситуација у 15. минуту, да ли губимо, водимо или је нерешено. Па за 30. минут, онда и за полувреме. А све је то пало у воду када је Сале зарадио црвени картон. Морали смо све да мењамо у ходу и успели смо у томе“.

По свему је та сезона била чудесна за Партизан који је освојио титулу шампиона Србије и Црне Горе без изгубљене утакмице, што је својеврстан подвиг.

“Ми смо тада на европске утакмице гледали потпуно другачије у односу на домаће првенство, иако смо кроз њега долазили до пласмана на Стари континент. А освојили смо првенство без пораза те сезоне. Нисам ни знао за тај податак да смо били једина екипа у Европи којој је то пошло за руком, него ми је скренуо пажњу новинар шпанске Марке који је дошао на почетку следеће сезоне да нам уручи неко признање за то“.

Сада идемо брзим премотавањем 13 година унапред. Вермезовић каже су српски клубови већ направили озбиљан резултат пласманом у шеснаестину финала Лиге Европе.

“Надам се да и Партизан и Црвена звезда могу даље у Европи, али неће бити трагедија и ако испадну, јер већ ово је велики успех. Овакве утакмице могла би да одреди већа жеља, мада је Плзењ незгодан ривал, а ЦСКА је велика екипа“.

На нашу констатацију да црно-бели ове сезоне често чак играју боље на страни него код куће, садашњи стратег подгоричке Будућности каже:

“Партизану можда више лежи да игра на страни јер негује такав стил где се ослања на контранападе. И зато можда игра боље против јачих ривала. У сваком случају, када дођете до ове фазе, ту падају све калкулације“.

Оптимизам свакако не напушта Вермезовића и то када су оба српска клуба у питању.

“Верујем да и Партизан и Звезда могу даље. Мада наш проблем је менталитет, јер сви размишљају - ма какав Плзењ, ко су они? Или у Звездином случају, како је ЦСКА фаворит, па се већ прави нека одступница. Можда је њихова блага предност то што прве мечеве играју на страни, а реванше код куће. Али, мислим да би и 0:0 у првој утакмици био добар резултат“, закључио је Вермезовић.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс